Oluja na obzorju полностью

A to je Perina dovelo do jedne druge odluke - i to najteže. Moraće da pusti Failu da jaše u opasnost i moraće da dozvoli mogućnost da je možda opet izgubi. Je li to odluka? Da li on može o tome da odluči? Muka ga je hvatala i od pomisli na nju u opasnosti. Ali nešto će morati da učini.

Tri muke. Suočiće se s njima i odlučiće. Ali najpre mora da razmisli o tome, jer takav je on. Čovek je budala ako odlučuje a da prethodno ne razmisli.

Ali odluka da se suoči s mukama koje ga muče donela mu je izvestan spokoj, pa se okrenuo na drugu stranu i opet utonuo u san.

Semirhag je sedela sama u sobici. Uzele su joj stolicu, a nisu joj ostavile ni svetiljku ni sveću.

Plamen spalio ovo prokleto Doba i proklete ljude što u njemu žive! Šta bi sada dala za bleštalice na zidovima. U njeno vreme, zatvorenicima nije bila uskraćena svetlost. Naravno, ona je nekoliko svojih opita zatvorila u potpunu tamu, ali to je bilo nešto drugo. Bilo je važno da otkrije kakav će učinak odsustvo svetlosti imati na njih. Te takozvane Aes Sedai koje je drže u zarobljeništvu nemaju nikakvog razumnog razloga za to što je drže u mraku. To čine samo da bi je ponizile.

Pribi ruke uza se i skupi se uz drveni zid. Neće da plače. Ona je jedna od Izabranih! Pa šta ako je bila primorana da se ponizi? Nije slomljena.

Ah... te glupe Aes Sedai više ne gledaju na nju kao što su gledale. Semirhag se nije promenila, ali one se jesu promenile. Nekako, jednim udarcem, ona prokleta žena s paralis-mrežom u kosi razatkala je Semirhaginu vlast nad svima njima.

Kako? Kako to da je tako brzo izgubila vlast nad onim što se dešava? Naježila se kada se setila kako ju je ta žena prebacila preko kolena i istukla. I to onako nehajno. Jedino osećanje u njenom glasu bila je blaga ljutnja. Prema Semirhag - prema jednoj od Izabranih - ponašala se kao da je jedva dostojna njene pažnje. To ju je povredilo više od batina.

Ali neće se to opet dogoditi. Semirhag će sledećeg puta biti spremna za udarce i neće im pridati nikakvu važnost. Da, to će uroditi plodom. Zar ne?

Opet zadrhta. U ime razumevanja i razuma mučila je na stotine, a možda i na hiljade ljudi. Mučenje ima smisla. Tada se zaista vidi od čega je neko sazdan - i to višeznačno - naročito kada počneš da ih sečeš. Tim se izrazom često služila. Obično se od njega nasmeši.

Ali ovoga puta, nije se smešila.

Zašto joj jednostavno ne nanesu bol? Slomljeni prsti, zaseci u mesu, užareno ugljevlje u pregibima laktova. Pripremila se na sve te stvari. Jedan sićušni deo nje čak ih je i željno iščekivao.

Ali ovo? To da bude primorana da jedeš poda? Da se prema njoj ophodi kao prema detetu - i to ispred onih koje su je gledale s takvim strahopoštovanjem?

Ubiću je, pomislila je - i to ne prvi put. Ukloniću joj tetive, jednu po jednu, koristeći Moć da je lečim, kako bi ostala u životu i iskusila sav taj bol. Ne. Ne, njoj ću da uradim nešto novo. Pokazaću joj patnju za kakvu niko ni u jednom dobu nije znao!

„Semirhag." Šapat.

Ona se ukoči, zureći u tamu. Taj glas je bio tih, nalik ledenom vetru, ali svejedno oštar i bridak. Je li ga umislila? Nije moguće da je on tu, zar ne?

„Mnogo si me izneverila, Semirhag", nastavi onaj glas, onako tiho. Slabašno svetlo probijalo se ispod vrata, ali taj glas se čuo u njenoj ćeliji. Svetlost kao da se pojačala i postala tamnocrvena, obasjavajući rub crnog plašta jedne prilike tačno ispred nje. Ona diže pogled. Rumena svetlost otkri lice bledo kao mrtva koža. Lice bez očiju.

Ona smesta kleknu na pod i prostre se po starom drvetu. Mada je prilika pred njom ličila na Mirdraala, bila je daleko viša i daleko, daleko značajnija. Naježi se kada se seti glasa Velikog gospodara lično, kako joj se obraća.

Kada se pokoravaš Šajdar Haranu, pokoravaš se meni. Kada odričeš poslušnost...

„Rečeno ti je da zarobiš mladića, a ne da ga ubiješ", zasikta prilika, kao para koja se probija kroz procep između poklopca i ruba suda. „Uzela si mu šaku i umalo da si mu i život uzela. Razotkrila si se i ostala bez dragocenih piona. Naši neprijatelji su te zarobili, a sada su te i slomili." Skoro da je mogla da čuje smešak na tim usnama. Šajdar Haran je jedini Mirdraal kojeg je ikada videla da se smeši. Mada, ipak misli da taj stvor nije zaista Mirdraal.

Ništa nije odgovorila na njegove optužbe. Čovek ne laže pred tom pojavom, niti se pravda.

Štit oko nje odjednom nestade. Ona ostade bez daha. Saidar se vratio! Slatka moć. Međutim, kada posegnu za njim, pokoleba se. One nazovi Aes Sedai ispred vrata osetiće ako bude usmeravala.