Oluja na obzorju полностью

Ali ne može dozvoliti da i dalje gubi vlast nad sobom. Mora da nađe neku ravnotežu. To što je odbacio sekiru označilo je razliku. Sekira i čekić potpuno su različita oružja - jedno može da se koristi samo za ubijanje, dok mu ovo drugo pruža nekakav izbor.

Ali on mora da se drži tog izbora. Mora da se obuzdava. A izgleda da je prvi korak to da nauči kako da obuzdava vuka u sebi.

Trči sa mnom, Mladi Biče, posla mu Skakač. Zaboravi na te misli. Trči kao vuk

„Ne mogu“, odgovori Perin, pa se okrenu i baci pogled preko ravnice. „Ali moram da upoznam ovo mesto, Skakaču. Moram da naučim kako da ga koristim, kako da ovladam njime."

Ljudi, pomislio je Skakač, pa Poslao mirise koji su govorili o nehaju i besu. Vlast. Uvek vlast.

„Hoću da me podučiš", reče Perin, opet se okrećući prema vuku. „Hoću da zagospodarim ovim mestom. Hoćeš li da mi pokažeš kako?"

Skakač sede na zadnje noge.

„Dobro", odvrati Perin. „Potražiću druge vukove koji hoće."

Okrenu se i pođe niz trag divljači. To mesto mu nije poznato, ali s vremenom je naučio da Vučji san ume da bude nepredvidiv. Ta livada sa do pojasa visokom travom i šumarcima tise mogla bi biti bilo gde. Gde da nađe vukove? Potraži ih umom i otkri da je to tu daleko teže.

Ne želiš da trčiš, ali tražiš vukove. Štene, zašto si toliko težak? Skakač je sedeo pred njim u travi.

Perin zagunđa, pa skoči u vazduh i prelete stotinu jardi. Dočeka se tako što mu noga pade na travu kao da je načinio običan korak.

Ali Skakač je opet bio pred njim. Perin nije video kada je vuk skočio. Jednog trena je bio na jednom mestu, a već sledećeg na drugom. Perin stisnu zube, pa opet mislima potraži druge vukove. Oseti nešto u daljini. Mora da se još više napregne. Usredsredi se, nekako povlačeći još više snage u sebe, pa uspe da gurne misli još dalje.

Ovo je opasno, Mladi Biče, posla mu Skakač. Previše snažno dolaziš ovamo. Umrećeš.

„Ti to stalno pričaš", odgovori Perin. „Reci mi ono što želim da znam. Pokaži mi kako da naučim.“

Tvrdoglavo štene, posla Skakač. Vrati se kada ne budeš rešen da guraš njušku u zmijsku jazbinu.

Nakon tih reči, nešto tresnu u Perina, neka težina mu pogodi um. Sve nestade, a on izlete - kao slamka nošena vihorom - iz Vučjeg sna.

Faila oseti kako se njen suprug pored nje meškolji u snu. Pogleda ga u toj mračnoj prostoriji; mada je ležala pored njega, nije spavala. Čekala je i osluškivala njegovo disanje. On se okrenuo na leđa, pa pospano promrmlja nešto.

Zar baš da ove noći nemirno spava..., pomislila je ona razdraženo.

Prošlo je nedelju dana otkad su otišli iz Maldena. Izbeglice su digle logor - bolje reći nekoliko logora, pored jednog vodotoka koji je vodio pravo ka Džehanskom drumu, tek nedaleko odatle.

Poslednjih nekoliko dana sve ide kao po loju, mada je Perin procenio da su Aša’mani i dalje preumorni da bi otvarali kapije. Veče je provela sa svojim suprugom, podsećajući ga na nekoliko važnih razloga zbog kojih se i venčao s njom. On je svakako bio poletan, mada mu se u očima ipak videla nekakva čudna napetost. Ne opasna napetost, već nekakva tuga. Postao je setan otkad su se razdvojili. Ona to i može da shvati. I nju prati nekoliko aveti. Čovek ne može da očekuje da sve ostane isto, a ona vidi kako je on i dalje voli - i to strastveno. To je dovoljno, pa stoga nije više brinula o tome. Ali zato se jeste pripremala za raspravu u kojoj će izvući iz njega sve njegove tajne. Na to će sačekati još nekoliko dana. Dobro je s vremena na vreme podsetiti supruga da žena neće pristajati na sve što on čini, ali ne bi bilo dobro da on pomisli kako njoj nije drago što mu se vratila.

Upravo suprotno. Nasmeši se, pa se okrenu i prebaci mu ruku preko maljavih grudi i spusti glavu na njegovo nago rame. Ona voli tu mišićavu lavinu od čoveka. To što mu se vratila slađe je čak i od pobede koju je izbojevala begom od Šaidoa.

Oči mu zatreptaše, a ona uzdahnu. Ma koliko ga volela, priželjivala je da bar ove noći on ostane da spava! Zar ga nije dovoljno izmorila?

On je pogleda; zlatne oči kao da su mu malčice blistale u tami, mada je ona znala da je to samo svetlosna varka. A onda je on prigrli malčice bliže. „Nisam spavao s Berelajn“, reče on grubim glasom. „Ma šta glasine govorile."

Dragi, slatki, neposredni Perin. „Znam da nisi", kaza mu ona tešeći ga. Čula je glasine. Doslovce sve žene s kojima je u taboru razgovarala, od Aes Sedai pa do sluškinja, pretvarale su se da drže jezik za zubima, ali su joj saopštile istu vest - da je Perin proveo noč u šatoru Prve od Majena.

„Ne, zaista", kaza Perin, a glas mu postade molećiv. „Nisam, Faila. Molim te.“

„Rekla sam ti da ti verujem."

„Zvučala si... ne znam. Plamen ga spalio, ženo, zvučala si ljubomorno."