Raskršće sumraka полностью

„Mora da odsluži ostatak svojih godinu dana. Po pogodbi, najmanje godinu dana.“ Zaida mahnu rukom kao da čini ustupak. „Ali moraš shvatiti da njena zamena mora doći pre nego što ona ode. Neću je pustiti da ide ako nema ko da je zameni.“

„Pretpostavljam da može tako“, Elejna spokojno odgovori. Krvavo će morati da bude tako, pošto nema drugog izbora!

Zaida se slabašno nasmeši i pusti da zavlada tišina. Čanel pomeri noge, ali više zbog nestrpljenja nego iz želje da ustane, a gospa od talasa se nije ni mrdnula. Očigledno je nešto htela, očigledno je nameravala da sklopi još jednu pogodbu i takođe očigledno želela da Elejna prva progovori. Elejna se pripremi na to da je pusti da čeka. Vatra zaplamte i zapucka, žiške poleteše uz dimnjak a toplota se proli po sobi, ali njena vlažna odora upijala je hladnoću iz vazduha i prenosila joj je na kožu. Lepo je i krasno zanemarivati hladnoću, ali kako da zanemaruje da joj je istovremeno hladno i da je mokra! Pogledala je Zaidu pravo u oči i smeškom odgovorila na njen osmejak. Esanda se vrati, a za njom Naris i Sefani, noseći poslužavnike - jedan sa srebrnim čajnikom u obliku lava i tananim zelenim šoljicama od porcelana Morskog naroda, a drugi sa srebrnim peharima i visokim ibrikom iz kojeg se dizao opojni miris kuvanog vina. Svi uzeše vino, sem Elejne, kojoj izbor nije ni bio ponuđen. Ona se zagleda u čaj i uzdahnu. Sasvim jasno je videla dno šoljice. Da ga skuvaju slabijeg, bilo bi kao da pije vodu!

Tren kasnije, Avijenda priđe i vrati svoj pehar s vinom na poslužavnik i nasu sebi šoljicu čaja. Klimnu Elejni dok joj se u osmehu saosećanje stapalo s nagoveštajem da joj se vodnjikavi čaj pije više nego vino. Elejna nije mogla a da joj ne odgovori na osmeh. Prvosestre dele i dobro i zlo. Birgita se isceri preko svog srebrnog pehara i pola ga iskapi u jednom gutljaju. Kroz vezu se prenosilo koliko joj je Elejnina zlovolja smešna. A prenosila se i njena glavobolja, koja se nimalo nije smanjila. Elejna protrlja slepoočnice. Trebalo je da kaže Merilili da Isceli tu ženu čim ju je videla. Čitav niz Srodnica nadmašuje Merililu kada je o Lečenju reč, ali ona je jedina sestra u palati koja je koliko toliko umešna u tome.

„Veoma su ti potrebne žene koje će otvarati te kapije“, odjednom reče Zaida. Pune usne joj se više nisu smešile. Ni najmanje joj se nije dopadalo to što je prva progovorila.

Elejna srknu svoj bedni izgovor za čaj i ništa ne reče.

„Možda bude po volji Svetlosti da mogu ovde ostaviti jednu ili dve vetrotragačice“, nastavi Zaida. „Na određeno vreme.“

Elejna se namršti kao da razmišlja. Potrebne su joj te krvave žene, i to više nego jedna ili dve. „Šta tražiš zauzvrat?“, naposletku upita.

„Jednu kvadratnu milju zemlje na reci Erinin. I to dobre zemlje, pazi. Ne močvaru ili neko blatište. To mora doveka ostati zemlja Ata'an Mijera. Pod našim zakonima, ne andorskim“, dodade kao da je ta sitnica jedva zavređivala pomena.

Elejna se zagrcnu čajem. Ata’an Mijere mrze da se odvajaju od mora i mrze kada ne mogu da ga vide. A Zaida traži zemlju hiljadu milja od najbliže slane vode? I to traži da joj se ta zemlja bezuslovno preda. Kairhijenjani i Muranđani, pa čak i Altarci, krvarili su pokušavajući da otmu deliće Andora, a Andorci su krvarili kako bi ih u tome sprečili. Svejedno, jedna kvadratna milja malo je zemlje i mala je cena za snabdevanje Kaemlina. Ali Zaidi to neće reći. A ako Morski narod počne da uvozi pravo u Andor, onda će se andorska roba moći brodovima Morskog naroda prevoziti kud god oni plove, a to je svuda. Zaida to zacelo već zna, ali nema nikakve svrhe stavljati joj do znanja šta Elejna misli. Kroz zaštitničku vezu osećao se snažan savet da bude oprezna, ali Birgita bi trebalo da najbolje zna kako ima trenutaka kada je smelost neophodna.

„Čaj ponekad ume da krene na pogrešnu stranu.“ Nije to bila laž; samo izbegavanje. „Za jednu kvadratnu milju Andora zaslužujem više od dve vetrotragačice. Ata’an Mijere su dobile dvadeset učiteljica i više od toga u zamenu za pomoć u korišćenju Zdele vetrova, a kada tih dvadeset ode, zameniće ih drugih dvadeset. Ti sa sobom imaš dvadeset jednu vetrotragačicu. Za jednu milju Andora, trebalo bi da dobijem sve njih i, kada one odu, da ih zameni dvadeset jedna nova vetrotragačica, i to onoliko dugo koliko Aes Sedai podučavaju Morski narod.“ Najpametnije bi bilo da doda nešto kako ta žena ne bi pomislila da je to njen način da smesta odbije ponudu. „Naravno, uobičajene carine važiće za svu robu koja s te zemlje prelazi u Andor.“

Zaida prinese srebrni pehar ustima i kada ga spusti, nasmeši se gotovo neprimetno. Ali Elejna pomisli kako to nije pobednički osmeh, već osmeh olakšanja. „Za robu koja ulazi u Andor, ali ne i za robu koja s reke dolazi na našu zemlju. Možda ostavim tri vetrotragačice. Recimo, na pola godine. I one ne smeju učestvovati uborbama. Neću da moji ljudi umiru za tebe i neću da se drugi Andorci razbesne na nas samo zato što su pripadnice Morskog naroda ubile neke od njih.“