Oluja na obzorju полностью

Avijendu je spasao blesak svetlosti koji je dopirao s ruba logora. Svetlost je bila slabašna, ali lako prepoznatljiva u mraku.

„Šta je?“, upita Mudra, primetivši Avijendin pogled i okrenuvši se da ga sledi.

„Svetlost", odgovori Avijenda. „Iz smera tla za Putovanje."

Amis se namršti, a onda njih dve pođoše tamo. Ubrzo susretoše Damera Flina, Davrama Bašera i mali odred Saldejaca i Aijela kako ulaze u logor. Šta da misli o stvorenju kao što je Flin? Opačina je očišćena, ali taj čovek - baš kao mnogi drugi - došao je da moli da uči pre nego što se to dogodilo. Što se Avijende tiče, ona bi radije zagrlila samog Slepnika nego što bi to učinila, ali oni se jesu pokazali kao snažno oružje.

Amis i Avijenda pomeriše se u stranu kada mala skupina požuri prema vlastelinskoj kući, obasjanoj samo dalekim treperavim lučama i oblačnim nebom. Mada je veći deo odreda poslatog u susret Seanšanima bio sastavljen od Bašerovih vojnika, bilo je tu i nekoliko Devica. Amis jednu od njih pogleda u oči - stariju ženu po imenu Korana. Ona se zadrža i - premda je u mraku bilo teško oceniti - delovala je zabrinuto. Možda besno.

„Kakve su vesti?“, upita Amis.

„Ti zavojevači, ti Seanšani“, skoro prosikta Korana, „pristali su na još jedan sastanak s Kar’a’karnom.“

Amis klimnu, međutim, Korana glasno frknu a kratka kosa zatalasa joj se na ledenom povetarcu.

„Govori“, reče joj Amis.

„Kar’a’karn previše traži mir“, odgovori Korana. „Oni Seanšani su mu dali razloga da obznani krvnu zavadu, ali on pred njima šeni i umiljava se. Osećam se kao pseto koje je gazda poslao da strancima liže noge."

Amis pogleda Avijendu. „Avijenda, šta ti misliš o tome?“

„Mudra, moje srce je saglasno s njenim rečima. Ali premda je Kar’a’karn budala u nekim stvarima, sada nije. Moj um je saglasan s njim i u ovom slučaju - um ču slediti."

„Kako ti možeš to da kažeš?", prasnu Korana. Naglasila je ti kao da hoće da kaže da bi Avijenda - koja je doskora bila Devica - trebalo da razume.

„Korana, šta je važnije?", odgovori Avijenda dižići glavu. „Zadevica koju ti imaš s drugom Devicom, ili zavada koju tvoj klan ima sa svojim neprijateljem?"

„Klan je na prvom mestu, naravno. Ali kakve to ima veze s bilo čim?"

„Seanšani zaslužuju da se protiv njih borimo", odgovori Avijenda, „i u pravu si kada kažeš da je bolno moliti ih za mir. Ali zaboravljaš da imamo većeg neprijatelja. Slepnik lično je u zavadi sa svim ljudima i naša dužnost je veća od zavade među narodima."

Amis klimnu. „Biće dovoljno vremena da Seanšanima nekom drugom prilikom pokažemo težinu naših kopalja."

Korana odmahnu glavom. „Mudra, zvučiš kao mokrozemac. Šta mi marimo za njihova proročanstva i priče? Dužnost Randa al’Tora kao Kar’a’karna daleko je veća od njegove dužnosti prema mokrozemcima. On nas mora povesti u slavu."

Amis ošinu plavokosu Devicu pogledom. „Pričaš kao Šaido."

Korana je na tren pogleda u oči, pa se pokunji i skrenu pogled. „Izvinjavam se, Mudra", naposletku reče. „Imam toh. Ali trebalo bi da znaš kako Seanšani u svom logoru drže Aijelke."

„Šta?“, upita Avijenda.

„Bile su vezane", kaza Korana, „baš kao njihove ukroćene Aes Sedai. Pretpostavljam da su ih izveli da nam ih pokažu i da se hvale njima. Prepoznala sam mnoge Šaidoe."

Amis tiho zasikta. Šaidoi ili ne, ozbiljna je i teška uvreda da se Aijelke drže kao damane. A Seanšani se hvališu svojim zatočenicama. Ona zgrabi svoj bodež.

„Šta sada kažeš?" Amis krajičkom oka pogleda Avijendu.

Ova stisnu zube. „Isto, Mudra, mada bih radije sebi odsekla jezik nego to priznala."

Amis klimnu, pa pogleda Koranu. „Korana, nemoj misliti da ćemo mi prenebregnuti ovu uvredu. Biće osvete. Kada se ovaj rat okonča, Seanšani će osetiti na sebi oluju naših strela i glave naših kopalja. Ali tek kasnije. Idi i ispričaj dvojici poglavara klanova ono što si ispričala meni."

Korana klimnu - kasnije će odužiti svoj toh, nasamo sa Amis - i ode. Damer Flin i ostali već su stigli do kuće; Hoće li probuditi Randa? On sada spava, mada je Avijenda bila primorana da priguši svoju vezu usred svog noćnog kažnjavanja kako ne bi trpela osećanja koja bi najradije izbegla. To jest, radije bi izbegla da ih iskušava posredno.

„Zbog ovoga će se među kopljima proneti opasne reči", zamišljeno reče Amis. „Tražiće se napad i zahtevati da Kar’a’karn digne ruke od pokušaja da sklopi mir."

„Hoće li ostati s njim kada on odbije?", upita Avijenda.

„Naravno da hoće", odgovori Amis. „Oni su Aijeli." Ona pogleda Avijendu. „Dete, nemamo mnogo vremena. Možda je kucnuo čas da prestanemo da te mazimo. Počevši od sutra, smisliću bolje kazne za tebe."

Maze? Avijenda je gledala Amis kako britkim koracima odlazi od nje. Nije moguće da iznađu ništa besmislenije ili što će je više poniziti od ovoga!

Ali odavno je naučila da ne potcenjuje Amis. Uzdahnuvši, Avijenda potrča i zaputi se prema svom šatoru.