Umesto da odmah odgovori, Loijal pogleda Min kao da traži ohrabrenje ili podršku. Sedeči prekrštenih nogu na rubu plavog naslonjača, ona se nasmeši Ogijeru i klimnu, a on duboko uzdahnu, kao da vetar huči kroz duboke pećine. „Rande, Karldin i ja smo posetili sve stedinge. Naravno, sve sem stedinga Šangtai. Tamo nisam mogao da idem, ali svuda kud smo odlazili ostavljali smo poruke, a Dajting nije daleko od Šangtaija. Neko će odneti tamo tu poruku. Veliki panj sastaje se u Šangtaiju, a to će privući gomile. Ovo je prvi put za hiljadu godina da je sazvan Veliki panj - to se nije dešavalo otkad ste vi ljudi poveli Stogodišnji rat - a sada je red na Šangtai. Mora da nešto smatraju veoma važnim, ali niko nije hteo da mi kaže zašto je sazvan. Niko ništa neće da ti kaže ni o kakvom Panju dok nemaš bradu“, progunđa, prelazeći prstom po uzanom neobrijanom delu na svojoj širokoj bradi. Izgleda da je nameravao da popravi taj nedostatak, mada nije bilo sigurno da će mu to poći za rukom. Loijal ima preko devedeset godina, ali što se Ogijera tiče on je još dečak.
„Starešine?“, strpljivo ponovi Rand. S Loijalom se mora biti strpljiv - sa svakim Ogijerom. Oni ne sagledavaju vreme kao ljudi - ko bi među ljudima uopšte pomislio na to čiji je
Loijal trznu ušima, pa opet pogleda Min, a ona mu se opet ohrabrujuće nasmeši. „Pa, kao što rekoh, obišao sam sve stedinge sem Šangtaija. Karldin nije hteo da ulazi. Radije je svake noći spavao pod žbunjem nego da makar na tren bude odsečen od Izvora." Rand ništa ne reče, ali Loijal diže ruke s kolena, otvorenih dlanova. „Dolazim na stvar, Rande, dolazim. Učinio sam sve što sam mogao, ali ne znam hoće li to biti dovoljno. U stedingu u Krajinama kazali su da se vratim kući i prepustim sve starijim i mudrijim glavama. Isto to rekli su mi u Šadunu i Mardunu, u planinama na Obali senki. Ostali stedinzi saglasili su se da čuvaju Putne kapije. Mislim da nisu ubeđeni da su zaista u opasnosti, ali ipak su se saglasili, tako da znaš da će pomno paziti. A siguran sam da će neko poslati glas u Šangtai. Starešinama u Šangtaiju nikada se nije dopadalo što je Putna kapija odmah ispred stedinga. Mora da sam stotinu puta čuo starešinu Hamana kako priča da je to opasno. Znam da će se saglasiti da motre na nju."
Rand lagano klimnu. Ogijeri nikada ne lažu, ili bar ono nekoliko njih koji pokušaju, to izvedu tako loše da retko kada probaju po drugi put. Ogijerova reč prihvata se ozbiljno kao nečija svečana zakletva. Na Putne kapije pomno će se motriti. Izuzev onih u Krajinama i u planinama južno od Amadicije i Tarabona. Od kapije do kapije, čovek bi mogao da proputuje od Kičme sveta do Aritskog okeana, od Krajina do Olujnog mora, a sve to u čudnom svetu koji je nekako van vremena, ili možda pored njega. Dva dana hodanja Putevima mogu čoveka odvesti stotinu milja, ili pet stotina milja, sve u zavisnosti od putanja na koje se reši. Pod uslovom da je spreman da prihvati opasnosti. Čovek na Putevima lako može da pogine, ili da prođe još gore. Putevi su davno postali iskvareni i mračni. Ali Trolocima nije stalo do toga, bar ne kada ih Mirdraal tera. Trolocima je stalo samo do ubijanja, a naročito kada ih Mirdraal tera. A devet Putnih kapija neće biti čuvano, što znači da postoji opasnost da jednoga dana iz ma koje od njih nagrnu na desetine hiljada Troloka. Postavljanje bilo kakve straže bez saradnje stedinga može se pokazati nemogućim. Mnogi ljudi uopšte ne veruju da Ogijeri postoje, a od onih koji veruju malo je spremno da se s njima petlja bez dopuštenja. Možda Aša’mani, da ih ima dovoljno kojima može da veruje.
Odjednom shvati da nije on jedini koji izgleda umorno. Loijal je iznuren i ispijen. Kaput mu je izgužvan i landara na njemu. Za Ogijera je opasno da predugo bude van stedinga, a Loijal je iz svog doma otišao pre dobrih pet godina. Možda ovih nekoliko kratkih poseta za poslednjih nekoliko meseci nije dovoljno za njega. „Loijale, možda bi sada trebalo da odeš kući. Steding Šangtai je svega nekoliko dana odavde."
Loijalova stolica opasno škripnu kada se on uspravi kao strela. A i uši mu se uplašeno uspraviše. „Rande, moja majka će biti tamo. Ona je čuvena govornica. Ona nikada ne bi propustila Veliki panj.“
„Nemoguće da se već vratila iz Dve Reke“, odgovori mu Rand. Loijalova majka je navodno i čuvena hodačica, ali ima granica čak i za Ogijere.
„Ne znaš ti moju majku“, promrmlja Loijal kao nekakav doboš usuda. „Erit je sigurno i dalje s njom. Da znaš da jeste."
Min se nagnu prema Ogijeru, a u očima joj zaiskri nekakva opasna varnica. „Po tome kako pričaš o Erit, znam da je želiš za ženu; pa zašto onda stalno bežiš od nje?"
