Oluja na obzorju полностью

Firejna se nagnu ka njoj. „Recimo da mi želimo da poradimo na pomirenju Kule. Šta preporučuješ?"

Egvena oseti kako je preplavljuje uzbuđenje. Poslednjih nekoliko dana bila je osujećena na svakom koraku. Glupe Zelene! Osećaće se kao prave budale kada ona bude prihvaćena kao Amirlin.

„Suejna iz Žutog ađaha ubrzo će pozvati vas tri da ručate s njom“, kaza Egvena. To jest, Suejna će ih pozvati kada je Egvena bude ponukala na to. „Prihvatite njen poziv i obedujte na nekom javnom mestu - možda u jednom od vrtova Kule. Neka vas svi vide kako uživate zajedno. Pokušaću da navedem neku Smeđu sestru da vas nakon toga pozove. Neka vas druge sestre vide kako se družite s drugim ađasima.“

„Veoma jednostavno", primeti Mijasi. „To zahteva veoma malo truda, ali moguć je izvanredno velik dobitak."

„Videćemo", reče Firejna. „Egvena, možeš da ideš."

Nije joj se dopadalo to što je tek tako tera da ide, ali tome pomoći nema. Ipak, ta žena je Egveni ukazala poštovanje time što ju je oslovila po imenu. Egvena ustade, pa onda - veoma pažljivo - klimnu Firejna. Mada Tesan i Mijasi nisu pokazale da ih je to preterano pogodilo, obe su tek neznatno razgoračile oči. Sada je već širom Kule dobro poznato da Egvena nikada ne pada u naklon. A onda, zapanjujuće, Firejna nakloni glavu - samo malčice - u odgovor na njen postupak.

„Egvena al’Ver, ako ikada odlučiš da se priključiš Belom", kaza ta žena, „znaj da ćeš ovde biti dobrodošla. Za tako mlado čeljade, logika koju si danas pokazala bila je izvanredna."

Egvena se suzdrža da se ne nasmeši. Pre svega četiri dana, Bene Nalsad je ponudila Egveni mesto u Smeđem ađahu - i to bezmalo otvoreno - ali Egvena je i dalje bila iznenađena time kako joj je Suejna snažno preporučila Žuti. Skoro da su je privolele da se predomisli - ali to je bilo samo zbog njene trenutne ljutnje na Zeleni. „Hvala ti", odgovori. „Ali moraš se setiti da Amirlin mora da predstavlja sve ađahe. Međutim, veoma sam uživala u našem razgovoru. Nadam se da ćeš mi i u budućnosti dozvoliti da ti se pridružim."

To rekavši, Egvena ode i dopusti sebi da se široko nasmeši klimajući Firejninom krivonogom Zaštitniku koji je držao stražu odmah iza balkona. Osmeh joj je opstao na licu sve dok nije izašla iz belog dela Kule i zatekla Katerinu kako je čeka u hodniku. Ta Crvena nije bila među one dve koje su jutros dodeljene Egveni, a u Kuli se priča da se Elaida sve više oslanja na Katerinu, te da njen Čuvar nestaje i odlazi na tajanstvene zadatke.

Ali Katerinino lice oštrih crta takođe je bilo ozareno smeškom. To nije bio dobar znak. „Evo“, kaza joj ta žena pružajući joj drveni pehar s nekom bistrom tečnošću. Vreme je za Egveninu popodnevnu meru dvokorena.

Egvena se namršti, ali onda prihvati pehar i iskapi ga. Obrisa usta maramicom, pa krenu niz hodnik.

„A kuda to ideš?“, upita Katerina.

Egvena se pokoleba od njenog samozadovoljnog glasa, pa se okrenu i namršti. „Moja sledeća pouka...“

„Tebe više niko neće podučavati", prekide je Katerina. „Bar ne kao do sada. Sve su saglasne da je umeće s tkanjem zadivljujuće - za jednu polaznicu."

Egvena se namršti. Zar će je ponovo uzdignuti do Prihvaćene? Čisto sumnja da će joj Elaida dopustiti da bude slobodnija, a u svojim odajama provodi vrlo malo vremena, tako da je višak prostora koji bi dobila kao Prihvaćena u suštini nebitan.

„Ne“, kaza Katerina, igrajući se resama na svom šalu. „Odlučeno je da je ono što ti moraš da naučiš - poniznost. Amirlin je čula za tvoje glupo odbijanje da padaš u naklon pred sestrama. Po njenom mišljenju, to je poslednji znak tvoje prkosne prirode, te ćeš stoga biti učena novim stvarima."

Egvena na tren oseti strah. „Kakvim stvarima?" upita trudeći se da joj glas ne podrhtava.

„Zaduženjima i poslovima na održavanju", odgovori Katerina.

„Već imam zaduženje, baš kao polaznice."

„Pogrešno si me shvatila", kaza Katerina. „Od sada pa nadalje, samo ćeš imati zaduženja. Smesta se javi u kuhinju - tamo ćeš provoditi svako popodne na radu. Uveče ćeš ribati podove. Ujutru ćeš se javljati glavnom baštovanu i raditi u vrtovima. To će biti tvoj život, ta tri zaduženja svakoga dana - svako po pet sati - sve dok se ne odrekneš svog glupog ponosa i naučiš da se klanjaš boljima od sebe."

To je kraj Egvenine slobode - ono malo slobode što ima. Katerini su se oči iskrile od radosti.

„Ah, dakle shvataš", kaza Katerina. „Nema više obilaženja sestara u njihovim odajama i traćenja njihovog vremena dok ti vežbaš tkanja koja si odavno savladala. Nema više lenstvovanja; sada ćeš zaista raditi. Šta na to imaš da kažeš?"

Egvena nije bila zabrinuta zbog teškog posla - ne smetaju joj zaduženja koja svakoga dana obavlja. Ali upropastiće je to što neće imati dodira s drugim sestrama. Kako onda da zaceli Belu kulu? Svetlosti! To je propast!

Ona stisnu zube i natera sebe da savlada svoja osećanja. Pogledala je Katerinu pravo u oči i rekla: „U redu. Hajdemo."