Oluja na obzorju полностью

Ništa drugo nije mogla da učini. Perin je video samo Šaidoe, a Bezrodni su videli samo napadače i neprijatelje. Taj sukob nije mogao da se završi a da ili Perin ili Bezrodni ne poginu. Ti ljudi ne bi stali ni zbog kakvog vrištanja.

Ali zato je sve to bilo još tragičnije. Faila smognu snage da spreči oči da joj ne zasuze kao Lejsili. Nije bila zaljubljena u Rolana i bilo joj je drago zbog toga što je Perin preživeo taj sukob. Ali Rolan jeste bio častan čovek i osećala se... nekako opoganjeno zbog toga što je ona kriva za njegovu smrt.

To ne bi trebalo da je tako - ali tako je. Njen otac je često pominjao takve okolnosti, da na bojnom polju moraš da ubiješ ljude koji ti se dopadaju, samo zbog toga što su se našli na pogrešnoj strani. To nikada nije razumela. Ako mora da se vrati da to opet učini - ne bi izmenila nijedan postupak. Ne bi se mogla usuditi da dovede Perina u opasnost. Rolan je morao da pogine.

Ali zbog te neophodnosti, svet oko nje deluje joj tužnije.

Lejsila se okrenu, tiho šmrkćući. Faila kleknu, pa iz zavežljaja koji je Čijad ostavila za sobom izvadi bočicu ulja. Uze kožni remen, pa smaknu kamen s njega i spusti remen po sredini zavežljaja od tkanine. Posu ga uljem, pa uze jednu suvu grančicu, pripali je na plamenu svetiljke i zapali remen.

Gledala ga je kako gori, a sićušni plavi i zeleni plamičci bili su narandžasti pri vrhovima. Vonj spaljene kože zapanjujuće je sličan mirisu spaljenog ljudskog mesa. Noć je bila spokojna, a nikakav vetar nije raspirivao plamen, tako da su plamičci veselo poigravali.

Alijandra zasu opasač uljem i stavi ga na sićušnu vatru. Arela isto to učini s velom. Naposletku, Lejsila dodade tome svoju malu maramicu. I dalje je plakala.

To je sve što one mogu. U svem onom metežu prilikom odlaska iz Maldena, nije bilo nikakvog načina da se postaraju za tela. Čijad je kazala kako nema ničeg nečasnog u tome što su ih ostavile, ali Faila je morala nešto da učini. Da na neki mali način oda počast Rolanu i ostalima.

„Bilo da su poginuli od naše ruke“, poče Faila, „ili da su poginuli u bici, ovo četvoro ukazali su nam čast. Kao što bi Aijeli rekli, imamo veliki toh prema njima. Mislim da ga nikada nećemo odužiti - ali možemo ih se sećati. Bezrodni i jedna Devica bili su ljubazni prema nama kada to nisu morali. Zadržali su svoju čast kada su se drugi odrekli svoje. Ako uopšte postoji iskupljenje i za njih i za nas - ovo će biti to.“

„U Perinovom logoru je jedan Bezrodni", reče Lejsila, dok su joj se u očima odražavali plamenovi njihove male pogrebne lomače. „Zove se Nijagen; on je gai’šain Devici Sulin. Hoću da mu ispričam šta su ostali učinili za nas. On je dobar čovek."

Faila sklopi oči. Lejsila je verovatno htela da kaže da je spavala s tim Nijagenom. To gai’šainima nije zabranjeno. „Ne možeš tako zameniti Džoradina", reče joj ona, otvarajući oči. „Ili poništiti ono što si učinila."

„Znam“, odgovori Lejsila kao da se brani. „Ali oni su tako puni smeha, iako su u strašnim okolnostima. Ima nečeg u vezi s njima. Džoradin je hteo da me odvede u Trostruku zemlju da mu postanem žena."

A ti nikada ne bi pristala na to, pomisli Faila. Znam da ne bi. Ali sada kada je on mrtav, shvataš da si propustila priliku.

Pa, ko je ona da nekoga prekoreva? Neka Lejsila radi kako hoće. Ako je taj Nijagen upola čovek kakav je Rolan bio, možda će Lejsili biti dobro s njim.

„Kinuin tek što je počeo da se stara o meni", kaza Alijandra. „Znam šta je želeo, ali to nikada nije tražio. Mislim da je nameravao da ode od Šaidoa i pomogao bi nam da uteknemo. Sve i da sam ga odbila, svejedno bi nam pomogao."

„Martea je mrzela ono što drugi Šaidoi rade", javi se Arela. „Ali ostala je s njima zarad klana. Umrla je zbog te odanosti. Može se umreti i zbog gorih stvari"

Faila je gledala kako poslednje žeravice sićušne pogrebne lomače lagano trnu. „Mislim da me je Rolan zaista voleo", reče. I to je bilo sve.

Njih četiri ustaše i vratiše se u logor. Prošlost je puna ugaraka i pepela, kako kaže stara saldejska izreka, ostaci ognja koji je sadašnjost. Te ugarke vetar raznosi iza nje. Ali zadržala je Rolanov tirkizni kamen. Ne zbog žaljenja, već zarad prisećanja.

Perin je budan ležao, osećajući miris svog šatora i jedinstveni Failin miris. Nije tu, mada je sve do skora bila. Zadremao je, ona je otišla. Možda je otišla do nužnika.

Zurio je kroz mrak, pokušavajući da shvati Skakača i Vučji san. Što više razmišlja o tome, to je rešeniji. Poći će u Poslednju bitku - a kada to učini, želi da može da vlada vukom u sebi. Želi da se ili oslobodi svih tih ljudi koji ga slede, ili da nauči da prihvati njihovu odanost.

Mora da donese neke odluke. To neće biti lako, ali doneće ih. Čovek mora da radi teške stvari. Takav je život. To je radio pogrešno nakon što je Faila zarobljena. Umesto da donosi odluke, on ih je izbegavao. Gazda Luan bi se razočarao u njega.