Raskršće sumraka полностью

„Mora da si se saplela zbog svojih čizama, kapetan-generale“, promrmlja uz maleni smešak svojih punih usana, a jedna tamnoputa istetovirana šaka poigra se sa zlatnom mirisnom kutijom koja joj je visila na grudima. „Nezgrapna su stvar te čizme.“ Ona i dve vetrotragačice bile su bosonoge, kao i uvek. Tabani Ata’an Mijera tvrdi su kao đonovi i ne smetaju im ni grube palube ni hladne pločice. Bilo je čudno to što su, sem bluza i čakšira od jarko obojenog svilenog brokata, sve tri nosile i široke bele platnene trake koje su im padale do ispod pojasa i skoro sakrivale obilje ogrlica.

„Kupala sam se“, oštro reče Elejna. Kao da one ne vide da joj je kosa umotana u ubrus i da joj se odora zalepila za vlažnu kožu. Esanda je skoro drhtala od uvređenosti, što je zacelo značilo da ne zna šta će sa sobom od besa. Elejna je bila na korak od toga. „Ponovo ću se okupati čim vi odete. Razgovaraću s vama kada završim s kupanjem. Ako je Svetlosti po volji.“ Eto! Ako će već da joj upadaju u odaje, neka vide kako je to kada im se ona obraća ozbiljno i svečano!

„Milost Svetlosti takođe te obasjala, Elejna Sedai“, smesta odgovori Zaida. Pogleda Avijendu izvivši obrvu, mada ne zbog toga što je ova i dalje sijala od saidara, pošto Zaida nije mogla da usmerava, niti zbog toga što je naga, budući da je Morski narod u vezi s time prilično opušten, bar kada ih žitelji kopna ne gledaju. „Nikada me nisi pozvala da se kupam s tobom, mada bi to bilo pristojno, ali nećemo pričati o tome. Upravo sam saznala da je Nesta din Reas Dva Meseca mrtva - ubili su je Seanšani. Žalimo zbog toga što smo je izgubili.“ Sve tri žene dodirnuše bele trake oko vrata pa prineše vrhove prstiju usnama, ali Zaida je zbog sveg tog poštovanja običaja delovala nestrpljivo skoro kao Elejna. Ne dižući glas niti brzajući, samo je nastavila, mada zapanjujuće naglo i neposredno za jednu pripadnicu Morskog naroda.

„Prvih dvanaest Ata'an Mijera moraju da se susretnu kako bi izabrali novu gospu od brodovlja. Ono što se dešava na zapadu jasno govori da odlaganja ne sme biti.“ Šijelin stisnu usne, a Čanel prinese svoju šupljikastu mirisnu kutiju nosu, kao da hoće da uguši neki smrad. Oštar miris iz kutije bio je dovoljno jak da se probije kroz miris ružine vodice kojim je prostorija odisala. Kako god da su ono što osećaju opisale Zaidi, ona nije pokazivala nikakvu nelagodu, niti ma šta drugo sem samouverenosti. Gledala je Elejnu pravo u lice i nije skretala pogled. „Moramo biti spremne za sve što dolazi, a za to nam je potrebna gospa od brodovlja. Obećala si dvadeset učiteljica u ime Bele kule. Ne mogu da povedem Vandenu u žalosti, niti tebe, ali ostale tri povešću sa sobom. Ostatak Bela kula duguje i očekivaću brzu isplatu. Poslala sam glas sestrama u Srebrnom labudu da vidim hoće li neka od njih platiti Kulin dug, ali ne mogu da čekam na njihov odgovor. Ako je Svetlosti volja, noćas ću se kupati sa ostalim gospama od talasa u ilijanskoj luci.“

Elejna se iz sve snage borila da joj lice ostane bezizrazno. Ta žena je upravo obznanila kako namerava da pokupi sve Aes Sedai iz Kaemlina i da ih odvede? A zvučalo je i kao da ne namerava da za sobom ostavi nijednu vetrotragačicu. Elejna zbog toga oseti potištenost. Dok se Riejna ne vrati, biće sedam Srodnica dovoljno snažnih da izatkaju kapiju, ali od tih sedam dve ne mogu da otvore dovoljno veliku kapiju da prođu konj i taljige. Bez vetrotragačica, snabdevanje Kaemlina iz Tira i Ilijana postaće u najboljem slučaju teško. Srebrni labud! Svetlosti, koga god da je Zaida tamo poslala, taj će otkriti svaki delić pogodbe koju su sklopile! Egvena joj neće biti zahvalna na tome što je taj haos iznela u javnost. Nikad joj se u životu nije desilo da je jedna rečenica zaspe tolikim mukama.

„Žao mi je zbog tvog gubitka i gubitka Ata'an Mijere“, odgovori, brzo razmišljajući. „Nesta din Reas je bila velika žena.“ Ako ništa drugo, bila je moćna žena i imala je veoma snažnu ličnost. Elejna je nakon jednog sastanka s njom bila sva srećna što je ova nije odrala do gole kože. Kad je već kod gole kože, nema vremena za oblačenje. Zaida možda neće sačekati. Ona priveza odoru oko sebe. „Moramo da popričamo. Esanda, neka se donese vino za naše goste, a za mene čaj. Slab čaj“, uzdahnu kada kroz vezu od Birgite pokulja upozorenje. „U manjoj primaćoj sobi. Gospo od talasa, hoćeš li mi se pridružiti?“

Na njeno iznenađenje, Zaida samo klimnu kao da je to očekivala. To navede Elejnu da počne da razmišlja o Zaidinoj strani pogodbe sklopljene između njih. Zapravo, u suštini dve pogodbe, što bi moglo da bude ključno.