Faila prisloni vrhove prstiju obe šake zajedno, pa se iznad njih zagleda u prazno. „To bi moglo biti to“, mumlala je. „Većina slugu je daleko bolja ako je u braku nego ako nije. Možda bi trebalo da to sredim. A i za Breanu, isto tako. Po tome kako je odjurila da proveri onog grmalja čim se umila, pomislila sam da su to već uradili. Imala je taj sjaj u očima. Neću da dopustim takvo ponašanje među svojom poslugom, Perine. To samo vodi do suza i do uzajamnog optuživanja i durenja. A Breana će biti gora od njega.“
Perin je zapanjeno piljio u nju. „Jesi li me ti uopšte čula?“, polako je upitao. „Seanšani su zauzeli Amador! Seanšani, Faila!"
Ona se trgla zaista je razmišljala kako da uda sve te žene! a onda mu se osmehnula, kao da se zabavlja. „Još je daleko do Amadora, a ako ćemo se sresti s tim Seanšanima, sigurna sam da ćeš se ti postarati i za njih. Na kraju krajeva, nisi li ti onaj koji me je naučio da mu stojim na ruci?“ To je neprestano tvrdila, iako on još uvek nije video ni naznaku nečeg takvog.
„Oni bi mogli da ispadnu malo zahtevniji od tebe“, suvo joj je rekao, a ona se ponovo osmehnula. Zbog nečega je mirisala veoma zadovoljno. „Razmišljam da pošaljem Grejdija ili Niejlda da upozore Randa, šta god on mislio.“ Ona grozničavo odmahnu glavom, a osmeh joj nestade, međutim, on nastavi: „Kada bih znao kako da ga pronađem, uradio bih to. Mora da postoji neki način da mu se dostavi poruka a da niko ne zna za to.“ Rand je u tome bio odlučniji negoli u tajnovitosti za Masemu. Perina je Rand isterao i niko nije smeo da zna da je među njima preostalo bilo šta osim neprijateljstva.
„On već zna, Perine, sigurna sam u to. Majgdin je videla golubove svuda po Amadoru, a izgleda da Senašani na njih uopšte nisu obraćali pažnju. Do sada je za to čuo svaki trgovac koji posluje sa Amadorom, a sigurno i Bela kula. Veruj mi, Perine, mora da je čuo i Rand. Moraš mu verovati da on zna šta je najbolje. Ovog puta zna.“ Nije uvek bila baš toliko ubeđena u to.
„Možda“, napeto je mrmljao Perin. Pokušavao je da se ne brine o Randovoj prisebnosti, ali zbog Randa je Perin, i kada je bio najsumnjičaviji, delovao naspram njega kao bezbrižno detence koje skakuće po livadi. Koliko je Rand imao poverenja, čaki u njega? Rand je neke stvari prećutkivao, imao je zamisli koje nikada nije pominjao.
Uzdahnuvši, Perin se ponovo zavali u stolicu, progutavši gutljaj čaja. Istina je bila, da je, lud ili normalan, Rand bio u pravu. Ako bi Izgubljeni samo posumnjali u ono što je nameravao, ili ako bi to učinila Bela kula, pronašli bi neki način da mu preture nakovanj na noge. „Pa, bar ću doušnicima Kule ostaviti manje materijala za pričanje. Ovog puta ima da spalim taj prokleti barjakf A i Vučju glavu. Možda je morao da se pretvara da je lord, ali to je mogao i bez te krvave zastave!
Failine punačke usnice se napućiše, kao da rasuđuje, a onda lagano odmahnu glavom. Iskliznuvši iz svojc stolice, ona kleče pored njega, uzimajući njegovu šaku među svoje. Perin se zabrinuto suočio s njenim smirenim pogledom. Kada ga je gledala ovako uporno, ovako ozbiljno, nameravala je da mu kaže nešto veoma važno. Ili to, ili da ga zamaje nečim i tako ga zavrti da više neće znati šta je napred a šta nazad. Njen miris mu ništa nije odavao. Pokušavao je da prestane da je njuška; bilo bi tako lako izgubiti se u tome, a onda će ga sigurno zamajati. Jedno je naučio otkada se oženio: čoveku su potrebne sve njegove vijuge kad ima posla sa ženom. A prečesto ni to nije bilo dovoljno; žene, izvesno, rade šta im se hoće, baš kao i Aes Sedai.
„Možda bi trebalo da razmisliš o tome, mužu moj“, promrmljala je. Na usnama joj se pojavio majušan osmeh, kao da je znala o čemu on razmišlja. „Cisto sumnjam da je iko, ko nas je video od kada smo ušli u Geladan, znao šta znači Crveni orao. Međutim, oko ovako velikog grada, kao što je Betal, biće ih koji će to znati. A što duže budemo morali da lovimo Masemu, veća je verovatnoća za to.“
Nije ni pokušao da joj kaže da su to samo dodatni razlozi da se oslobodi tih barjaka. Faila nije bila budala, a razmišljala je mnogo brže nego on. „Pa zašto onda da ih zadržim", polako je pitao, „kada će samo privlačiti pažnju na idiota za koga će svi misliti kako pokušava da izvuče Maneteren iz groba?“ U prošlosti je bilo ljudi koji su to već pokušavali, pa i žena, isto tako; ime Maneterena nosilo je moćne uspomene, pa je bilo zgodno za svakoga ko je hteo da diže neku bunu.
