Bio je siguran da Egvena i dalje ne veruje u ono što im je Bajar ravnodušno rekao. Da je poverovala, ne bi mogla da zaspi, ma koliko bila umorna. Najpre je i on mislio da Bajar laže. I dalje nije želeo da prihvati da je to istina — ljudi prosto ne rade tako nešto jedni drugima. Ali, zapravo, Bajar nije pretio: pričao je o usijanom gvožđu i kleštima, o noževima za dranje kože i dugim iglama kao da priča o nečemu veoma jednostavnom. U očima mu se nije ogledala ni trunka likovanja. Prosto nije mario da li su se plašili, da li će biti mučeni, da li će preživeti. Zbog toga je Perina oblivao znoj — kada je shvatio naposletku. To gaje konačno ubedilo da Bajar jednostavno govori istinu.
Plaštovi dvojice stražara sivkasto su svetlucali na nejasnoj mesečini. Nije mogao da im razazna lica, ali znao je da ga gledaju. Kao da su on i Egvena mogli da nešto učine dok su im ruke i noge onako vezane. Setio se kako je, u toku dana, u njihovim očima ugledao gađenje, dok su im lica bila skamenjena. Za stražare su oni bili pogana, smrdljiva i odvratna čudovišta, koja su oni čuvali. Tako su ih gledali svi Beli plaštovi. Taj pogled se nikada nije menjao.
Neko je dolazio — bio je to Beli plašt s fenjerom. Čovek zastade da porazgovara sa stražarima, koji su mu odgovorili s poštovanjem. Perin nije mogao da čuje o čemu pričaju, ali prepoznao je visoku ispijenu figuru.
Zaškiljio je kada mu je pridošlica prineo fenjer licu. U drugoj ruci Bajar je držao Perinovu sekiru, kao da je prisvojio oružje. Barem ga Perin nikada nije video bez nje.
„Probudi se“, grubo izgovori Bajar, kao da je pomislio da Perin spava podignute glave. Propratio je te reči snažnim udarcem nogom u Perinova rebra.
Perin zastenja kroz stisnute zube. Rebra su mu već bila prošarana mnoštvom modrica od Bajarovih čizama.
„Rekoh, probudi se.“ Noga ponovo krenu, i Perin brzo reče: „Budan sam.“ Bajaru je moralo da se odgovori ili bi on već pronašao neki način da privuče pažnju.
On postavi fenjer na zemlju i saže se da proveri kako je Perin vezan. Grubo ga povuče za zglob, izvivši mu ruke u ramenima. Kada se uverio da su čvorovi čvrsti kako ih je ostavio, Bajar povuče konopac kojim su Perinovi članci bili vezani, vukući mladića preko kamenjara. Bio je suviše mršav da bi neko i pretpostavio da u njemu ima imalo snage, ali Perin je bio kao dete u njegovim rukama. To se ponavljalo svake noći.
Kada se Bajar ispravi, Perin ugleda Egvenu koja je i dalje spavala. „Budi se!“, povika. „Egvena! Probudi se!“
„Št... šta?“ Egvena je bila prestravljena i još usporena od sna. Podigla je glavu i zatreptala na svetlosti fenjera.
Nije izgledalo da je Bajar razočaran što nije uspeo da je probudi udarcem noge. Nikada to nije činio. Povukao je samo konopce kojima je bila vezana, isto kao i Perinove, ne obazirući se na njene jauke. Nije ga potresalo to što je nanosio bol. Trudio se da povredi samo Perina. Iako se mladić nije sećao, Bajar nije zaboravljao da je on ubio dvoje Dece.
„Zašto bi Prijatelji Mraka spavali“, ravnodušno reče Bajar, „kada pošteni ljudi moraju da bdiju kako bi ih čuvali?“
„Po stoti put“, umorno prigovori Egvena, „mi nismo Prijatelji Mraka.“
Perin se skameni. Ovakva poricanja ponekad bi izazvala škrgutavi monolog o ispovesti i pokajanju, posle čega bi sledio opis metoda koje su Ispitivači primenjivali kako bi izvukli priznanje. A ponekad je uz predavanje išao i udarac nogom. Na njegovo iznenađenje, Bajar se ovoga puta nije obazirao.
Umesto toga, kleknu ispred Perina, sav koščat i upao, sa sekirom preko kolena. Zlatno sunce i dve zlatne zvezde ispod njega na levoj strani Bajarovog plašta svetlucale su na svetlosti fenjera. On skinu šlem i stavi ga pored fenjera. Za promenu, na licu mu se ogledalo još nešto sem prezira i mržnje, nešto napeto i nerazgovetno. Položio je ruke preko držalja sekire, posmatrajući ćutke Perina. Mladić pokuša da se ne meškolji pod tim šupljim pogledom.
„Usporavate nas, Prijatelju Mraka, vi i vaši vukovi. Savet posvećenih čuo je izveštaje o tome i žele da znaju više, tako da moramo da vas odvedemo u Amador i predamo Ispitivačima, ali usporavate nas. Nadao sam se da ćemo putovati dovoljno brzo čak i bez rezervnih konja, ali nisam bio u pravu.“ Zaćuta i namršteno ih pogleda.
Perin je čekao. Bajar će reći šta želi kada bude bio spreman.
„Gospodar kapetan je u dilemi“, naposletku progovori Bajar. „Zbog vukova mora da vas odvede pred Savet, ali mora i da stigne u Kaemlin. Nemamo rezervne konje na kojima biste jahali, ali ako nastavimo da vas i dalje gonimo, nećemo stići u Kaemlin na vreme. Gospodar kapetan drži do svojih dužnosti i namerava da vas odvede pred Savet.“
Egvena nešto uzviknu. Bajar i Perin su se netremice gledali, a Perin se gotovo plašio i da trepne. „Ne razumem“, lagano primeti.
