Oficir se s nelagodom promeškolji u sedlu, kao da je odjednom posumnjao može li da ispuni svoje tvrdnje. A onda se obazre ka svojim ljudima – bilo da se podseti na njihovu podršku ili jer se setio da ga gledaju – i povrati samopouzdanje. „Ne strahujem ja od tvojih varki kakvima se služe Prijatelji Mraka, veštice. Odgovori mi, ili ćeš odgovarati Ispitivačima!“ Ali nije više zvučao silno kao malopre.
Verin otvori usta kao da smera da povede nekakav razgovor iz dokolice, ali pre no što je progovorila, Elejna uskoči. Glas joj je zvonio zapovešću. „Ja sam Elejna, kći naslednica Andora. Ako se smesta ne skloniš, odgovaraćeš kraljici Morgazi, Beli plaštu!“ Verin razdraženo siknu.
Beli plašt je na trenutak delovao iznenađeno, ali onda se nasmeja. „Tako ti misliš, da? Možda ćeš otkriti da Morgaza više ne voli veštice toliko, devojko. Ako te odvedem od njih i vratim te njoj, biće mi zahvalna. Gospodar kapetan Emon Valda žarko bi želeo da razgovara s tobom, kćeri naslednice Andora.“ Na to diže ruku. Egvena nije mogla da oceni da li je to bio samo pokret ili znak njegovim ljudima. Neki od njih prihvatiše uzde.
Čovek je i dalje dizao ruku. Uz urlik, zemlja ispred njega pokulja u tanan vodoskok prašine i stenja viši od njegove glave. Zanjištavši, konj mu se prope i on se kao vreća repe sruči iz sedla.
Pre no što je pao, Egvena se usredsredi bliže ostalim Belim plaštovima i zemlja ponovo priredi malu eksploziju. Bela se uznemiri, ali ona smiri kobilu uzdama i kolenima i ne misleći o tome. Iako umotana u prazninu, svejedno se iznenadi kada začu treću erupciju, ne svoju, i četvrtu. Nekako udaljeno, bila je svesna Ninaeve i Elejne, obeju obavijenih sjajem koji je govorio da su i one prigrlile saidar, da ih je on prigrlio. Ta aura bila je nevidljiva svima sem ženama koje mogu da usmeravaju, ali rezultati su bili vidljivi svima. Eksplozije su okružile Bele plastove sa svih strana, zasipajući ih prašinom i bukom i naterujući konje da divljaju.
Hurin je otvorenih usta zverao oko sebe, očigledno preplašen koliko i Beli plaštovi dok je pokušavao da spreči konje s nosiljkom i svog ata da se ne nadaju u trk. Verin je razrogačila oči od zaprepašćenja i besa. Nešto je ljutito govorila, ali Šta god to bilo, nije se čulo od tutnjave.
A onda Beli plaštovi odjuriše. Neki u panici ispustiše lukove. Galopirali su kao da im je sam Mračni za petama. Svi sem mladog zapovednika, koji se pridiže sa zemlje. Pogrbljenih ramena, zagleda se u Verin. Zenice su mu se suzile. Lice i fini beli plašt behu mu umrljani prašinom, ali on kao da to nije primećivao. „Ubij me, onda, veštice“, drhtavo kaza. „Samo napred. Ubij me, kao što ste mi ubile oca!“
Aes Sedai nije obraćala pažnju na njega. U potpunosti se usredsredila na svoje saputnice. Kao da su i oni zaboravili svog zapovednika, Beli plaštovi u bekstvu nestadoše iza istog uzvišenja na kome su se i pojavili. Nijedan se ni ne osvrnu. Zapovednikov konj odjurio je s njima.
Pod Verininim besnim pogledom, Egvena polako i nevoljno pusti saidar. Uvek je bilo teško pustiti ga. Sjaj oko Ninaeve još se sporije izgubi. Ninaeva se ljutito mrštila na Belog plašta koji je upalog lica stajao pred njima, kao da bi on još mogao prirediti neku đavolštinu. Elejna je delovala zaprepašćeno onim što je uradila.
„Ono što ste uradile“, poče Verin, pa zastade da duboko udahne. Pogledom obuhvati sve tri mlađe žene. „Ono što ste uradile je izopačeno. Izopačeno! Aes Sedai ne koristi Moć kao oružje izuzev protiv Senkinog nakota, ili ako ne može drugačije da sebi spase život. Tri zakletve...“
„Bili su spremni da nas pobiju“, gnevno je prekide Ninaeva. „Da nas pobiju, ili odvedu mučiteljima. Izdavao je naređenje.“
„To... to nije zaista bilo korišćenje Moći u vidu oružja, Verin Sedai.“ Elejna je držala glavu visoko, ali glas joj je drhtao. „Nikoga nismo povredile, niti pokušale. Svakako...“
„Nemoj da mi cepidlačiš!“ – besno odreza Verin. „Kada postanete pune Aes Sedai – ako ikada postanete pune Aes Sedai! – bićete vezane Trima zakletvama, ali čak se i od polaznica očekuje da se trude da se ponašaju kao da su već vezane.“
