Oni koje je otposlala rano jutros upravo su se bili vratili, iako su se žene među njima još uvek presvlačile, skidajući haljine u kojima su išle jer je tako bilo neophodno. Čak i jedna žena odevena poput muškarca u Betalu bi bila vrlo primećena, a nekmoli njih pet. Na čistini je vladala velika uzburkanost, na sve strane je bilo sukanja i podsukanja, kaputića i košulja i čakšira. Žene su se pretvarale kao da ih nije briga što se skidaju pred ostalima, uključujući i muškarce, pošto Aijeli, izgleda, na to nisu obraćali pažnju, ali odavali su ih žurba i teško disanje. Svi muškarci su se premeštali s noge na nogu i okretali glave, rastrzani između toga da pristojno okrenu glavu na suprotnu stranu ili da gledaju, kao što su mislili da Aijeli čine, a da se pri tom pretvaraju kako ne gledaju u poluodevene žene. Faila čvršće pritegnu svoj ogrtač preko spavaćice; nije mogla bolje da se obuče a da pri tom ne probudi Perina, sasvim sigurno, ali nije želela ni da se pravi kako joj je svejedno. Nije ona bila nekakva Domanka, pa da prima svoje mušterije dok se izležava u kadi.
„Oprosti nam što smo zakasnili, moja gospo Faila", zadihano reče Selanda, navlačeći kaputić. Kairhijenski naglasak se oštro čuo u glasu niske žene. Ona nije bila visoka čak ni za jednu Kairhijenjanku. Međutim, polazilo joj je za rukom da se šepuri, bilo je nekog izazova u tome kako je držala glavu i ramena. „Vratili bismo se i ranije, međutim, stražari na kapiji pravili su pitanje oko našeg izlaska."
„Kakvo pitanje?“, oštro upita Faila. Da je samo mogla da sve vidi i sopstvenim očima, a ne samo preko njih; da je samo Perin pustio nju da ode a ne onu razvratnicu. Ne, neće da misli na Berelajn. Perin nije bio kriv zbog toga. To je sama sebi ponavljala po dvadeset puta na dan, kao molitvu. Ali zašto je taj čovek bio toliko slep? „Zašto su pravili pitanje?“, isprekidano je uvukla vazduh. Nevolje s mužem nikada ne smeju da utiču na odnos koji ima prema potčinjenima.
„Ništa bitno, moja gospo“, Selanda je zakopčala pojas za mač i namestila ga na bok. „Pustili su neke ljude ispred nas da prođu kolima a da ih nisu ni pogledali, ali su se brinuli da puste žene napolju po mraku.“ Neke od ostalih žena se nasmejahu. Petorica muškaraca koji su išli u Betal napeto se stresoše, očito jer je neko pomislio kako oni nisu dovoljna zaštita. Ostatak Ča Faile nagurao se u polukrug iza ovih desetoro, pažljivo posmatrajući Failu, pažijivo slušajući. Mesečina im je obasjavala lica.
„Reci mi šta ste videli“, mirnijim glasom zapovedi Faila. Ovako je mnogo bolje.
Selanda podnese sažet izveštaj, i koliko god da je Faila žalila što nije mogla lično da ode, morala je da prizna kako su videli gotovo sve što je poželela. Ulice Betala bile su gotovo puste i usred najživljih sati. Ljudi su što je više bilo moguće ostajali kod svojih kuća. Bilo je nešto malo prolazaka unutra i napolje, ali retko koji trgovac je žalazio u taj deo Geldana, a iz unutrašnjosti jedva da je pristizalo dovoljno hrane da bi svi bili siti. Većina stanovnika grada delovala je smrtno uplašeno, bojeći se onoga što se nalazilo van zidova, tonući sve dublje u očaj i ravnodušnost. Zbog straha od Prorokovih uhoda, svi su držali usta zatvorena, a zbog straha da njih ne proglase uhodama, zatvarali su i oči. Prorok je imao mnogo uticaja. Na primer, bez obzira na onolike razbojnike koji su lutali brdima, secikese i lopovi gotovo da su nestali iz Betala. Pričalo se da Prorok za krađu seče šake. Mada, to kao da se nije odnosilo na njegove sopstvene ljude.
„Kraljica svakoga dana obilazi grad, pokazujući se da bi održala njihov duh“, rekla je Selanda, „ali ne čini mi se da joj to baš mnogo pomaže. Ovde, na jugu, napredovala je u tome da podseća ljude kako imaju kraljicu; međutim, negde drugde možda bi imala više uspeha. Čuvari su dodati straži na zidinama, kao i svi ostali, osim šačice vojnika. Možda to čini da se ljudi iz grada osećaju sigurnije. Dok ne bude krenula dalje. Za razliku od svih ostalih, izgleda da se sama Alijandra ne plaši kako bi Prorok mogao da se sjuri preko zidina. Šeta se sama po baštama palate lorda Tilejbajna, ujutro i uveče, i drži samo nekoliko vojnika, koji većinu vremena provode u kuhinjama. Izgleda da su svi u gradu jednako zabrinuti zbog hrane i toga koliko dugo će je biti, koliko i zbog Proroka. Uistinu, moja gospo, i pored sve straže na zidinama, čini mi se, ako bi se Masema pojavio sasvim sam na kapijama, da bi mu oni smesta predali grad.“
„Nego šta bi“, s prezirom dobaci Mirelda, nameštajući mač, „i još bi ga preklinjali za milost.“ Tamnoputa i četvrtasta, Mirelda je bila visoka gotovo koliko i Faila, ali kada se Selanda namrštila, Tairenka je pognula glavu i promrmljala izvinjenje. Nije bilo nedoumice oko toga ko, osim same Faile, predvodi Ča Faile.
