Nažalost, to je sušta istina. Perin bi radije poveo Argandu sa sobom a tu ostavio Galena, ali ni jedan ni drugi nisu bili voljni da to prihvate. Geldanac jeste prihvatao da će ljudi i konji uskoro početi da gladuju ako se odnekud ne obezbedi hrana, ali nije mogao naterati sebe da ode još dalje od svoje kraljice nego što već jeste, čak ni na dan puta. Na izvestan način, delovao je mahnitije i od Perina, ili možda samo spremnije da se tome prepusti. Prepušten samome sebi, Arganda bi se svakoga dana pomalo približavao Šaidoima sve dok im se ne nađe pred nosom. Perin je spreman da umre kako bi oslobodio Failu. Arganda je, izgleda, samo spreman da umre.
„Danile, čini šta god možeš kako bi ga sprečio da ne napravi neku glupost." Trenutak kasnije dodade: „Samo da ne dođe do udaraca." Naposletku, ne može mnogo očekivati od Danila kada je reč o obuzdavanju tog čoveka. Tri su Geldanca na svakog Dvorečanina, a Faila nikada neće biti oslobođena ako počnu da se međusobno ubijaju. Perin samo što ne nasloni glavu na Stamenove sapi. Svetlosti, što je umoran, i ne vidi ništa pred sobom.
Lagani bat kopita obznani dolazak Masuri i Seonid, s njihova tri Zaštitnika odmah iza njih, umotanih u plaštove koji su postizali da ti ljudi i njihovi konji većim delom izgledaju kao da ih nema. Obe Aes Sedai nosile su blistavu svilu, a ispod ruba Masurinog tamnog plašta videla se debela zlatna ogrlica, u slojevima debelih niti. Na Seonidinom čelu visio je malecki beli dragulj s jednog tananog zlatnog lančića prikopčanog za njenu kosu. Anura se opusti, pa se udobnije namesti u sedlu. Među aijelskim šatorima Mudre su stajale u redu i posmatrale ih - šest visokih žena s tamnim šalovima prebačenim preko glava. Žitelji So Habora će možda biti naklonjeni Aijelima taman koliko su žitelji Maldena bili, ali Perin nije bio siguran da će Mudre pustiti da pođe bilo koja od te dve sestre. One su bile poslednji razlog za čekanje. Sunce je već rudelo nad krošnjama.
„Što pre stignemo, to ćemo se ranije vratiti“, kaza i pope se u riđanovo sedlo. Dok je projahao kroz procep napravljen da se propuste kola, Dvorečani su već vraćali nedostajuće kolje. Pošto su Masemini ljudi u blizini, svi su na oprezu.
Do šume je bilo stotinu koraka, ali pogled mu je uhvatio kretnju, nekoga u sedlu kako se povlači u dublje senke ispod visokog drveća. Nesumnjivo da je reč o nekome od Maseminih posmatrača koji juri da javi proroku da su Perin i Berelajn izašli iz logora. Ali ma koliko brzo jahao, neće moći da stigne na vreme. Ako Masema hoće da ubije Berelajn ili Perina, što se čini verovatnim, moraće da sačeka drugu priliku.
Ali Galen nije imao namere da se kocka s tim. Ni od Santesa ni od Gendara, Berelajnina dva hvatača lopova, nije bilo ni traga ni glasa otkad se nisu vratili iz Maseminog logora, a za Galena je to bio siguran znak da su im svima glave u torbi. Naredio je da se njegovi kopljanici rašire u oštrooki prsten oko Berelajn pre nego što su stigli do ruba šume. A i oko Perina, mada je to bilo samo slučajno. Da se on nešto pitao, Galen bi poveo svih svojih negde oko devet stotina Krilatih stražara, mada bi po njegovom mišljenju bilo još bolje da Berelajn nikuda ne ide. I Perin je pokušao da je odgovori, ali u tome nije bio ništa uspešniji. Ta žena ume da lepo sasluša čoveka, a onda da uradi kako njoj dođe. I Faila je takva. Čovek ponekad s time jednostavno mora da živi. Zapravo, ne ponekad već uglavnom, pošto drugog izbora nema.
Naravno, borbena linija im se poremetila zbog velikog drveća i stenja što je štrčalo iz snega, ali bili su živopisan prizor čak i u polumraku koji je u šumi vladao, s crvenim zastavicama obasjanim zakošenim zracima sunčeve svetlosti kako se vijore na povetarcu, konjanicima u crvenim oklopima kako na trenutke nestaju iza ogromnih hrastova i kožolista. Tri Aes Sedai jahale su iza Perina i Berelajn, pa za njima Zaštitnici, koji su budno motrili na šumu oko njih, a onda Berelajnin barjaktar. Kirejin i geldanski barjak išli su malčice iza njih, dok su ga njegovi ljudi sledili postrojeni u blistavo uredne redove - bar koliko je to bilo moguće. Šumska otvorenost zapravo je opsena i nimalo ne odgovara uređenim bojnim redovima i barjacima jarkih boja, ali kada se tome dodaju svilena odeća, dragulji, kruna i Zaštitnici u onim plaštovima koji menjaju boje, sve je to bio veoma upečatljiv prizor. Perinu jc došlo da se zasmeje, samo što mu baš nije bilo do veselja.
Berelajn kao da je osetila o čemu on to razmišlja. „Kada ideš da kupiš vreću brašna“, reče mu, „obuci se u običnu vunenu odeću tako da prodavač pomisli da ne možeš da platiš više od onoga što moraš. A kada ideš da kupuješ brašno na tovare, onda se okiti draguljima tako da prodavač pomisli da možeš sebi priuštiti da se vratiš i kupiš sve što ima na prodaju."
