„Mogle bismo da te nateramo da ribaš šerpe do kraja života", razgovorljivo joj saopšti Šerijam.
Mirela odobravajući klimnu glavom. „Mogla bi po ceo dan da radiš u kuhinji.“
„A mogle bismo umesto toga da te šibamo svakog dana.“
„Da ti zgulimo kožu u trakama.“
„Da te zakujemo u kacu i hranimo kroz rupu za slavinu, na donjem kraju.“
„Ali samo kašom. Ustajalom kašom.“
Ninaevi su klecala kolena. „To je bila slučajnost! Kunem se! Nisam nameravala!“
Šerijam je, ne usporavajući korak, jako cimnu. „Ne budi budala, dete. Možda si upravo učinila nemoguće.“
„Verujete mi? Vi mi verujete! Pa zašto onda niste nešto rekle kad su Nisao i Varilin i... Zašto niste ništa rekle?“
„Rekla sam ’možda’, dete.“ Šerijam je govorila onespokojavajuće neodređenim glasom.
„Druga mogućnost", reče Mirela, „jeste da ti se mozak naduo od napora.“ Odmeravala je Ninaevu ispod svojih teških kapaka. „Iznenadio bi te broj Prihvaćenih, pa čak i polaznica, koje tvrde da su ponovo otkrile neki izgubljeni Talenat ili da su otkrile neki nov. Kad sam bila polaznica, Prihvaćena po imenu Ečiko bila je tako ubeđena da zna da leti da je skočila sa vrha Kule.“
Ninaeva je okretala glavu od jedne do druge, dok ju je hvatala vrtoglavica. Da li joj veruju ili ne? Da li stvarno misle da joj se pamet pomutila?
Sve dok nisu ušle u privatnu trpezariju, dugačku odaju u kojoj je uzani sto sada stajao sa stolicama poredanim iza njega ispred jednog zida, Ninaeva nije primetila da su stekle karavan sledbenica. Petnaestak Aes Sedai ušlo je odmah iza njih, Nisao, ruku čvrsto prekrštenih ispod grudi i Dagdara, isturene brade, kao da upravo namerava da prođe kroz zid, Šanel i Terva i... Sve su pripadale Žutom ađahu, osim Šerijam i Mirele. Sto je ukazivao na sudske odaje; taj red mrkih lica nagoveštavao je suđenje. Ninaeva proguta knedlu.
Šerijam i Mirela ostaviše je da stoji i odoše do stola da se tiho posavetuju, okrenuvši joj leđa. Kada su se ponovo okrenule, lica su im bila nečitljiva.
„Tvrdiš da si Izlečila Logana.“ U Šerijaminom glasu osećao se nagoveštaj prezira. „Tvrdiš da si Iscelila smirenog muškarca.“
„Morate mi verovati", bunila se Ninaeva. „Rekle ste da mi verujete.“ Odskoči kad je nešto nevidljivo ošinu preko bokova.
„Priberi se, Prihvaćena", hladno reče Šerijam. „Da li ti to i dalje tvrdiš?“
Ninaeva je buljila u ženu. Šerijam je poludela, kad ovako menja mišljenje. Ipak, uspelo joj je da s poštovanjem kaže: „Da, Aes Sedai.“ Dagdarino šmrkanje zvučalo je kao cepanje šatorskog krila.
Šerijam mahnu ka Žutima koje su tiho mrmljale. „A to si uradila slučajno, kako tvrdiš. Ako je tako, pretpostavljam da ne postoji mogućnost da nam to dokažeš tako što ćeš to ponovo uraditi.“
„Kako bi mogla?", reče Mirela, koja je izgledala kao da se zabavlja. Zabavlja! „Ako je nabadala naslepo, kako misliš da bi to mogla da ponovi? Ali to bi bilo važno samo da je stvarno uradila ono što tvrdi.“
„Odgovaraj!", odreza Šerijam, a nevidljiva šiba ponovo udari. Ovog puta Ninaeva je uspela da ne poskoči. „Postoji li mogućnost da se setiš makar delića onoga što si uradila?“
„Sećam se, Aes Sedai", reče nađureno očekujući novi udarac. Nije usledio, ali sad je jasno videla sjaj saidara oko Šerijam. Taj sjaj delovao je zastrašujuće.
Na vratima nastade komešanje, a Karlinja i Beonin proguraše se kroz red Žutih sestara, jedna gurajući pred sobom Sijuan, a druga Leanu. „Nisu htele da dođu", ogorčenim glasom objavi Beonin. „Možete li poverovati da su pokušale da nam kažu kako su prezauzete?“ Leanino lice bilo je nečitijivo kao kod bilo koje Aes Sedai, ali Sijuan je bacala namrštene, besne poglede na sve prisutne, a pogotovo na Ninaevu.
Konačno je shvatila. Konačno je sve došlo na svoje mesto. Prisustvo Žutih sestara. Šerijam i Mirela koje joj veruju, pa joj ne veruju, plaše je, izdiru se na nju. Sve je to bila nameštaljka, sve je to bilo da bi je dovoljno razljutile kako bi izvela svoje Isceljivanje na Sijuan i Leani, kako bi se dokazala Žutima. Ne. Po njihovim licima, one su se okupile da bi je videle kako propada, ne kako uspeva. Uopšte nije pokušala da sakrije oštro cimanje svoje pletenice. U stvari, ponovila ga je, za slučaj da ga neko nije odmah primetio. Htela je sve da ih išamara. Htela je da ih omami biljnim napitkom zbog kojeg bi sve do jedne posedale na pod i plakale kao bebe od samog njegovog mirisa. Htela je da im počupa kose i njima ih zadavi, da...
„Moram li da trpim ovo glupiranje?“, zareža Sijuan. „Treba da završim važan posao, a čak i da je to samo čišćenje ribe, bilo bi mnogo za...“
„O, umukni", besno je prekide Ninaeva. Zakorači i obema rukama dohvati Sijuan za glavu, kao da ima nameru da joj slomi vrat. Poverovala je u sve te gluposti, čak i u kacu! Upravljale su njome kao da je lutka na koncu!
