Ona ga prekide. „Menažerija je poslednje mesto na kome bi nas neko tražio.“ Ili bar poslednje mesto na kome bi ih Mogedijen tražila. „Sigurno se slažeš da ne bi trebalo da privlačimo pažnju. Ako nam i nađeš kakvu sobu, najverovatnije bi morao da iz nje nekoga izbaciš. Dete Svetlosti koje traži sobu za dve žene? To bi pokrenulo glasine i privuklo pažnju kao balega muve.“
Smrknuo se i pogledao Una i Ragana kao da su oni krivi što je to tako, ali bio je dovoljno razuman da uvidi kako je ona u pravu. „Ni tebi ni Elejni nije mesto tamo, ali verovatno ste bezbednije nego u gradu. Neću dalje prigovarati, pošto si pristala da odete u Kaemlin.“
Zadržala je staložen izraz lica i pustila Galada da veruje u sve što poželi. Njegova je stvar ako misli da je ona obećala nešto što nije. Svejedno, moraće da ga drži podalje od menažerije. Jedan pogled na sestru u onim svetlucavim belim nogavicama biće dovoljan da u njemu pobudi bes strašniji od bilo kakvih nemira. „Ne prilazi menažeriji sve dok ne pronađeš brod. Tek onda dođi tamo gde su izvođači i traži Nanu.“ To mu se još manje dopalo, ali ona nije odustajala. „Nisam videla ni jedno jedino Dete Svetla na predstavama. Ako se najedanput ti pojaviš, zar misliš da se niko neće zapitati zašto si došao?“
Osmeh mu je i dalje bio neodoljiv, ali je otkrivao previše zuba. „Izgleda da na sve imaš odgovor. Imaš li nešto protiv da te makar otpratim donde?“
„Naravno da imam. Odmah bi počele da kolaju glasine. Bar nas je stotinu ljudi videlo kako ovde razgovaramo" – iako su joj njih trojica sada zaklanjala pogled, znala je da radoznalci i dalje zaviruju u uličicu, a Uno i Ragan još ne behu vratili mačeve u korice – „ali ako pođeš sa mnom, videće nas deset puta toliko.“
Nasmešio joj se i tužno i veselo u isti mah. „Bar na sve imaš odgovor“, promrmlja. „A ipak si u pravu.“ Očigledno mu je bilo krivo što je tako. „Slušajte, Šijenarci“, reče i osvrnu se, a glas mu postade hladan kao čelik. „Ja sam Galadedrid Damodred, a ova žena je pod mojom zaštitom. Kao njenom prijatelju, ničiji mi život nije previsoka cena kad je reč o njenoj bezbednosti. Ukoliko joj bude falila i dlaka s glave, pronaći ću vas i obojicu ubiti.“ Ne obraćajući pažnju na njihova opasno ravnodušna lica baš ni koliko na mačeve, on se ponovo obrati njoj. „Pretpostavljam da i dalje nećeš da mi kažeš gde je Egvena.“
„Dovoljno je da znaš da je daleko odavde.“ Skrstila je ruke na grudima i osetila kako joj srce tuče pod rebrima. Da nije zbog tog lepog lica napravila kobnu grešku? „A i bezbednija je nego što bi ti mogao da joj osiguraš.“
Bilo je jasno da joj ne veruje, ali nije dalje navaljivao. „Uz malo sreće, za dan-dva ću vam naći kakav brod. A dotle, ostanite s tom... predstavom Valana Luke. Ne istrčavajte se i ne privlačite pažnju. Ukoliko to uopšte možeš s takvom kosom. Poruči Elejni da prestane da beži od mene. Svetlost te obasjala što si mi rekla da ste dobro, a samo bi vas ona mogla spasti da ste krenule preko Geldana. Na sve strane ima divljih svetlohulnika ovog Proroka, koji ne poštuju ni ljude ni zakone, a da ne pominjem razbojnike koji koriste ovaj metež za svoju rabotu. Samara je postala osinje gnezdo, ali ako ne budeš mnogo galamila – i ako moju tvrdoglavu sestru ubediš da čini isto – pronaći ću način da vas žive i zdrave izvučem odavde.“
Teškom je mukom oćutala. Zar da joj deli savete posle svega što mu je rekla? Na kraju će ih obe ututkati u vatu i staviti na policu.
Očigledno protumačivši njeno ćutanje kao znak odobravanja, Galad se okrete i – zastade. Ragan i Uno su mu i dalje zatvarali prolaz ka ulici i pogledavali Ninaevu s onim čudnim, varljivim mirom koji obuzme muškarce kad su na samo dlaku od iznenadnog nasilja. Vazduh je gotovo pucketao od napetosti, ali onda ona užurbano mahnu. Šijenarci spustiše oružje i skloniše se u stranu, a Galad skloni ruku s mača, pa prođe kraj njih i umeša se u Svetinu, više se nijednom ne osvrnuvši.
Ninaeva ih je obojicu dobro odgledala pre nego što se okrenula i žustro pošla na drugu stranu. Tarnan je sve lepo sredila, a oni zamalo da joj to upropaste. Muškarci kao da uvek misle kako se nasiljem sve može rešiti. Da je imala toljagu, svu trojicu bi tukla dok se ne urazume.
Kao da su joj pročitali misli, Šijenarci vratiše mačeve u korice i ćutke pođoše za njom, ne progovorivši ni reč čak ni kad je dva puta pogrešno skrenula pa su morali da se vraćaju. Sreća njihova što su i tad ćutali. Već joj se bilo smučilo da drži jezik za zubima. Prvo Masema, pa Galad. Sad je tražila i najslabiji mogući izgovor da nekome kaže sve što hoće. A onaj glasić u njenoj glavi beše se utišao do jedva čujnog zujanja, ali je uporno odbijao da umukne.
