„Baš zato što hoće da privuku pažnju.“ Ona se napeto nagnu ka njemu. .„Na čoveka koji pokušava da ponovo uzdigne Maneteren. Niži ljudi će ti se smeškati u lice, nadajući se da ćeš uskoro odjahati, i pokušaće da te zaborave čim prođeš. Što se tiče viših, oni trenutno imaju toliko toga na svojim tacnama da se neće ni okrenuti, osim ako nekog ne uštineš za nos. U poređenju sa Seanšanima i s Prorokom, ili Belim plaštovima, čovek koji pokušava da ponovo uzdigne Maneteren predstavlja malu nevolju. A čini mi se da možeš da budeš siguran da ni Kula neće dva puta pogledati, ne u ovom trenutku.“ Osmeh joj se proširio, a po svetlucanju očiju znao je kako se sprema da iznese glavni razlog. „Ali najbitnije od svega je da niko od njih neće pomisliti kako taj čovek radi nešto drugo.“ Odjednom, njenog osmeha nestade; uprla mu je prstom u nos, oštro. „I nemoj sebe da nazivaš idiotom, Perine t’Bašer Ajbara. Čak ni tako, uvijeno. Ti to nisi, i meni se to ni najmanje ne dopada.“ U njenom mirisu bilo je sitnih bodlji, nije bila zaista ljuta, ali sasvim sigurno je bila nezadovoljna.
Prava živa. Vodomar koji proleće brže od misli. U svakom slučaju, brže od njegovog razmišljanja. Njemu nikada ne bi palo na pamet da se sakrije tako... upadljivo. Ali shvatao je zašto je to razumno. To je bilo kao da prikrivaš da si ubica tako što se hvališ kako si lopov. Još je moglo i da upali.
Kikoćući se, on joj poljubi prste. „Stegovi ostaju“, rekao je. Pretpostavljao je da to uključuje i Vučju glavu. Krvi mu i krvavog mu pepela! „Međutim, Alijandra mora da zna istinu. Ako pomisli kako Rand namerava da me postavi za kralja Maneterena i da joj otme zemlju....“
Faila se tako iznenadno podigla, okrenuvši se od njega, da se uplašio kako je, možda, pogrešio kada je pomenuo kraljicu. Alijandra je mogla suviše lako da dovede do Berelajn, a Faila je mirisala... bockavo. Uznemireno. Međutim, samo mu je dobacila, preko ramena. „Alijandra neće predstavljati nikakvu teškoću za Perina Zlatookog. Ta je ptica već u šaci, mužu moj, tako da je vreme da se posvetimo pronalaženju Maseme.“ Skladno kleknuvši uz šatorski zid pored malog kovčega, jedinog koji nije bio ničim pokriven, ona podiže poklopac pa poče da vadi uvijene karte.
Perin se nadao da je u pravu u vezi s Alijandrom, pošto nije znao šta će uraditi ako greši. Kad bi on bio i upola od onog za šta ga je ona smatrala. Alijandra je bila ptica u šaci, Seanšani će popadati poput krpenih lutaka pred Perinom Zlatookim, a on će dočepati Proroka i odneće ga Randu čak iako Masema bude imao oko sebe deset hiljada ljudi. Ne prvi put, shvatao je bez obzira koliko ga njen gnev povređuje i zbunjuje najviše se bojao njenog razočaranja. Ako ga ikada bude ugledao u njenim očima, to će mu iščupati srce iz grudi.
On kleknu pored nje da bi joj pomogao u širenju najveće karte, koja je predstavljala južni Geldin i severnu Amadiciju, pa ju je proučavao kao da će Masemino ime iskočiti pred njega odnekud s pergamenta. On je imao više razloga od Randa da uspe u ovome. Šta god bilo, nije smeo izneveriti Failu.
Faila je ležala u tami, osluškujući, dok nije bila sigurna da je Perinovo ritmično disanje dubok san, a onda se izvukla iz ćebadi koju su delili. Obešenjački se nasmejala dok je preko glave navlačila lanenu spavaćicu. Je li on zaista mislio da ona neće provaliti kako je sakrio onaj krevet duboko u šumarku jednog jutra, dok su tovarili kola? Mada joj to nije smetalo; bar ne mnogo. Bila je sigurna da je spavala na zemlji često koliko i on. Naravno, morala je da se pravi da je iznenađena, i da ne diže mnogo prašine zbog toga. U suprotnom, još bi počeo i da joj se izvinjava, ili bi čak otišao nazad da ga lično donese. Upravljanje mužem bila je umetnost, tako je govorila njena majka. Je li Deira ni Galine ikada imala ovoliko poteškoća?
Uguravši bose noge u papučice, zaogrnula se svilenim ogrtačem, a onda je za trenutak oklevala, gledajući nadole, u Perina. Ako se bude probudio, moći će jasno da je vidi, no za nju on je bio samo gomila u senci. Poželela je da joj je majka prisutna, sada, kako bi joj dala savet. Ona je volela Perina, svakim delom svoga bića, ali on je zbunjivao svaki deo nje. Naravno, bilo je potpuno nemoguće stvarno razumeti muškarce, ali on je bio toliko drugačiji od onih s kojima je odrasla. Nikada se nije pravio važan, a umesto da se smeje sam sebi bio je... skroman. Nije mogla da poveruje kako jedan muškarac može da bude skroman! Uporno je tvrdio kako je sasvim slučajno postao vođa, ističući kako nema pojma o vođstvu, a ljudi koji bi ga upoznali bili su spremni da ga slede već posle sat vremena. Sopstveno razmišljanje je odbacivao kao sporo, ali te spore, sveobuhvatne misli prodirale su tako duboko da je ona morala debelo da se pomuči da bi sakrila ijednu tajnu. On je bio predivan čovek, njen vunoglavi vuk. Tako jak. I tako nežan. Uzdahnuvši, na prstima se išunjala iz šatora. Već je ranije imala nevolja zbog njegovog sluha.
