Potrudila se da joj glas zvuči što uobičajenije. „Iz glasina koje smo čuli ne mogu da zaključim Šta se dešava. Sve je tako izvitopereno, tako pogrešno.“
„Otkako je Moiraina uletela u naše živote sve je pogrešno“, oštro odvrati Ninaeva. „Perin i Rand...“ Stade da okleva i namršti se. Egvena pomisli kako Ninaeva veruje da je Moiraina kriva za sve što je Rand postao. „Za sada će morati da se staraju sami o sebi. Nešto nije u redu... osećam.“
„Znaš li šta?“ – upita Egvena.
„Skoro mi liči na oluju.“ Ninaevine tamne oči posmatrale su vedro i plavo jutarnje nebo. Videlo se svega nekoliko raštrkanih belih oblačaka. Ponovo odmahnu glavom. „Kao da dolazi oluja.“ Ninaeva je oduvek mogla da predvidi vreme. To se zvalo
Egvena se ugrize za usnu i zamisli. Nisu mogli da dozvole sebi ni zastanak ni usporavanje. Ne posle tolikog pređenog puta, ne tako blizu Tar Valonu. Zbog Meta, i zbog razloga za koje je njen um tvrdio da su možda i važniji od života jednog seoskog mladića, jednog prijatelja iz detinjstva, ali njeno srce nije moglo tako visoko da ih oceni. Pogleda ostale, pitajući se da li je iko od njih išta primetio.
Verin Sedai, niska i punačka i sva u smeđim nijansama, jahala je očigledno zanesena u misli. Kapuljaču plašta navukla je toliko da joj je lice bilo skoro potpuno skriveno. Jahala je na čelu, ali pustila je konja da sam bira korak. Bila je iz Smeđeg ađaha, a Smeđe sestre obično je više zanimalo traganje za znanjem, no ono što se dešavalo oko njih. Mada Egvena nije bila sigurna da je Verin baš toliko udaljena. Time što je sa njima, Verin je do grla zabasala u svetovne stvari.
Elejna, Egveninih godina i takođe polaznica, ali zlatokosa i plavooka, dok je Egvena bila crnpurasta, jahala je pored nosiljke u kojoj je Met ležao u nesvesti. Obučena u sivo kao i Egvena i Ninaeva, gledala ga je s brigom koju su svi osećali. Met već tri dana nije dolazio k sebi. Vitki dugokosi čovek koji je jahao s druge strane nosiljke kao da je pokušavao da gleda u svim pravcima odjednom a da to niko ne primeti. Crte njegovog lica produbile su se od usredsređenosti.
„Hurin“, kaza Egvena, a Ninaeva klimnu. Usporiše i pustiše da ih nosiljka sustigne. Verin nastavi napred.
„Osećaš li nešto, Hurine?“ – upita Ninaeva. Elejna diže pogled s Metove nosiljke. Odjednom je delovala napeto.
Pošto su ga sve tri gledale, vitki čovek se promeškolji u sedlu i protrlja svoj dugi nos. „Nevolja“, kaza, istovremeno odsečno i nevoljno. „Mislim, možda... nevolja.“
Lovac na lopove šijenarskog kralja nije nosio perčin šijenarskog ratnika, ali kratki mač i mačolomac za pojasom bili su izanđali od upotrebe. Godine iskustva kao da su mu podarile neku sposobnost da nanjuši prestupnike, a naročito one koji su počinili neko nasilje.
Dvaput im je za vreme njihovog putovanja savetovao da napuste selo u kome su tek sat proveli. Prvi put sve su odbile, rekavši da su suviše umorne, ali pre jutra gostioničar i još dvojica seljana pokušali su da ih pobiju na spavanju. Bili su samo lopovi a ne Prijatelji Mraka, pohlepni za konjima i sadržajem bisaga i zavežljaja. Ali ostali seljani očigledno su za to znali i strance smatrali plenom. Bili su primorani da beže pred ruljom naoružanom sekirama i vilama. Drugi put Verin im je naredila da nastave da jašu čim je Hurin progovorio.
Ali lovac na lopove uvek je bio na oprezu kad je govorio sa svojim saputnicima. Izuzev s Metom, dok je Met mogao da priča; kada žene nisu bile preblizu, njih dvojica su se šalili i kockali. Egvena je mislila da mu je verovatno nelagodno što je praktično sam s jednom Aes Sedai i tri žene koje se obučavaju za sestrinstvo. Nekim muškarcima bilo je lakše da se suoče s ratom no s Aes Sedai.
„Kakva nevolja?“ – upita Elejna.
Govorila je s lakoćom, ali i s tako jasnim očekivanjem da smesta dobije odgovor, i to detaljan, da Hurin otvori usta. „Njušim...“ Ućuta i trepnu, kao da je iznenađen. Pogled mu polete od jedne žene do druge. „Samo osećanje“, reče naposletku. „Predosećaj. Juče i danas primetio sam neke tragove. Mnogo konja. Dvadeset ili trideset idu u jednom pravcu, dvadeset ili trideset u drugom. To me je začudilo. To je sve. Osećanje. Ali rekao bih da to znači nevolje.“
Tragovi? Egvena ih nije primetila. Ninaeva oštro kaza: „Nisam primetila ništa u vezi s njima što bi bio razlog za brigu.“ Ninaeva se ponosila time što može da prati tragove dobro koliko i bilo koji muškarac. „Bili su danima stari. Zbog čega misliš da bi mogli značiti nevolje?“
