Tornjevi ponoći полностью

„Lorde Ituralde, tvoja odbrana ovog grada nije ništa drugo do zapanjujuća", obrati mu se Bašer. Glas mu je bio ozbiljan i svečan - Saldeja i Arad Doman nisu neprijatelji, ali dve jake države ne mogu da dele granicu bez povremenih neprijateljstava. „Broj mrtvih Troloka u poređenju s brojem ljudi koje si imao na raspolaganju... i sa onolikim procepom u bedemu... Reći ću samo da sam zadivljen." Po Bašerovom glasu reklo bi se da mu nije lako što je izgovorio tu pohvalu.

„Šta je s Joelijem?", upita Ituralde.

Bašerovo lice postade sumorno. „Moji ljudi su zatekli jedan mali odred kako brani njegov leš. Poginuo je hrabro, mada sam se iznenadio kada sam otkrio da on zapoveda, a da je Torkumen - moj dalji rođak, koji bi trebalo da je vođa ovog grada - zaključan u svojim odajama i napušten tako da Troloci mogu da ga se dokopaju."

„Joeli je bio dobar čovek", ukočeno odvrati Ituralde. „Jedan od najhrabrijih koje sam imao čast da poznajem. Spasao mi je život i uveo moje ljude u grad protivno Torkumenovim naređenjima. Plamena je sramota što smo ga izgubili. Plamena sramota. Maradon bi bio sravnjen sa zemljom da nije bilo Jelija."

„Teško da se može reći da nije sravnjen sa zemljom", ozbiljno odgovori Bašer.

Ituralde se pokoleba. On je kraljičin stric - ovaj grad je verovatno njegov dom. Njih dvojica se zgledaše kao dva stara vuka koji predvode suprotstavljene čopore i lagano obilaze jedan oko drugog. „Žao mi je zbog gubitka koji si pretrpeo", reče mu Ituralde.

„Grad je opstao koliko je opstao", odgovori Bašer, „zbog tebe. Nisam besan, čoveče. Tužan sam, ali ne besan. A verovaću ti na reč za Joelija. Iskren da budem, Torkumen mi se nikada nije dopadao. Za sada sam ga ostavio u odajama gde sam ga i našao - srećom, i dalje je živ - mada će mi kraljica sasuti drvlje i kamenje na glavu zbog onoga što mu je učinjeno. Oduvek ga je volela. Ma! Obično bolje prosuđuje."

Bašer klimnu u stranu kad pomenu Torkumena i Ituralde se lecnu kada shvati da mu je ta zgrada poznata. Bio je to Torkumenov dom, gde ga je Joeli doveo kada je prvi put ušao u grad. Ima smisla odabrati tu zgradu za zapovednički položaj - dovoljno je blizu severnom zidu da se iz nje pruža dobar pogled na spoljašnost, ali takođe je dovoljno daleko da je preživela prasak, za razliku od Dvorane saveta.

Pa, Torkumen bi zaslužio svoju sudbinu da su ga se Troloci dočepali. Ituralde se zavali i sklopi oči, dok je Bašer razgovarao sa svojim potčinjenima. Bilo je očigledno da je Bašer veoma sposoban. Brzo je očistio grad; čim su Troloci shvatili kako moraju da se bore protiv nadmoćnije vojske, pobegli su. Ituralde je time mogao da se ponosi, pošto je njegova tvrdoglavost u pružanju otpora delimično bila razlog što su se dali u beg.

Ituralde je nastavio da sluša. Većina Bašerovih vojnika u grad je ušla kroz kapije, nakon što su poslali jednog izviđača da nađe bezbedna mesta gde mogu da se otvore. Borba po ulicama za njega nije dobra kao što je bila za Ituraldea; napadi iz zasede bili su predviđeni da nanesu što više štete neprijatelju pre nego što njegovi vojnici izginu. Bila je to gubitnička taktika.

Troloci su se povukli u utvrde, ali tu ne mogu da ostanu dugo. Dok je tako sedeo sklopljenih očiju, boreći se da ne zaspi, Ituralde je čuo kako Bašer i njegovi kapetani dolaze do istih kobnih zaključaka do kojih je i on došao. Maradon je izgubljen. Nakot Senke će sačekati noć, pa opet preplaviti grad.

Zar će nakon svega toga samo da pobegnu? Nakon što je Jeoli poginuo braneći grad? Nakon što je Dragkar ubio Radžabija? Nakon što su Anker i Rosin pali u sukobima između zidina? Nakon sveg krvoprolića, pomoć je napokon stigla - samo da bi se pokazala nedovoljnom?

„Možda možemo da ih potisnemo sa onog brda“, predloži jedan od Bašerovih ljudi. „Da očistimo one utvrde."

Nije zvučao kao da gaji preterane nade kada je o tome reč.

„Sine", kaza Ituralde, primoravajući sebe da otvori oči, „ja sam nedeljama branio to brdo protiv nadmoćne vojske. Tvoj narod ga je dobro utvrdio, a muka sa dobro sazdanim utvrdama je u tome što neprijatelj može da ih iskoristi protiv tebe. Ako ih napadneš, ostaćeš bez ljudstva. Bez mnogo ljudstva."

Prostorijom zavlada muk.

„Onda odlazimo", reče Bašer. „Nefe, biće nam potrebne kapije."

„Da, lorde Bašere." Čovek četvrtastog lica i vitke građe nosio je crni kaput i zmajevu iglu jednog Aša’mana.

„Malejne, prikupi konjicu i razvrstaj je napolju; neka izgleda kao da ćemo pokušati da napadnemo njihove utvrde. Zbog toga će nas željno čekati. Izvući ćemo ranjene, a onda ćemo morati da naredimo konjici da juriša u suprotnom smeru u...“

„Tako mi Svetlosti i nade u ponovno rođenje!", iznenada uzviknu neko. Svi u prostoriji zgranuto se okrenuše. Takve reči se ne čuju baš svakog dana.

Jedan mladi vojnik stajao je pored prozora i gledao kroz durbin. Bašer opsova i požuri do prozora, a ostali se naguraše oko njega i nekoliko njih izvadi durbine.