Oluja na obzorju полностью

„Ove žene znaju da ne lažem", smireno odvrati Egvena. „I svaki put kada ti uporno tvrdiš da lažem, ponižavaš sebe u njihovim očima. Sve i da ne veruješ u moj San, moraš da priznaš kako Seanšani predstavljaju opasnost. Oni vezuju žene koje mogu da usmeravaju i pomoću nekakvog izopačenog ter’angreala koriste ih kao oružje. Osetila sam taj okovratnik na sebi. Ponekad ga i dalje osećam - u snovima. U košmarima."

Prostorijom zavlada muk.

„Ti jesi glupo dete", izjavi Elaida, očigledno pokušavajući da se pretvara kako Egvena nije nikakva pretnja po nju. Trebalo je da se okrene i da pogleda ostale. Da je to učinila, videla bi istinu u njihovim očima. „Pa, primorala si me na ovo. Dete, ima da klekneš pred mene i da moliš za oproštaj. Smesta. U suprotnom, baciću te u samicu. Da li to želiš? Ali nemoj misliti da će batine prestati. I dalje ćeš odlaziti na dnevnu pokoru, samo što će te svaki put nakon toga bacati u samicu. Sada klekni i moli za oproštaj."

Predstavnice se zgledaše. Više nema uzmicanja. Egvena je priželjkivala da do toga ne dođe - ali došlo je i Elaida traži kavgu.

Vreme je da je dobije. „A šta ako se ne poklonim pred tobom?", upita Egvena, gledajući je u oči. „Šta onda?"

„Kleknućeš - ovako ili onako", procedi Elaida kroz zube i prigrli Izvor.

„Upotrebićeš Moć na meni?" spokojno upita Egvena. „Zar moraš tome da pribegneš? Zar bez usmeravanja nemaš nikakvu vlast?"

Elaida zastade. „Moje je pravo da kaznim svakoga ko mi ne ukazuje dolično poštovanje."

„Pa ćeš me zato naterati da ti se pokorim", kaza Egvena. „Hoćeš li to učiniti sa svima u Kuli, Elaida? Ako ti se ađah usprotivi, biva raspušten. Ako te neko naljuti, ti pokušavaš da joj oduzmeš pravo da bude Aes Sedai. Pre nego što ovome dođe kraj, nateraćeš sve sestre da ti se klanjaju."

„Gluposti!"

„Je li?“, upita Egvena. „A jesi li im ispričala o svojoj zamisli da se donese novi zavet? Da sve sestre na Štapu zakletvi izreknu zavet da če se pokoravati Amirlin i da če je podržavati?"

„Ja...“

„Samo to poreci", prekide je Egvena. „Poreci da si to izjavila. Da li če ti zaveti to dopustiti?"

Elaida se ukoči. Da jeste Crna, mogla bi to da porekne, bez obzira na Štap zakletvi. Ali bilo kako bilo, Mejdani može da potvrdi ono što je Egvena kazala.

„Bio je to običan razgovor", objasni Elaida. „Samo nagađanje, razmišljanje naglas."

„U nagađanju često ima istine", reče Egvena. „Zatvorila si samog Ponovorođenog Zmaja u kutiju; upravo si meni zapretila istim time, pred svim ovim svedocima. Ljudi njega nazivaju tiraninom, ali ti si ta koja uništava naše zakone i vlada pomoću straha."

Elaida razrogači oči, vidno pobesnela. Delovala je... Zabezeknuto. Kao da ne razume kako je iz kažnjavanja neposlušne polaznice prešla u raspravu sa sebi ravnom. Egvena vide kako ta žena počinje da tka nit Vazduha. To mora da spreči. Razgovor će se završiti ako joj Elaida Vazduhom zapuši usta.

„Samo napred", smireno reče. „Upotrebi Moć da me ućutkaš. Kao Amirlin, zar ne bi trebalo da možeš da razgovorom navedeš svog suparnika na poslušnost, a ne da pribegavaš sili?"

Krajičkom oka, Egvena ugleda sićušnu Jukiri, iz Sivog, kako na tu primedbu klima glavom.

Elaida besno sevnu očima i pusti tu nit Vazduha. „Nije mi potrebno da opovrgavam običnu polaznicu", prasnu Elaida. „Amirlin ne mora nekome kao što si ti objašnjavati svoje postupke."

„Amirlin razume najsloženija načela i rasprave", odvrati joj Egvena, navodeći po sećanju. „Ali ona je na kraju sluga svih, čak i najobičnih težaka. To je kazala Baladara Arandejl, prva Amirlin uzdignuta iz Smeđeg ađaha. Te je reči zapisala u svom poslednjem spisu pred smrt; taj spis je bio objašnjenje njene vladavine i onoga što je radila tokom Kavartenskih ratova. Baladara Arandejl je osećala da je njena dužnost kao Amirlin da običnom svetu objasni svoje postupke nakon što je vreme opasnosti prošlo."

Sedeći pored Elaide, Šiven klimnu glavom u znak odobravanja. Retko ko zna taj navod; Egvena u sebi blagoslovi Sijuaninu potajnu obuku u mudrostima nekadašnjih Amirlin. Veći deo onoga što je pričala potiče iz tajnih letopisa, ali bio je tu i čitav niz dragocenosti koje su izrekle žene poput Baladare.

„Kakve to gluposti trtljaš?", prosikta Elaida.

„Šta si nameravala da uradiš s Random al’Torom nakon što si ga zarobila?" upita Egvena ne obraćajući pažnju na Elaidinu primedbu.

„Ja ne..."

„Ne odgovaraš meni", prekide je Egvena, pa klimnu ka ženama za stolom, „već njima. Jesi li objasnila svoje postupke, Elaida? Kakve su ti bile namere. Ili ćeš da izbegneš da odgovoriš na ovo pitanje baš kao i na sva ostala koja sam ti postavila?"

Elaida pocrvene, ali uz veliki napor povrati vlast nad sobom. „Držala bih ga u Kuli, pod jakom stražom i snažnim štitovima, dok ne kucne čas za Poslednju bitku. To bi ga sprečilo da izazove patnje i metež do kojih je u mnogim zemljama doveo. To je vredelo opasnosti da se on razbesni."