„Naravno, samo prenosim šta se priča", objasni Šarina, pa zastade u senci jednog izvitoperenog gloga. „To je verovatno čista glupost. Ma, jedna Aes Sedai Lelejninog uticaja svakako bi
„A u Kuli sve su uši radoznale."
„Upravo tako, Sijuan Sedai", nasmeši se Šarina.
Lelejna je htela da od tog zasedanja napravi pometnju - htela je da polaznice slušaju o čemu se priča i da se sve sestre u taboru priključe raspravi. Zašto? I zašto joj Šarina saopštava ta svoja razmišljanja, koja nimalo ne pristaju jednoj polaznici?
Odgovor je očigledan. Što se žene u logoru osećaju ugroženije - što su više pod pretnjom od Elaide - to je nečijoj čvrstoj ruci lakše da ugrabi vlast. Mada su sestre sada uvređene zbog pukog gubitka strogo čuvane tajne, ubrzo će shvatiti isto ono što je Sijuan već uvidela, istu tu opasnost. Ubrzo će zavladati strah. Briga. Strepnja. Opsada nikada neće uroditi plodom, sada kada Aes Sedai između bedema mogu da Putuju kud god žele i kada god žele. Brinova vojska i mostovi postali su potpuno beskorisni.
Sem ako Sijuan ne greši, Lelejna će se postarati da sve ostale uvide posledice tog događaja.
„Ona želi da budemo prestravljene", kaza Sijuan. „Želi nevolju." To je baš pametno. Trebalo je da Sijuan to predvidi. Činjenica da nije predvidela - i činjenica da nije ni naslutila Lelejnine namere - takođe nagoveštava nešto važno. Ta žena možda ne veruje Sijuan onako duboko kako se to na prvi pogled činilo. Plamen ga spalio!
Ona pogleda Šarinu. Sedokosa žena je strpljivo stajala i čekala da Sijuan promisli o onome što joj je otkrila.
„Zašto si mi sve to ispričala?", upita Sijuan. „Što se tebe tiče, ja sam Lelejnin čankoliz."
Šarina izvi obrvu. „Molim te, Sijuan Sedai. Ove oči nisu slepe, a vide ženu koja se silno trudi da raznim stvarima zaokupi Amirlinine neprijatelje."
„Dobro", odgovori Sijan. „Ali svejedno se izlažeš opasnosti zarad male nagrade."
„Male nagrade?" upita Šarina. „Izvini, Sijuan Sedai, ali šta misliš kakva će me sudbina zadesiti ako se Amirlin ne vrati? Ma šta sada pričala, sve mi osećamo šta Lelejna Sedai zaista misli."
Sijuan se pokoleba. Mada Lelejna sada izigrava Egveninu vernu pobornicu, ne tako davno bila je, baš kao sve ostale, nezadovoljna prestarim polaznicama. Malo njih voli kada se običaji menjaju.
Sada kada su nove polaznice upisane u knjigu, biće veoma teško izbaciti ih iz Kule. Ali to ne znači da će Aes Sedai nastaviti da prihvataju starije žene. Sem toga, postoje dobri izgledi da će Lelejna - ili ko god da završi kao Amirlin Tron - naći načina da odloži ili poremeti napredak žena koje su prihvaćene za polaznice protivno običajima. Među njih se svakako ubraja i Šarina.
„Obavestiću Amirlin o tvojim delima", reče Sijuan. „Bićeš nagrađena."
„Sijuan Sedai, moja nagrada će biti povratak Egvene Sedai. Moli se da bude brz. Čim nas je prihvatila, ispreplela je svoju sudbinu s našim. Nakon onoga što sam videla i što sam osetila, nemam nameru da stajem sa svojom obukom." Žena diže kotaricu. „Pretpostavljam da želiš da ti se ovo opere i vrati?"
„Da. Hvala ti."
„Ja sam polaznica, Sijuan Sedai. To mi je dužnost i zadovoljstvo." Starica se s poštovanjem pokloni i nastavi niz stazu, hodajući korakom po kom bi se reklo da je daleko mlađa.
Sijuan ju je gledala kako odlazi, a onda zaustavila još jednu polaznicu. Još jedna poruka Brinu. Za svaki slučaj.
Haos. Čitav svet je u haosu. Tuon je stajala na balkonu svoje prijemne dvorane u palati u Ebou Daru ruku sklopljenih iza leđa. U dvorištu palate - kamenja okrečenog u belo, baš kao što je bio slučaj s mnogim površinama u gradu - skupina altarskih oružnika u crnom i zlatnom uvežbavala je vojne položaje pod budnim pogledima dvojice svojih zapovednika. Iza njih se uzdizao grad, belih kupola obrubljenih bojama koje su se širile preko visokih belih tornjeva.
Red. Tu, u Ebou Daru, vlada red - čak i na poljima prekrivenim šatorima i kolima ispred grada. Seanšanski vojnici obilazili su grad i čuvali mir; ima planova da se Rahad očisti. To što je neko siromašan nije razlog - niti izgovor - da se živi u bezakonju.
