Otpratile su je do Amirlininih odaja. Egvena je prošla pored nekoliko grupa sestara, i pazila je da se drži potpuno uspravno - upravo zarad njih. Čuvarke suje provele kroz Crveni deo Kule, gde su se na podu crvene pločice smenjivale s pločicama boje ugljena. Tu je oko nje šetalo više ljudi - žene sa šalovima, sluge s Plamenom Tar Valona na nedrima. Zaštitnika tu nikad nije bilo; Egveni je to oduvek bilo čudno, budući da su u drugim delovima Kule tako uobičajena pojava.
Nakon dugog uspona i nekoliko skretanja po hodnicima, stigli su do Elaidinih odaja. Egvena baci pogled na suknje kako bi videla da li joj dobro stoje, i ne shvatajući šta čini. Usput je rešila da Elaidi mora da pristupi s tišinom, baš kao što je to poslednji put učinila. Ako je još više razljuti, navući će na sebe još veća ograničenja. Egvena nema nemere da se ponizi, ali neće se ni truditi da namerno uvredi Elaidu. Neka ta žena misli šta god hoće.
Jedan sluga otvori vrata, pa uvede Egvenu u odaje i odvede je do trpezarije. Ona se zgranu onim što tu zateče. Pretpostavila je da će Elaida biti sama, ili možda s Mejdani. Egvena ni u jednom trenutku nije ni pomislila da će trpezarija biti puna žena. Bilo ih je pet, po jedna iz svakog ađaha sem Crvenog i Plavog. A sve žene su bile Predstavnice. Jukiri je bila tu, kao i Dosina, obe iz skupine tajnih lovaca na Crni ađah. Firejna je bila tu, mada je delovalo kao da je iznenađena zbog toga što vidi Egvenu. Da li to znači da Bela nije ranije znala za tu večeru, ili je jednostavno nije pomenula?
Rubinda iz Zelenog ađaha sedela je pored Šiven iz Smeđeg - pored sestre s kojom je Egvena želela da se susretne. Šiven je jedna od onih koje podržavaju pregovore s pobunjenim Aes Sedai, a Egvena se nadala da će joj poći za rukom da je više pogura prema pomaganju ujedinjenja Bele kule iznutra.
Sa izuzetkom Elaide, za stolom nije sedela nijedna Crvena sestra. Da li stoga što su sve Crvene predstavnice van Kule? Možda Elaida misli da u prostoriji vlada ravnoteža pošto je ona tu, jer sebe i dalje vidi kao Crvenu, premda to ne bi trebalo da čini.
Sto je bio dugačak, a kristalni putiri svetlucali su i presijavali se na svetlosti koju su odavale kitnjaste podne bronzane svetiljke. Sto se pružao uza zidove obojene u crveno-žućkasto slično rđi. Sve žene su bile u lepim haljinama u bojama svojih ađaha. Prostorijom se pronosio miris sočnog mesa i šargarepa kuvanih na pari. Žene su čavrljale. Prijateljski, ali usiljeno. Napeto. Nisu želele da budu tu.
S druge strane prostorije, Dosina klimnu Egveni, skoro kao u znak poštovanja. To je nešto nagoveštavalo. Kao da je time htela da kaže: „Ovde sam jer si rekla da su ovakve stvari važne." Elaida je sedela na čelu stola, odevena u crvenu haljinu širokih rukava, a nebrušeni granati obrubljivali su joj i rukave i grudnjak dok se zadovoljno smešila. Sluge su žurno dolazile i odlazile, sipajući vino i donoseći hranu. Zašto je Elaida sazvala večeru Predstavnica? Je li to pokušaj da zaceli podele u Beloj kuli? Da li ju je Egvena pogrešno procenila?
„Ah, dobro", kaza Elaida, primetivši Egvenu. „Napokon si stigla. Dođi ovamo, dete."
Egvena je posluša, pa se zaputi preko prostorije, a poslednjih nekoliko Predstavnica naposletku je primeti. Neke su delovale zbunjeno, a druge radoznale zbog njenog prisustva. Hodajući, Egvena shvati nešto.
To jedno veče vrlo lako bi moglo da upropasti sav njen trud.
Ako je Aes Sedai vide kako ponizno služi Elaidu, Egvena će izgubiti sav ugled u njihovim očima. Elaida je proglasila da je Egvena potčinjena - ali Egvena je pokazala da nije tako, već da je upravo suprotno. Ako tu popusti pred Elaidom, makar i malčice, to će svima biti dokaz.
Svetlost spalila tu ženu! Zašto je pozvala toliko žena oko kojih se Egvena tako silno trudila da ih ubedi u svoje stavove i da utiče na njih? Je li to puka slučajnost? Egvena se pridružni lažnoj Amirlin na čelu stola, a jedan sluga joj pruži kristalni ibrik pun crvenog vina kroz koje se prelamala svetlost. „Tvoje zaduženje je da mi puniš pehar", reče joj Elaida. „Stani tu, ali ne približavaj se previše. Radije ne bih da osećam smrad čađi od tvog današnjeg kažnjavanja."
Egvena stisnu zube. Smrad čađi? Nakon sat vremena kupanja? Malo verovatno. Krajičkom oka, vide iskru zadovoljstva u Elaidinim dok je ova srkutala vino. Onda se Elaida okrenu prema Šiven, koja je sedela s njene desne strane. Smeđa je bila visoka i mršava žena, kvrgavih ruku i ispijenog lica, kao sastavljena od ogolelog granja. Zamišljeno je gledala svoju domaćicu.
„Reci mi, Šiven“, kaza Elaida, „da li si i dalje uporna u želji da nastavljaš sa onim glupim pregovorima s pobunjenicama?"
„Sestrama se može pružiti prilika za pomirenje", odgovori Šiven.
„Imale su priliku", odvrati Elaida. „Zaista, očekivala sam daleko više od jedne Smeđe. Ponašaš se tvrdoglavo, bez imalo razumevanja za to kako se stvari rade u stvarnom svetu. Ma čak se i Mejdani slaže sa mnom, a ona je Siva! Znaš kakve su
