„O, ne, Kejrejn”, ubaci se Sarejta, i dalje izbegavajući da pogleda Elejnu u oči. Ali i Merililu. Po njenom mišljenju, Siva se sama uvalila u to zamešateljstvo i stoga zaslužuje sve što je snalazi, ali pokušavala je da joj ne trlja so na ranu. „Vandena je pometena zbog svoje sestre, a Kirstiejn i Zarja pomažu da ne razmišlja o tome.“ Šta god mislila o drugim Srodnicama, prihvatala je da je Zarja pobegulja, što je i morala, budući da je Zarja jedna od onih koje je Kejrejn prepoznala, a ako Kirstiejn laže, ispaštaće zbog sopstvene laži. Prema pobeguljama se ne postupa blago. „I ja sam s njom provela sate i sate i ona skoro nikada ne priča ni o čemu sem o Adeleas. Kao da hoće da moja sećanja na nju doda sopstvenima. Mislim da joj se mora dopustiti da odvoji za sebe koliko god da je potrebno vremena, a zbog one dve nije prečesto sama." Pogledavši Elejnu ispod oka, duboko uzdahnu. „Svejedno, podučavanje vetrotragačica svakako je... izazovno. Možda bi joj tu i tamo po koji sat podučavanja pomogao da se trne iz očaja, makar samo tako što će pobesneti. Zar se ne slažeš, Elejna? Samo sat ili dva, tu i tamo.“
„Vandeni će biti dato koliko god hoće i koliko god da joj je potrebno vremena da ožali svoju sestru“, bezizrazno odgovori Elejna. „I o tome više nema rasprave.“
Kejrejn duboko uzdahnu i opet namesti šal. Sarejta slabašno uzdahnu i poče da okreće prsten Velike zmije na kažiprstu leve šake. Možda su osetile kako je raspoložena, ili je možda samo o tome reč što se ni jedna ni druga ne raduju još jednom času s vetrotragačicama. Merililin trajno iznenađeni izraz lica nije se promenio, ali njeno podučavanje Morskog naroda trajaće po čitav dan i po čitavu noć ako Elejni ne pođe za rukom da je izvuče od njih, a vetrotragačice su postajale sve manje voljne da je puste, ma koliko se Elejna trudila.
Bar joj je pošlo za rukom da izbegne da sa ove tri bude gruba. Bilo je to naporno, naročito zbog Avijende. Elejna nije mogla ni da zamisli šta bi uradila da izgubi sestru. Vandena ne samo da žali sestru, već i traga za ubicom, a nema nikakve sumnje da je ubica Merilila Seandevin, Kejrejn Frensi ili Sarejta Tomares. Jedna od njih, ili još gore, više od jedne. Teško je poverovati da je to bila Merilila, u stanju u kojem se trenutno nalazi, ali nije lako poverovati tako nešto za bilo koju sestru. Ali kao što je Birgita jednom istakla, jedan od najgorih Prijatelja Mraka koje je u životu susrela, za vreme Troločkih ratova, bio je jedan blag dečko koji se plašio glasnih zvukova. Pa je onda otrovao vodu čitavom jednom gradu. Avijenda je predložila da se sve tri bace na muke, što je Birgitu užasnulo, ali Avijenda sada oseća znatno manje strahopoštovanje prema Aes Sedai nego nekada. Ponašanje prema njima mora biti ljubazno, dok se ne sakupe dokazi za osudu. A onda neće biti nikakve ljubaznosti.
„O“, reče Sarejta, odjednom se razvedrivši. „Evo kapetana Melara. Opet je bio heroj dok te nije bilo, Elejna.“
Avijenda se dohvati noža za pojasom, a Birgita se ukoči. Kejrejnino lice odjednom postade veoma hladno i bezizrazno, a čak i Merilili pođe za rukom da ga pogleda nadmeno i s neodobravanjem. Ni jedna ni druga sestra nisu tajile da upravo s negodovanjem gledaju na Doilena Melara.
Ispijenog lica, nije bio ni lep ni zgodan, ali kretao se s mačevalačkom skladnošću koja je govorila o snazi tela. Kao kapetan Elejninih telohraniteljki, imao je pravo na tri zlatna čvora i nosio ih je zakovane na oba ramena svog oklopnog prsnika, uglačanog tako da se sjaji. Neko neupućen pomislio bi da je po činu viši od Birgite. Kao sneg bela čipka oko grla i zapešća bila mu je dvostruko gušća i dvostruko duža od one kakvu su nosile njene Gardistkinje, ali opet je izostavio ešarpu, možda zato što bi sakrila zlatne čvorove na jednom ramenu. Tvrdio je kako najviše u životu želi da zapoveda njenim telohraniteljima, ali ipak je često pričao o bitkama koje je vodio dok je bio plaćenik. Izgleda da nikada nije bio na strani gubitnika - a do pobede se često dolazilo zahvaljujući njegovim neopevanim podvizima na bojnom polju. Skide s glave šešir s belom perjanicom i pokloni se duboko i kitnjasto, jednom rukom vešto pomerajući mač da se o njega ne spotakne, a onda se jedva nešto manje kitnjasto pokloni Birgiti i pozdravi je rukom preko grudi.
Elejna natera sebe da se nasmeši. „Sarejta kaže da si ponovo ispao heroj, kapetane Melare. Kako to?“
„Samo sam vršio dužnost prema svojoj kraljici.“ Mada samoprekornog glasa, osmeh mu je bio daleko topliji nego što je trebalo. Pola palate mislilo je da je on otac Elejninog deteta. To što ona nije stala u kraj tim glasinama izgleda ga je ubedilo da ima nekih izgleda kod nje. Ali njegove tamne oči nikada nisu bile nasmejane. I dalje su hladne kao smrt. „Kraljice moja, zadovoljstvo mi je da vršim svoju dužnost prema tebi.“
