Kruna mačeva полностью

„Možda si“, suvo promrmlja Birgita, „u svom umu tako čvrsto usadila sliku propalice Meta da nisi primetila kako može da bude i koristan.“ Elejna je hladno odmeri, izbačene brade, a onda iznenada iskrivi lice i oklevajući klimnu glavom. Teško je podnosila kritiku.

„Ne!“ Ninaeva je uspela da progovori glasom koji je istovremeno bio nekako oštar i slabašan. Maska mučnine na njenom licu postade izražajnija, mada je izgledalo da više nije izazvana ljuljanjem brodice. „Nije valjda da to misliš! Elejna, ti znaš koliki davež može da bude, koliko je tvrdoglav. On će biti uporan da dovede one svoje vojnike, kao da smo na svečanoj smotri. Pokušaj da nađeš nešto u Rahadu s vojnicima nad glavom. Samo pokušaj! Posle dva koraka pokušaće da preuzme vođstvo, mašući nam pred nosom onim ter’angraealom. On je hiljadu puta gori od Vandene ili Adeleas ili čak od Merilile. Po njegovom ponašanju čovek bi pomislio da ćemo ušetati medvedu u pećinu samo da bismo ga pogledale!“

Birgiti iz grla izbi zvuk kao da je to sve zabavlja, a dočeka je oštar pogled. Ona uzvrati takvim izgledom potpune nevinosti da Ninaeva poče da hropće kao da se guši.

Elejna je bila pomirljivija. Ona bi pokušala da uspostavi mir i u vodozavadi. „On jeste ta’veren, Ninaeva. On menja Šaru, menja verovatnoću, samim svojim prisustvom. Spremna sam da priznam da nam treba sreća, a ta’veren je više od sreće. Osim toga možemo ubiti dve muve jednim udarcem. Nismo smele da ga pustimo da sve ovo vreme slobodno lunja, bez obzira što smo bile zauzete. To nikome neće doneti dobra, njemu ponajmanje. Moramo ga srediti da može u pristojno društvo. Za početak, stavićemo ga na kratku uzdu.“ Ninaeva poče izuzetno živo da popravlja suknje. Mada je tvrdila kako nije zainteresovana za haljine ništa više od Avijende – barem za to kako izgledaju; uvek je gunđala kako je dobra obična vuna dovoljno fina za bilo koga – ipak je njena plava haljina bila prošarana žutim na suknji i rukavima, a ona je sama izabrala kroj. Svaka krpica koju je posedovala bila je svilena ili izvezena ili i jedno i drugo, a sve je bilo iskrojeno, kako ju je Avijenda naučila da prepoznaje, s mnogo pažnje.

Ovoga puta izgledalo je da Ninaeva konačno shvata da neće biti po njenom. Ponekad je pravila neverovatne scene dok ne bi postigla ono što hoće, iako to nikada nije priznavala. Gunđanje se pretvori u namrgođeno durenje. „Ko će da ga pita? Koja god da ode, nateraće je da ga moljaka. Znaš da hoće. Pre ću pristati da se udam za njega!“

Elejna je oklevala, a zatim odlučno reče: „Birgita. I neće ga moliti, reći će mu. Većina muškaraca uradiće šta im se kaže ako se to saopšti čvrsto i odlučno.“ Ninaeva je izgledala kao da sumnja, a Birgita se trznu i ukoči; prvi put ju je Avijenda videla preneraženu. Da je to bio iko drugi, Avijenda bi rekla da deluje i pomalo uplašeno. Za mokrozemce, Birgita bi ispala odlična Far Dareis Mai. Bila je neverovatno vešta s lukom.

„Ti si logičan izbor, Birgita“, brzo nastavi Elejna. „Ninaeva i ja smo Aes Sedai, a Avijenda kao da je isto. Mi to nikako ne možemo da uradimo. Ne, ako hoćemo da zadržimo propisno dostojanstvo. Ne pred njim. Ti znaš kakav je.“ Šta bi sa svom tom pričom o čvrstom odlučnom glasu? Mada Avijenda nikada nije srela nikoga kome bi to upalilo, osim Sorilee. Koliko je mogla da primeti, s Metom Kautonom to dosad nije palilo. „Birgita, nije mogao da te prepozna. Da jeste, već bi nešto pomenuo.“

Šta god da je to značilo, Birgita se nasloni na zid i ukrsti prste preko stomaka. „Znala sam da ćeš mi vratiti milo za drago još onda kad sam pomenula da je dobro što ti zadnjica nije...“ Prekinula se, ali slabašan, zadovoljan osmeh pojavio joj se na usnama. Elejna nije promenila izraz lica, ali bilo je očito da je Birgita smatrala da je ostvarila neki stepen osvete. Mora da je to osetila kroz vezu Zaštitnika. Mada, kako se Elejnina zadnjica uklapala u bilo koju priču, za Avijendu je ostajalo zagonetka. Mokrozemci su bili tako... neobični... ponekad. Birgita nastavi, i dalje s istim osmehom na usnama: „Ja ne shvatam zašto on počinje da se kostreši čim primeti vas dve. Niste ga čakljama dovukle ovamo. Egvena je bila umešana koliko i vas dve, ali videla sam da se prema njoj ponaša s više poštovanja negoli većina sestara. Sem toga, nekoliko puta kad sam ga opazila da izlazi iz Izgubljene žene, izgledalo je kao da uživa.“ Osmeh joj se još raširi, a Elejna neodobravajuće šmrknu.

„Još nešto što ćemo morati da promenimo. Pristojna žena ne može da bude u istoj prostoriji s njim. Prekini da se smejuljiš, Birgita. Ponekad si gora od njega.“