Ponovorođeni Zmaj полностью

Egvena uzvrati Faolajn pogled što je smirenije mogla. A i s izvesnom merom tihog prezira s visine, kao Elejna, nadala se. Crveni ađah, pomisli. Ova će svakako odabrati Crvene. Ali teško joj je bilo da ne razmišlja o svojim nevoljama. Svetlosti, šta će da nam urade? Mislila je na Aes Sedai, na Kulu, a ne na ove žene.

„Pa, polazite“, prasnu Faolajn. „Dovoljno je zlo što moram da stražarim pred vašim vratima. Neću ovde čitav dan da stojim. Polazite.“

Duboko udahnuvši, Egvena stisnu Elejninu ruku i pođe za Faolajn. Svetlosti, samo da Izleče Meta.

Sijuan Sanče je koračala duž svoje radne sobe, povremeno zastajkujući da uputi plavooki pogled od koga su vladari zamuckivali ka izrezbarenoj kutiji od noćnog drveta na dugom stolu u središtu sobe. Nadala se da neće morati da upotrebi nijedan od brižljivo ispisanih dokumenata u njoj. Sama ih je u tajnosti pripremila i zapečatila, da bi pokrila desetak različitih mogućnosti. Na kutiju je primenila štitove, tako da se, otvori li je ma koja ruka sem njene, sadržina kutije istog trena pretvori u pepeo. Bilo je vrlo verovatno da bi i sama kutija planula.

„I izgorela lopovsku ptičurinu, ko god ona bila, tako da nikada ne zaboravi, nadam se“, promrmlja. Po stoti put otkad joj je rečeno da se Verin vratila, podesi ešarpu na ramenima, i ne shvatajući šta radi. Padala joj je do ispod struka, široka i išarana bojama svih sedam Ađaha. Amirlin Tron bila je od svih Ađaha, i ni od jednog, ma iz kog da je potekla.

Soba je bila kitnjasta, jer je pripadala pokolenjima žena što su nosile ešarpu. Visoki kamin i široko, hladno ognjište behu isklesani od zlatnog mermera iz Kandora, a podne ploče u obliku rombova bile su uglačani crvenkamen s Maglenih planina. Zidove su činile ploče nekog drveta s belim prugama, tvrdog poput gvožđa i izrezbarenog mitskim zverima i pticama neverovatnog perja. Te ploče je Morski narod doneo iz zemalja preko Aijelske pustare, još pre rođenja Artura Hokvinga. Visoki prozori lučnog oblika, sada otvoreni da bi ulazio svež vazduh, vodili su na balkon nad njenim malim ličnim vrtom, kojim se retko kada šetala, jer nije imala vremena.

Sva ta veličanstvenost bila je u oštroj suprotnosti s nameštajem kojim je Sijuan Sanče opremila sobu. Jedan jedini sto i stamena stolica iza njega bili su jednostavni, mada dobro izglačani godinama i pčelinjim voskom, isto kao i jedina druga stolica u sobi, postavljena malo u stranu, dovoljno blizu da se privuče ukoliko bi Amirlin poželela da posetilac sedne. Ispred stola prostrt mali tairenski ćilim izatkan jednostavnim plavim, smeđim i zlatnim šarama. Jedan jedini crtež okačen iznad kamina, sićušni ribarski brodići među grebenima. Na podu šest stalaka za čitanje s otvorenim knjigama. To je bilo sve. Čak ni svetiljke nisu bile ništa bolje no u kući nekog seljaka.

Sijuan Sanče rodila se u siromašnoj porodici u Tim, i radila na ribarskom brodu svog oca, baš nalik na brodiće na crtežu, u delti zvanoj Zmajevi prsti, pre no što je i sanjala da će doći u Tar Valon. Čak ni skoro deset godina koje je provela kao Tron nije bilo dovoljno da se oseća lagodno okružena prevelikom raskoši. Spavaća soba bila joj je još jednostavnija.

Deset godina s ešarpom, pomisli. Skoro dvadeset otkako sam odlučila da plavim ovim brzacima. Ako se sada okliznem, poželeću da nisam ni prestala da teglim mreže.

Začu neki zvuk i munjevito se okrete. Jedna druga Aes Sedai tiho je ušla u sobu, žena bakarne kože i kratke tamne kose. Na vreme se savlada, tako da je spokojnim glasom rekla samo ono što se i očekivalo; „Da, Leana?“ Čuvar hronika se pokloni, podjednako duboko kao što bi i da je neko drugi bio prisutan. Visoka Aes Sedai, visoka kao većina muškaraca, bila je druga u Beloj kuli jedino u odnosu na Amirlin Tron, i mada ju je Sijuan znala još otkako su zajedno bile polaznice, ponekad ju je Leanina upornost u održavanju dostojanstva Amirlin Tron dovodila do ludila.

„Verin je ovde, majko, i traži dozvolu da razgovara s tobom. Rekla sam joj da si zauzeta, ali ona pita...“

„Nisam suviše zauzeta za nju“, odvrati Sijuan. Prebrzo, znala je, ali nije marila. „Pošalji je unutra. Nema potrebe da i ti ostaneš, Leana. Govoriću s njome nasamo.“

Trzaj obrva bio je jedini znak Čuvarevog iznenađenja. Amirlin je retko koga, pa čak i kraljice, primala bez prisustva Čuvara. Ali Amirlin je Amirlin. Leana se pokloni i izađe. Nekoliko trenutaka kasnije Verin uđe i kleknu da poljubi prsten Velike zmije na Sijuaninom prstu. Smeđa sestra nosila je popriličnu kožnu vreću.

„Hvala što si me primila, majko“, reče Verin kada se pridiže. „Donosim hitne vesti iz Falmea. I više od toga. Ne znam odakle da počnem.“