Sarejta, Smeđa čije tamnoputo četvrtasto lice bezvremenost još nije dotakla, tek je tada primetila Elejnu i uhvatila Vandenu za ruku kao da hoće da je povuče niz hodnik. Vandena se otrgnu od Tairenke i nastavi da klizi, tek ovlaš pogledavši Elejnu, i izgubi se u hodniku odakle su izašle. Dve žene u beloj polazničkoj odori, koje su na pristojnom odstojanju sledile Aes Sedai, brzo padoše u naklon pred preostalim sestrama i požuriše za Vandenom. Merilila, ženica u tamnosivoj odeći zbog koje je njeno kairhijensko bledilo podsećalo na boju belokosti, zagledala se za njima kao da će i ona poći za Vandenom. Kejrejn namesti šal sa zelenim resama po ramenima širim od većine muških i tiho razmeni nekoliko reči sa Sarejtom. Njih dve se okrenuše pođoše prema Elejni dok im se ona približavala, pa se spustiše u naklone duboke skoro kao one koje su polaznice njima namenile. Merilila primeti Gardistkinje i trepnu, a onda primeti Elejnu i lecnu se.
Merilila šal nosi preko stotinu godina, Kejrejn duže od pedeset, a čak ga Sarejta ima duže od Elejne Trakand, ali položaj među Aes Sedai određuje se snagom Moći, a po tom merilu sve tri su se među sestrama smatrale osrednjim. U očima Aes Sedai veća snaga možda ne uvećava mudrost, ali bar daje veću težinu nečijim stavovima. Ako je razlika u snazi dovoljno velika, ti stavovi postaju zapovesti. Elejna je ponekad mislila da Srodnice imaju bolje običaje.
„Ne znam šta je ovo“, kaza pre nego što Aes Sedai stigoše da progovore, „ali mi tu ništa ne možemo da uradimo, tako da ne moramo ni da se brinemo. Dovoljno je toga neposredno pred nama da se ne moramo gristi zbog onoga na šta ne možemo da utičemo.“
Rejzorija napola okrenu glavu, mršteći se i očigledno se pitajući šta li joj je to promaklo, ali te Elejnine reči ukloniše strepnju iz Sarejtinih tamnih očiju. Možda ne sasvim, budući da su joj se šake trzale kao da bi htela da zagladi svoje smeđe suknje, ali bila je spremna da sledi sestru tako visoku po položaju kao što je Elejna. Ponekad ima prednosti kada si dovoljno uticajan da jednom rečenicom utišaš sve primedbe. Kejrejn je već povratila spokoj, ako ga je uopšte izgubila. To joj je pristajalo, mada je pre ličila na kočijašicu nego na Aes Sedai, uprkos glatkom i bezvremenom bakarnom licu i svilenoj odeći berilnih šara. Mada, Zelene su obično tvrđe od Smeđih. Merilila uopšte nije delovala spokojno. Razrogačenih očiju i malčice rastvorenih usana, delovala je kao da je iznenađena. Ali to je za nju uobičajeno.
Elejna nastavi niz hodnik, nadajući se da će njih tri poći svojim poslom, ali Merilila pođe pored Birgite. Među te tri ta Siva je trebalo da preuzme vođstvo, ali razvila je sklonost da čeka da joj neko kaže šta da radi, pa se bez reči pomerila kada je Sarejta ljubazno zamolila Birgitu da joj napravi malo mesta. Sestre su prema Elejninoj Zaštitnici bile besprekorno ljubazne kada se ova nalazila u ulozi kapetan-generala. Pokušavale su da ne obraćaju pažnju na Birgitu kao Zaštitnicu. Ali Kejrejn nije bila tako ljubazna prema Avijendi, već se progurala između nje i Elejne. Svako ko nije obučavan u Beloj kuli nije ništa drugo nego divljakuša, a Kejrejn je prezirala divljakuše. Avijenda napući usne, mada nije isukala nož niti pripretila da će to učiniti, na čemu joj je Elejna bila veoma zahvalna. Njena prvosestra ponekad ume da bude... lakomislena. Kad malo bolje razmisli, možda bi Avijendi i mogla da oprosti malčice ishitrenosti u tom trenutku. Običaj zabranjuje nepristojnost prema drugoj Aes Sedai pod ma kakvim okolnostima, ali Avijenda može da psuje i maše nožem koliko joj srce hoće. To bi možda bilo dovoljno da te tri natera da odu, makar se i uvredile. Kejrejn izgleda nije primećivala hladan pogled tih zelenih očiju.
„Kazala sam Merilili i Sarejti da mi ništa ne možemo da učinimo u vezi s tim“, mirno reče. „Ali zar ne bi trebalo da se pripremimo za beg ako se približe? Nije sramota bežati od toga. Čak i povezane, bile bismo kao moljci koji se bore protiv šumskog požara. Vandena nije htela ni da nas sasluša.“
„Elejna, zaista bi trebalo da počnemo s nekim pripremama“, rasejano promrmlja Sarejta, kao da pravi spiskove u glavi. „Čovek poželi da je razmišljao unapred tek onda kada to ne učini. U biblioteci je čitav niz tomova koji se ne smeju ostaviti. Verujem da nekih nema čak ni u biblioteci Kule.“
„Da“, zadihano dodade Merilila, sa strahom u glasu koliko i u krupnim mastiljavim očima. „Da, zaista bi trebalo da se pripremimo. Možda... Možda ne bi trebalo da čekamo. Zacelo odlazak iz nužde neće prekršiti naš dogovor. Sigurna sam da neće.“ Samo ju je Birgita letimice pogledala, ali ona se i na to trznula.
