Ponuda da popiju vino s njim bila bi dovoljna – Ninaeva se jedva uzdržala da se ne trgne – kao da joj je trebalo još. Kad je pomislila na Una, i sama činjenica da je on muškarac bila je dovoljna. Nije bilo potrebe da crpi ni delić svog besa iz Male kule. Mada, i pomisao na to dodala je ponešto. Istinski izvor se najednom obreo tu, nevidljiva toplina tik izvan vidokruga. Otvorila se i saidar ju je preplavio; ako je ono maločas smatrala zadovoljstvom, ovo je bilo i više od oduševljenja. Zaista se predavala tome, spaljena bila Teodrin!
„Sedi“, reče mu ona hladno. „Nemam nameru da ćaskam s tobom. Odgovaraj samo kada te pitamo i drži jezik za zubima u međuvremenu.“
Logan samo slegnu ramenima i posluša, krotko kao kučence. Ne, ne krotko; taj osmeh bio je čist izazov. Delom je poticao iz onoga što je osećao prema Aes Sedai, Ninaeva je bila sigurna u to, dok je delom... Posmatrao je kako Elejna seda na stolicu, krajnje pažljivo uređuje suknje, i sve da Ninaeva i nije videla u šta on to gleda, znala bi da je posredi žena. Tu nije bilo podrugljivih osmeha niti pohotnog cerekanja, samo... Ninaeva nije znala čega je tu bilo, samo je znala da je isto to usmerio i prema njoj i najednom je bila krajnje svesna toga da je žena, kao i toga da je on muškarac. Možda je stvar bila samo u tome što je tako zgodan i širokih ramena, ali volela je da ima bolje mišljenje o sebi. Naravno da nije to bilo posredi.
Ona pročisti grlo pa poče da tka niti saidara na njega, Vazduh i Vodu, Vatru i Zemlju, Duh. Sve elemente Isceljivanja, ali sada ih je upotrebila za ispitivanje. Pomoglo bi joj kad bi položila dlanove na njega, ali nije sebe mogla da natera na to. Dovoljno je loše što ga dotiče posredstvom Moći. Bio je zdrav kao bik i gotovo isto tako jak, sve je s njim bilo u najboljem redu – ako se izuzme rupa.
Nije to zaista bila rupa, više osećaj da ono što izgleda neprekidno zapravo nije takvo, da se ono što izgleda glatko i pravo zapravo svija oko praznine. Dobro je poznavala taj osećaj iz ranih dana, iz doba kada je mislila da bi zaista mogla nešto da otkrije. Još se ježila od toga.
On je napregnuto pogleda. Nije mogla da se seti da mu se približila. Lice mu je bilo ukočeno u masci drskog prezira; ona možda i nije Aes Sedai, ali je blizu toga da bude.
„Kako možeš sve to da radiš istovremeno?", upita Elejna. „Ja nisam mogla da ispratim ni polovinu od toga.“
„Ćuti", promrmlja Ninaeva. Prikrivši napor koji joj je bio potreban, ona grubo ščepa Loganu glavu. Da. Bolje je kad ga odista dodiruje, utisci su oštriji.
Usmerila je puni tok saidara tamo gde je trebalo da se nalazi rupa – i gotovo se iznenadila kada je pronašla prazninu. Naravno, i dalje nije očekivala da išta otkrije. Muškarci su se od žena razlikovali u Moći koliko i telom, možda još i više od toga. Mogla je isto tako da proučava kamenje kako bi saznala nešto o ribama. Bilo joj je teško da se usredsredi na ono što je radila, znajući da sve radi tek da bi se radilo, kao da samo ubija vreme.
