Oluja na obzorju полностью

„Baš me zanima da čujem šta bi jedna polaznica rekla. Reci mi, Egvena al’Ver, kako bi se ti izborila sa ovim okolnostima?"

Egvena diže pogled sa zdele pune ljusaka, držeći u jednoj ruci čeličnu krckalicu, a u drugoj veliki orah. Bio je to prvi put da joj se ma koja od prisutnih Aes Sedai obratila. Već je počela da se nosi mišlju kako će se to što poslužuje te tri Bele ispostaviti da je samo još jedno traćenje vremena.

Tog popodneva nalazila se na jednom malom uvučenom balkonu na trećem spratu Bele kule. Predstavnice mogu da za sebe traže sobe koje ne samo da imaju prozore, već i balkone, što je za obične sestre neuobičajeno - premda ne i nečuveno. Ovaj balkon beše oblika malog grudobrana, sa čvrstim kamenim zidom koji je u polukrugu obilazio balkon i zastorom od sličnog kamena koji se spuštao s tavanice balkona. Između njih je bilo poprilično prostora, tako da se s balkona pružao prelep pogled ka istoku, preko zatalasanih brda, koja su se postepeno pretvarala u Rodoubičin bodež. Kada je vedro, čak se i Bodež vidi odatle.

Hladan lahor pirkao je preko balkona, a na toj visini vazduh je stalno svež i nezagađen smradom grada koji se protezao ispod Kule. Dve vijugave oštroloze - sa svojim trostrukim lišćem i pripijajućim izdancima - rasle su s leve i desne strane balkona, a njihovi pipci prekrili su unutrašnju stranu kamene ograde, tako da je balkon bezmalo podsećao na nekakvu ruševinu duboko u šumi. Te biljke su daleko veći ukras nego što bi Egvena očekivala da će videti u odajama jedne Bele, ali pričalo se da je Firejna pomalo tašta. Verovatno joj se dopada to što je njen balkon toliko prepoznatljiv, bez obzira što pravila nalažu da kreše lozu kako ne bi naružila blistavi izgled Kule.

Tri Bele sedele su u naslonjačama ispletenim od trske i postavljenim za jednim niskim stolom. Egvena je na stoličici od trske sedela ispred njih, leđima okrenuta otvorenom balkonu, tako da joj je pogled s prelepog vidikovca bio uskraćen dok je krčkala orahe za ostale. To je mogao da uradi bilo ko od slugu ili kuhinjskih radnica, ali to je jedna od onih stvari kojima sestre ispunjavaju vreme onim polaznicama za koje misle da previše lenstvuju.

Egvena se nosila mišlju da je krckanje oraha samo izgovor. Nakon što skoro sat vremena nisu ni najmanje obraćale pažnju na nju, počela je da se pita je li u pravu, ali sada su je sve tri gledale. Nije trebalo da sumnja u svoje nagone.

Firejna je bila bakarne puti, kao svaka Domanka, ali i odgovarajuće naravi - što je za jednu Belu veoma neobično. Beše niska, okruglastog lica i guste tamne kose. Njena zagasita tkanina bila je tanana, ali ipak pristojna, a širok beli pojas uklapao joj se sa šalom. Haljina je bila bogato izvezena i tkanje kao da je isticalo - možda i namerno - njeno domansko poreklo.

Druge dve, Mijasi i Tesan, behu u belom, kao da su se bojale da bi haljine ma koje druge boje bile izdaja njihovog ađaha. Ta predstava je postajala sve češća pojava među svim Aes Sedai. Tesan beše Tarabonka, s tamnom kosom upletenom u mnoštvo đinđuvama ukrašenih pletenica. Bele i zlatne đinđuve uokvirivale su joj uzano lice, koje je delovalo kao da ga je neko uhvatio za vrh i dno, pa povukao. Uvek je izgledala kao da je zabrinuta zbog nečega. Mada, možda je to samo takvo vreme. Svetlost samo zna kako sve one imaju mnogo razloga za brigu.

Mijasi je bila spokojnija, a kao čelik siva kosa bila joj je skupljena u punđu. Na njenom licu jedne Aes Sedai nisu se videle sve te silne godine koje mora da je proživela da bi joj kosa toliko osedela. Bila je visoka i punačka - i volela je da joj orasi budu iskrckcani na tačno određeni način. Njoj nikako ne smeju da idu polomljena jezgra, već samo pune polovine. Egvena pažljivo iščačka jedno jezgro iz ljuske koju je polomila, pa joj je pruži; smeđa grudvica bila je sva smežurana i nabrana, kao mozak neke sićušne životinje.

„Šta si to pitala, Perana?“, upita Egvena, pa polomi još jedan orah i baci ljusku u zdelu kod svojih nogu.

Bela se jedva namršti na Egvenin nepriličan odgovor. Već su se sve navikle na činjenicu da se ta „polaznica" retko kada ponaša u skladu sa svojim navodnim položajem. „Pitala sam“ ledeno odgovori Firejna, „šta bi ti učinila da si bila na Amirlininom mestu. Smatraj ovo delom tvoje pouke. Znaš da je Zmaj ponovo rođen i znaš da Kula mora da ga obuzda kako bi došlo do Poslednje bitke. Kako bi ti s njim izašla na kraj?“

Zanimljivo pitanje. Baš joj i ne zvuči kao „pouka". Ali Firejna nije zvučala kao da joj nudi priliku da se žali na Elaidu. U tom glasu je previše prezira bilo upućeno Egveni.

Ostale dve Bele nastaviše da ćute. Firejna je Predstavnica i one joj ukazuju poštovanje.

Čula je koliko često pominjem Elaidin neuspeh s Random, pomislila je Egvena, zagledana u Firejnine čelične crne oči. Tako dakle. Iskušavanje, je li? Moraće da bude veoma pažljiva.

Egvena pruži ruku da uzme još jedan orah. „Najpre bih poslala nekoliko sestara u njegovo rodno selo.“