Ponovorođeni Zmaj полностью

„Veoma si nam pomogao na našem putovanju, Hurine“, reče mu Verin. „A to je bilo dugo putovanje. Moći ćeš da se odmoriš u Kuli pre no što nastaviš put.“

Hurin snažno odmahnu glavom. „Ne mogu da protraćim jedan dan, Verin Sedai. Ni jedan sat. Moram se vratiti u Šijenar, da kralju Easaru i lordu Agelmaru ispričam istinu o onome što se odigralo kod Falmea. Moram da im kažem za...“ Odjednom ućuta i osvrnu se oko sebe. Nikog nije bilo dovoljno blizu da ih čuje, ali on svejedno stiša glas i samo reče: „Za Randa. Da je Zmaj Ponovo rođen. Mora da neki trgovački brodovi idu uz reku, i nameravam da na sledećem isplovim i ja.“

„Onda, neka te Svetlost prati, Hurine od Šijenara“, reče Verin. „Svetlost vas sve obasjala“, odgovori on i prikupi uzde. Ali zastade na trenutak i dodade: „Ako vam ikada budem bio potreban – ikada – pošaljite poruku u Fal Daru, i pronaći ću neki način da dođem.“ Pročistivši grlo, kao da se posramio, okrete konja i kasom se udalji od Kule. Ubrzo im se izgubio s vidika.

Ninaeva razdraženo odmahnu glavom. „Muškarci! Uvek kažu da pošalješ po njih ako ti zatrebaju, ali ako ti trebaju, trebaju ti smesta.“

„Nijedan muškarac ne može nam ovde pomoći“, suvo odgovori Verin. „Zapamtite: tišina.“

Egvena oseti neki gubitak kada Hurin ode. Jedva da je i pričao s njima, mada jeste s Metom, a pored toga, Verin je bila u pravu: bio je samo muškarac, i bespomoćan kao dojenče naspram onoga što bi moglo da ih čeka u Kuli. Svejedno, osim što im je njegov odlazak smanjio broj za jedan, ona je ipak mislila da je korisno imati kraj sebe muškarca s mačem. Sem toga, bio je i veza s Random i Perinom. Imam svoje brige da brinem. Rand i Perin moraće da se zadovolje Moirainom. A Min će se svakako starati o Randu, pomisli, uz nalet ljubomore koju pokuša da potisne. Skoro da je i uspela.

Uzdahnuvši, povede konje s nosiljkom. Met, ušuškan do grla, teško je disao. Uskoro, pomisli ona. Uskoro će te Izlečiti. A mi ćemo otkriti šta nas čeka. Požele da Verin prestane da ih plaši. Požele da Verin nema razloga da ih plaši.

Verin ih povede oko Kule, do pokrajnje kapijice, koja je bila otvorena. Kraj nje su stajala dva stražara. Zastavši, Aes Sedai zabaci kapuljaču i nagnu se u sedlu da tiho progovori jednom od njih. On se trže i iznenađeno pogleda Egvenu i ostale. Uz jedno brzo: „Kako zapovedaš, Aes Sedai“, otrča u dvorište Kule. Verin je već ujahivala kroz kapiju, i to kao da nema razloga za žurbu.

Egvena pođe za njom, vodeći nosiljku. Zgledala se s Ninaevom i Elejnom, pitajući se šta li je to Verin rekla onom čoveku.

Odmah iza kapije naišle su na sivu kamenu stražaru, nalik na šestostranu zvezdu postrance položenu na zemlju. Grupica stražara lenčarila je u dovratku; prestadoše da pričaju i pokloniše se kada Verin projaha.

U ovom delu dvorišta Kule bilo je, kao u vrtu nekog velmože, drveća, potkresanog žbunja i širokih staza posutih šljunkom. Kroz drveće videle su se i druge zgrade, a sama Kula nadvijala se nad svim tim.

Staza ih je odvela do staje među drvećem, gde konjušari u kožnim prslucima dojuriše da se pobrinu za njihove konje. Aes Sedai izdade uputstva, i neki od njih otkačiše nosiljku i nežno je spustiše. Dok su konje vodili u staju, Verin uze kožnu vreću ispod Metovih nogu i opušteno je stavi pod mišku.

Ninaeva presta da trlja rame i namršti se na Aes Sedai. „Rekla si da su mu možda preostali tek sati. Zar ćeš samo...“

Verin diže ruku, ali Egvena nije mogla da oceni da li je Ninaevu ućutkao taj pokret ili škripa stopala po šljunku.

Trenutak kasnije, pojavi se Šerijam Sedai, a za njom tri Prihvaćene u belim haljinama obrubljenim bojama svih sedam Ađaha, od Plavog do Crvenog, i dva mišićava čoveka u grubim kaputima. Nadzornica polaznica bila je pomalo punačka žena, visokih jagodica uobičajenih u Saldeji. Plamenocrvena kosa i blistave iskošene zelene oči činile su da glatke crte Aes Sedai kod nje deluju upečatljivo. Spokojno odmeri Egvenu i ostale, ali stisnu usne.

„Dakle, vratila si naše tri pobegulje, Verin. S obzirom na sve što se desilo, skoro želim da nisi.“

„Nismo...“ – zausti Egvena, ali Verin je preseče jednim oštrim: „TIŠINA!“ i prostreli je pogledom – prostreli ih sve tri – kao da može da ih ućutka snagom svog pogleda.

Egvena je bar za sebe bila sigurna da je to i uspelo. Nikada ranije nije videla Verin ljutu. Ninaeva prekrsti ruke i promrmlja nešto sebi u bradu, ali ništa ne reče. Tri Prihvaćene iza Šerijam ćutale su, naravno, ali Egveni se učini da vidi kako čulje uši.

Kada se uveri da će Egvena i druge dve biti mirne, Verin se okrete ka Šerijam. „Dečko se mora odneti negde podalje od bilo koga. Bolestan je, i to opasno. Ne samo po sebe, već i po ostale.“

„Rečeno mi je da imaš nosiljku.“ Šerijam pokaza nosiljku dvojici muškaraca, tiho reče nešto jednome, i Meta brzo odnese.