Gospodar haosa полностью

Glave počeše da klimaju, ali kad je Karlinja progovorila, izgledalo je da je ledenica proletela kroz sobu. „Možemo li?“ Sve oči se okrenuše ka njoj, ali ona nastavi hladno i smireno. „Etički, možemo li razmatrati podršku čoveku koji je sposoban da usmerava, čoveku koji pokušava da okupi druge muškarce koji to mogu, dok u isto vreme nastavljamo kao i ranije, smirujući one koje nađemo? Posebno, kakav će uticaj imati na njega saznanje o tako nečemu? Koliko god da su stvari uznemiravajuće, u ovom trenutku on nas smatra odvojenim od Bele kule, a što je još važnije, od Elaide i Crvenog ađaha. Smirimo li makar jednog čoveka, može nam se desiti da izgubimo tu različitost, a sa njom i jedinu priliku da steknemo uticaj na njega pre Elaide.“

Kad je završila, prostoriju obavi tišina. Aes Sedai se zabrinuto zgledaše, a naspram pogleda koje su upućivale Ninaevi, Nisao ju je gledala gotovo pohvalno. Neke od sestara su poginule hvatajući Logana, a čak i ako je bio na sigurnom i pod štitom, zbog njenog delanja ponovo moraju da se nose sa njim, a uz to imaju i nove muke.

„Mislim da bi najbolje bilo da odeš", meko reče Šerijam.

Ninaeva nije imala nameru da se raspravlja. Klecnula je što je mogla brže i pažljivije, jedva se uzdržavajući da ne izađe trčeći.

Napolju, Elejna je dočeka ustajući sa kamenih stepenika. „Žao mi je, Ninaeva" reče otresajući suknju. „Toliko sam bila uzbuđena da sam sve istrtljala Šerijam pre nego što sam uopšte shvatila da su Romanda i Delana sa njom.“

„Nije važno", teško uzdahnu Ninaeva, krenuvši kroz ulicu punu sveta. „Saznalo bi se pre ili kasnije.“ Samo što to nije bilo pravedno. Uradila sam ono što su tvrdile da je nemoguće, a još uvek moram da ribam šerpe! „ Elejna, nije me briga šta ćeš da kažeš; moramo da odemo. Karlinja je govorila o sticanju ’uticaja’ na Randa. Ove ovde nisu ništa bolje od Elaide. Tom i Džuilin nabaviće nam konje, a Birgita može samo da se puši.“

„Bojim se da je prekasno", ožalošćeno reče Elejna. „Priča se već proširila.“

Larisa Lindel i Zenara Godar poput sokola su se obrušile na Ninaevu koja se našla između njih dve. Larisa je bila koščata žena čija je jednostavnost gotovo nadvladavala bezvremenost Aes Sedai; Zenara je bila punačka i ponosita za dve kraljice, ali obema su lica bila napeta od iščekivanja. One su pripadale Žutom ađahu, mada nijedna nije bila u prostoriji kada je Iscelila Sijuan i Leanu.

„Hoću da mi sve ponovo izvedeš, korak po korak, Ninaeva", reče Larisa hvatajući je za ruku.

„Ninaeva", reče Zenara, dočepavši drugu ruku, „kladim se da ću iznaći stotinu stvari koje ti nisu pale na pamet, samo ako dovoljno često ponavljaš to tkanje.“

Salita Tornes, Tairenka tamnoputa skoro kao da potiče od Morskog naroda, kao da se pojavila niotkuda. „Druge su me prestigle, vidim. E pa, nek mi je duša spaljena ako ću da čekam u redu.“

„Prva sam došla, Salita“, odlučno reče Zenara. I pojača stisak.

„Ja sam prva“, reče Larisa pojačavajući svoj.

Ninaeva se s užasom u očima okrenu Elejni, koja joj uzvrati saosećajnim pogledom, pa slegnu ramenima. Na to je Elejna mislila kad je rekla da je prekasno. Posle ovoga neće imati ni trenutak vremena za sebe.

„...ljuta?“, govorila je Zenara. „Znam ovog trena bar pedeset načina da je toliko naljutim da može da žvaće kamenje.“

„Ja mogu da smislim stotinu”, reče Larisa. „Ja nameravam da joj skršim tu blokadu, pa makar mi to bilo poslednje.“

Mahla Daronos ramenima se ugura među okupljene, a imala je ramena pogodna za to. Izgledala je kao da radi sa mačem ili kovačkim čekićem. „Ti ćeš da je skršiš, Larisa? Ha! Ja sam već smislila nekoliko načina da to izvučem iz nje.“

Ninaeva je samo želela da vrišti.

Sijuan se jedva uzdržavala da se ne otvori ka saidaru i zadrži ga, ali bojala se da bi ponovo počela da plače. To nikako ne bi valjalo. Osim toga, to je svim ovim ženama koje su se gurale oko nje u čekaonici moglo da liči na nekakvo budalasto ponašanje obične polaznice. Svako izražavanje čuđenja i oduševljenja, svaka topla dobrodošlica, kao da je godinama bila negde daleko, behu kao melem, pogotovo od onih koje su joj bile prijateljice pre nego što je postala Amirlin, pre no što ih rastaviše vreme i obaveze. Lelejna i Delana grlile su je kao nikada tokom dugih godina. Jedino joj je Moiraina bila bliža, jedina osim Leane koju je uspela da zadrži pošto je ogrnula ešarpu, a dužnost ih je držala zajedno.

„Tako je dobro što si se vratila", smejala se Lelejna.

„To je veoma dobro", toplo je mrmljala Delana.

Sijuan se nasmeja, otirući suze sa obraza. Svetlosti, šta se dešava s njom? Nije ovako lako plakala ni kad je bila dete!