Oluja na obzorju полностью

Ja sam iznad tebe. Ali - je li to baš toliko nepoželjno? Pomoću moći koju Carstvo ima, ti ćeš moći da braniš svoje granice i obilaziš svoje zemlje van Ebou Dara. Pričaš o svom narodu? Pa, naredila sam da se nešto pripremi za tebe.“ Klimnu u stranu, a jedna vretenasta da’kovejl priđe s kožnim povezom za spise.

„U tome ćeš“, reče mu Tuon, „naći spiskove koje su prikupili moji izviđači i stražari. Moći ćeš svojim očima pročitati izveštaje o zločinima počinjenim dok smo zaposedali tvoju zemlju. Imaćeš na raspolaganju i izveštaje i poređenja kako je narod živeo pre Povratka i posle njega.

Verujem da znaš šta ćeš tu videti. Beslane, Carstvo je za tebe veliki izvor. Jedan moćan, moćan saveznik. Neću te vređati nudeći ti prestole koje ne želiš. Namamiću te obećavajući red, hranu i zaštitu za tvoj narod. A sve to za malu cenu - tvoju odanost."

On kolebljivo prihvati spise.

„Nudim ti izbor, Beslane", nastavi Tuon. „Ako želiš, možeš da izabereš pogubljenje. Neću te pretvoriti u da’kovejl. Dozvoliću ti da umreš časno, a biće obznanjeno da si pogubljen zato što si odbio da položiš zakletvu i odabrao da ne prihvatiš seanšansku vlast. Dopustiću to, ako tako želiš. Tvoj narod će znati da si umro prkosno.

Ili možeš da im bolje služiš. Možeš odabrati da živiš. Ako tako učiniš, bićeš uzdignut sve do Visoke krvi. Suočićeš se sa svojim odgovornostima i vladaćeš, kao što je tvom narodu potrebno. Obećavam ti da ja neću upravljati stvarima koje se tiču tvog naroda. Tražiću potrepštine i ljudstvo za svoje vojske, kako i dolikuje, a tvoja reč neće moći da bude jača od moje. Sem toga, tvoja moć u Altari biće potpuna. Niko od Krvi neće imati prava da zapoveda tvojim ljudima, naškodi im ili ih zatoči bez tvoje dozvole.

Prihvatiću i pregledati spisak plemićkih porodica za koje smatraš da ih treba uzdići do niske Krvi, a uzdići ću ne manje od dvadeset tih porodica. Altara će postati trajna stolica carice sa ove strane okeana. U tom slučaju, postaće najmoćnije ovdašnje kraljevstvo. Izbor je tvoj."

A onda se nagnu napred i rasplete prste. „Ali znaj sledeće. Ako rešiš da nam se pridružiš daćeš mi svoje srce, a ne samo svoje reči. Neću ti dozvoliti da zanemaruješ svoje zavete. Pružila sam ti ovu priliku zato što smatram da bi mogao da budeš jak saveznik i mislim da su te drugi naveli na pogrešan put, a možda su za to krive i Surotine opake spletke.

Imaš jedan dan da odlučiš. Dobro razmisli. Tvoja majka je mislila da je ovo najbolji put, a ona je bila mudra žena. Carstvo znači postojanost. Pobuna bi donela samo patnju, glad i beznađe. Beslane, ovo nije vreme da se bude sam.“

Ona se zavali u stolicu a Beslan pogleda spise u svojim rukama. Pokloni se kako bi se povukao, mada su mu pokreti bili isprekidani, kao da je rasejan.

„Možeš da ideš“, obrati mu se ona.

On ustade, ali ne okrenu se da ode. U prostoriji se ni glas nije čuo dok je on zurio u svoje šake i kožne korice sa spisima u njima. Po izrazu njegovog lica njoj je bilo jasno da se bori sam sa sobom. Jedan da’kovejl priđe mu da ga žurno odvede, pošto mu je stavljeno do znanja da je slobodan, ali Tuon diže ruku i zaustavi slugu.

Ona se nagnu napred, a nekoliko pripadnika Krvi premesti se s noge na nogu dok su čekali da vide šta će se desiti. Beslan je samo zurio u tu torbicu. Napokon, rešeno diže pogled. A onda, za divno čudo, opet pade na kolena.

„Ja, Beslan od kuće Micobar, zavetujem se na vernosti i službu Kćeri Devet meseca i preko nje Seanšanskom carstvu od sada pa zauvek, izuzev ako ona odluči da me svojom voljom toga razreši. Moje zemlje i presto su njeni i predajem joj ih u ruke. Tako se zavetujem pred Svetlošću."

Tuon dopusti sebi da se nasmeši. Iza Beslana, kapetan-general Galgan istupi i obrati se kralju. „To nije prikladan način da...“

Tuon ga ućutka pokretom ruke. „Mi tražimo da ovi ljudi prihvate naše običaje, vojskovođo", obrati mu se ona. „Prikladno je da i mi prihvatimo neke njihove." Naravno, ne previše tih njihovih običaja. Ali ona može da zahvali samo svojim dugim razgovorima s gazdaricom Anan na tome što je to shvatila. Seanšani su možda pogrešili kada su naterali ove ljude da polažu seanšanske zakletve na vernost. Metrim je položio te zavete i vrlo lako ih prenebregnuo kada je za to kucnu čas - ali strogo je pazio da održi reč koju je njoj dao, a njegovi ljudi su je uveravali da je on častan čovek.

Baš je čudno da su oni voljni da jedan zavet smatraju višim i značajnijim od drugog. Čudan je to narod, ali ona će morati da ih razume kako bi vladala njima - a moraće da vlada njima kako bi prikupila snagu za povratak u Seanšan.

„Tvoja zakletva mi je po volji, kralju Beslane. Uzdižem te do Visoke krvi i tebi i tvojoj kući darujem vlast nad kraljevstvom Altarom, za sada i zanavek.

Tvoja volja u upravljanju i vladanju tim kraljevstvom biće slabija samo od samog carskog prestola. Ustani."

On ustade, a činilo se kao da mu kolena klecaju. „Jesi li sigurna da nisi ta’veren, moja gospo?", upita je on. „Jer kada sam ovamo ušao, svakako nisam očekivao da učinim to.“