Zenica sveta полностью

„Ne, ne tiče te se“, složila se Ninaeva. „Možda to ne znači ništa. Može biti da ona samo slepo traži razlog, neki razlog zbog koga vas one stvari jure. Jure sve vas.“

Rand je uspeo da se isceri. „Onda ti zaista veruješ da su za nama.“

Ninaeva je umorno odmahnula glavom. „Naučio si kako da izvrćeš reči otkako si je upoznao.“

„Šta ćeš da uradiš?“, upita.

Posmatrala ga je pažljivo; mimo je sreo njen pogled. „Sada — nameravam da se okupam. A dalje, moraćemo da vidimo, zar ne?“

Nakon što ga je Mudrost ostavila, Rand je otišao u trpezariju. Osećao je potrebu da čuje kako se ljudi smeju, da zaboravi i to što je Ninaeva rekla i nevolje koje bi mogla da izazove.

Soba je bila ispunjena do poslednjeg mesta, ali niko se nije smejao, iako je svaka stolica i klupa bila zauzeta, a ljudi su stajali i pored zidova. Tom je ponovo nastupao. Stajao je na stolu, ispred najdaljeg zida. Njegovi pokreti bili su dovoljno veličanstveni da ispune veliku sobu. Bio je to ponovo Veliki lov na Rog, ali, naravno, niko se nije žalio. Bilo je toliko priča o svakom od Lovaca i toliko Lovaca da se o njima priča, da nijedna pripovest nikada nije bila ista kao prethodna. Trebalo bi nedelju dana, ili više, da se ispriča čitava avantura u jednom dahu. Jedini zvuk koji je remetio zabavljačev glas i harfu bilo je pucketanje vatre u ognjištima.

„... Na osam uglova sveta Lovci su jahali do osam stubova neba, gde vetrovi vremena duvaju i sudbina grabi za kosu i moćne i nejake podjednako. Sad, najveći od Lovaca je Rogoš od Talmoura, Rogoš Oko Orlujsko, slavan na dvoru Visokog Kralja, a strah na padinama Šajol Gula...“ Lovci su uvek bili moćni heroji, svaki od njih.

Rand vide svoja dva prijatelja i ugura se na mesto koje je Perin napravio za njega, na kraju njihove klupe. Mirisi iz kuhinje koji su punili sobu podsetili su ga da je gladan, ali čak i ljudi koji su pred sobom imali hranu, nisu na nju obraćali mnogo pažnje. Služavke koje bi trebalo da služe stajale su opčinjene, stežući svoje kecelje i gledajući zabavljača. Nikome, izgleda, to nije smetalo. Slušanje je bilo bolje odjela, ma koliko hrana bila dobra.

„... još od dana njenog rođenja odredio je Mračni Bles za sebe, ali to njena namera bila nije — Prijatelj Mraka Bles od Matuhina bit nije htela! Jaka kao jasen stoji, vitka kao grana vrbe, kao ruža prelepa. Zlatokosa Bles. Spremna da umre pre no što se preda. Ali, gle! Odzvanjajući sa gradskih kula, trube se glasaju zvučne i smele. Njeni heraldi oglašavaju dolazak junaka na njen dvor. Bubnjevi grme i cimbali pevaju! Rogoš Oko Orlujsko dolazi da se pokloni...“

Pogodba Rogoša Oka Orlujskog isplela se do kraja, ali Tom je zastao samo da ovlaži grlo krčagom piva, pre no što se bacio na Lijanovo uporište. A posle toga usledio je Pad Alet-Loriela, i Mač Gaidala Kejna, i Poslednje jahanje Buada od Albaina. Pauze su postajale sve duže kako je veče odmicalo i kada je Tom zamenio harfu flautom, svi su znali da je došao kraj pričanju za tu noć. Dva čoveka pridružila su se Tomu, sa bubnjem i dulčimerom, ali oni su sedeli pored stola dok je on ostao na njemu.

Trojica mladića iz Emondovog Polja počeli su da tapšu rukama na prvu notu pesme Vetar koji povija vrbe, a nisu bili jedini. Bila je to omiljena pesma u Dve Reke, a izgleda i u Baerlonu. Tu i tamo, poneko bi čak i zapevao, ne toliko loše da bi ga bilo ko ućutkivao.

Druga pesma nije bila tako tužna. U stvari, činilo se da je Samo jedno vedro vode još veselija no obično u poređenju s prethodnom pesmom, što je možda i bila zabavljačeva namera. Ljudi su požurili da pomere stolove kako bi napravili mesto za plesanje i zaigraše sve dok zidovi nisu počeli da se tresu od lupanja nogu. Prvi ples se završio tako što su igrači napustili podijum, smejući se toliko da su se držali za stomak, a drugi zauzeše njihova mesta.

Tom je odsvirao uvodne note Divlje guske u letu, a onda zastade kako bi ljudi zauzeli svoja mesta.

„Idem malo da igram“, reče Rand dok je ustajao. Perin je skočio odmah za njim. Met je ustao poslednji, tako da je morao da ostane da čuva njihove ogrtače, skupa s Randovim mačem i Perinovom sekirom.

„Zapamtite da i ja hoću jedan krug“, uzviknu Met za njima.