Oluja na obzorju полностью

Beslan oštro diže pogled i razrogači oči. „Vaše veličanstvo, ja...“

„Više ne moraš da lažeš, dete Tilinino“, neposredno mu se obrati Tuon, što učini da se kroz okupljenu Krv pronesu uzdasi iznenađenja. „Znam šta si ispričao generalu Habidžeru i svom prijatelju lordu Malalinu. Znam za potajne sastanke u podrumu tri zvezde. Sve to znam, kralju Beslane."

Prostorijom zavlada muk. Beslan na tren pognu glavu. A onda, iznenađujuće, ustade na noge i pogleda je pravo u oči. Nikada ne bi pomislila da taj povučeni mladić ima hrabrosti za tako nešto. „Neću dopustiti da moj narod..."

„Da sam na tvom mestu, držala bih jezik za zubima", prekide ga Tuon. „Svejedno stojiš na živom pesku."

Beslan se pokoleba. Videla je pitanje u njegovim očima. Da li ona to namerava da ga pogubi? Da sam nameravala da te ubijem, pomislila je, već bi bio mrtav - a nož ne bi ni video.

„Seanšan je u pometnji", reče Tuon, gledajući ga. On je delovao zgranuto na te njene reči. „O, zar si mislio da ću to zanemariti, Beslane? Neću da zveram u zvezde dok se moje carstvo ruši oko mene. Istina mora biti prihvaćena. Moja majka je mrtva. Nema carice.

Međutim, snage koje Korin ima na raspolaganju više su nego dovoljne da očuvamo svoj položaj na ovoj strani okeana. Uključujući Altaru." Nagnu se napred, pokušavajući da zrači vlašću i odlučnošću. Njena majka je to uvek mogla. Tuon nema majčinu visinu, ali biće joj potreban taj uticaj koji je imala na druge. Ostali moraju da se osećaju bezbednije i sigurnije čim su u njenom prisustvu.

„U ovakva vremena", nastavi Tuon, „ne može se trpeti pretnja pobunom. Mnogi će videti priliku u toj slabosti carstva i njihove zadevice i deobe - ako im se ne stane u kraj - pokazaće se kobnim po sve nas. Stoga moram biti neumoljiva. Krajnje neumoljiva - prema onima koji mi prkose."

„Zašto sam onda", upita Beslan, „i dalje živ?"

„Počeo si da pripremaš svoju pobunu pre nego što se pročulo za događaje u carstvu."

On se zgranuto namršti.

„Pokrenuo si svoju pobunu dok je Surot ovde bila vođa", kaza Tuon, „i dok je tvoja majka još bila kraljica. Otad se mnogo toga promenilo, Beslane. Veoma mnogo. U ovakvim vremenima, moguća su velika postignuća."

„Mora da znaš kako ja ne žudim za vlašću", odvrati Beslan. „Sve što želim je sloboda za moj narod."

„Svesna sam toga", odvrati Tuon i sklopi ruke pred sobom, tako da su joj se lakirani nokti dodirivali a laktovi počivali na rukonaslonima. „I to je drugi razlog zbog kog si još u životu. Pobunio si se ne zbog žudnje za vlašću, već iz čistog neznanja. Neobavešten si, a to znači da se možeš promeniti, ako budeš obavešten kako zaista stoje stvari."

On je zbunjeno pogleda. Spusti pogled, budalo. Ne teraj me da naredim da te izbičuju zbog bezobrazluka! Kao da je čuo njene misli, on skrenu pogled, pa ga spusti. Da, ispravno ga je procenila.

Kako je samo njen položaj klimav! Istina, ima čitave vojske na raspolaganju - ali tako mnogo vojnika je protraćeno zbog Surotine krvoločnosti.

S vremenom će sva kraljevstva sa ove strane okeana morati da kleknu pred Kristalnim prestolom. Svaka marat’damane biće vezana, i svaki kralj ili kraljica zavetovaće se na vernost. Ali Surot je preterano napadala, naročito kada je reč o onoj propasti s Turanom. Stotinu hiljada ljudi izgubljenih u jednoj bici. Ludilo.

Tuon je potrebna Altara. Potreban joj je Ebou Dar. Beslana njegov narod veoma voli. Nabijanje njegove glave na kolac nakon tajanstvene smrti njegove majke... pa, Tuon će imati mir i red u Ebou Daru, ali radije ne bi da povuče sve vojnike s bojnog polja kako bi to postigla.

„Smrt tvoje majke je veliki gubitak", reče Tuon. „Bila je dobra žena i dobra kraljica."

Beslan stisnu usne.

„Možeš da govoriš", kaza mu Tuon.

„Njena smrt... nije objašnjena", reče on. Bilo je očigledno šta želi da kaže.

„Ne znam je li Surot naredila da je ubiju", odgovori Tuon blažim glasom. „Ona tvrdi da nije, ali to je pod istragom. Ako se ispostavi da je Surot iza njene smrti, ti i Altara primičete izvinjenje od prestola lično."

Uzdah se opet pronese krvlju. Ona ih jednim pogledom stiša, pa se opet okrenu da pogleda Beslana. „Smrt tvoje majke jeste veliki gubitak. Ti mora da si svestan da je ona bila verna svojim zavetima."

„Da“, ogorčeno odgovori on. „I odrekla se prestola."

„Ne“, odsečno odbrusi Tuon. „Presto pripada tebi. Ovo je neznanje koje sam spominjala. Ti moraš da predvodiš svoj narod. Narod mora da ima svog kralja. Nemam ni vremena ni želje da tu dužnost vršim umesto tebe.

Pretpostavljaš da seanšanska vladavina nad tvojom domovinom znači da tvoj narod neće imati slobodu. Nije tako. Biće slobodniji, zaštićeniji i moćniji kada prihvati našu vlast.