Ponovorođeni Zmaj полностью

„Počni odakle hoćeš“, odvrati Sijuan. „Ove odaje su zaštićene, u slučaju da nekome padne na pamet da pokuša s detinjastim trikovima prisluškivanja.“ Verin iznenađeno diže obrve, a Amirlin dodade; „Štošta se promenilo otkad si otišla. Govori.“

„Onda, najvažnije je da se Rand al'Tor proglasio Ponovorođenim Zmajem.“

Sijuan oseti kako joj bol u grudima popušta. „Nadala sam se da je on“, tiho kaza. „Primala sam izveštaje od žena koje su mogle samo da prenesu šta su čule, a desetine glasina pristižu svakim trgovačkim brodom ili kolima, ali nisam bila sigurna.“ Duboko uzdahnu. „Mislim ipak da znam tačan dan kada se to desilo. Znaš li da dva lažna Zmaja više ne muče svet?“

„Nisam čula, majko. To su dobre vesti.“

„Da. Mazrim Taim je u rukama naših sestara u Saldeji, a onog jadnika u Hadon Mirku, Svetlost se smilovala njegovoj duši, uhvatili su Tairenci i na licu mesta pogubili. Niko ne zna ni kako se zvao. Sudeći po glasinama, obojica su uhvaćeni istog dana i pod istim okolnostima. Vodili su bitku, i pobeđivali, kada odjednom neka velika svetlost blesnu na nebu i na trenutak se ukaza priviđenje. O tome šta se prikazalo postoji desetak različitih priča, ali u oba slučaja krajnji ishod bio je potpuno isti. Konj lažnog Zmaja se propeo i zbacio ga. On je završio u nesvesti, na šta su njegovi pratioci povikali da je mrtav i dali se u bekstvo, a lažni Zmaj je zarobljen. Neki od izveštaja koje sam primila govore o vizijama na nebu iznad Falmea. Kladim se u zlatnik naspram trule beloperke da je to bio trenutak kada se Rand al’Tor proglasio.“

„Pravi Zmaj je Ponovo rođen“, reče Verin skoro sebi u bradu, „tako da Šara više nema mesta za lažne Zmajeve. Pustile smo Ponovorođenog Zmaja na svet. Neka nam se Svetlost smiluje.“

Amirlin razdraženo odmahnu glavom. „Učinile smo što se moralo.“ A ako čak i najnovija polaznica sazna za to biču umirena pre sledećeg sumraka, ukoliko me pre toga ne rastrgnu u komade. Ja, Moiraina i Verin, i verovatno svi za koje se misli da su nam prijatelji. Nije bilo lako sprovoditi tako veliku zaveru za koju su znale samo tri žene, kada bi čak i bliski prijatelji mogli da ili izdaju, smatrajući da su ispunili svoju dužnost. Svetlosti, kad bih samo bila sigurna da ne bi bili u pravu. „Bar ga Moiraina drži bezbedno u svojim šakama. Vodiće ga i učiniti šta se mora. Šta još imaš da mi kažeš, kćeri?“

Umesto odgovora, Verin stavi kožnu vreću na sto i izvadi povijeni zlatni rog sa srebrnim pismom utisnutim oko levka. Položi rog na sto, a onda s tihim iščekivanjem pogleda Amirlin.

Sijuan nije morala da čita napis da bi znala šta piše. Tia mi aven Moridin isainde vadin. „Grob prepreka nije mome zovu.“

„Rog Valera?“ – prodahta. „Donela si ga ovamo preko stotinu liga, dok ga Lovci na sve strane traže? Svetlosti, ženo, trebalo je da ostane s Random al’Torom.“

„Znam, majko“, mirno odgovori Verin, „ali svi Lovci očekuju da Rog pronađu u nekoj velikoj pustolovini, a ne u vreči kod četiri žene i bolesnog mladića. Sem toga, Randu ne bi ni koristio.“

„Kako to misliš? On treba da vodi Tarmon Gai’don. Rog treba da prizove mrtve junake iz groba da se bore u Poslednjoj bici. Je li to Moiraina ponovo nešto novo namerila a da se sa mnom nije dogovorila?“

„Ovo nema veze s Moirainom, majko. Mi smeramo, ali Točak tka Šaru kako želi. Rand nije prvi dunuo u Rog. To je učinio Metrim Kauton. A Met sada leži dole, i umire od veza s bodežom iz Šadar Logota. Sem ako ga ne Izlečimo.“

Sijuan zadrhta. Šadar Logot, zamrli grad toliko izopačen da su se čak i Troloci bojali da u njega uđu. I to s razlogom. Nekim slučajem, bodež iz tog mesta došao je u ruke mladog Meta, okuživši ga i iskrivivši zlom koje je nekada davno ubilo taj grad, a sada je ubijalo njega. Slučajem? Ili Šarom? Napokon, i on je ta’veren. Ali.. Met je dunuo u Rog. Onda...

„Sve dok je Met živ“, nastavi Verin, „Rog Valera za bilo koga drugog samo je instrument. Naravno, ako on umre, neko drugi može da dune i iskuje novu vezu između čoveka i Roga.“ Pogled joj beše staložen i neuznemiren onim što se činilo da predlaže.

„Mnogi će umreti pre no što završimo, kćeri.“ A koga drugog bih mogla da iskoristim da u njega dune? Neću rizikovati da ga sada vraćam Moiraini. Možda jednog od Gaidina. Možda. „Šara tek treba da odluči o njegovoj sudbini.“

„Da, majko. A Rog?“

„Za sada“, naposletku kaza Amirlin, „pronaći ćemo neko mesto da ga sakrijemo, tako da samo nas dve znamo gde se nalazi. Nakon toga, razmisliću šta da se radi.“

Verin klimnu. „Kako kažeš, majko. Naravno, prolazak nekoliko sati doneće umesto tebe jednu odluku.“