Oluja na obzorju полностью

Ta’veren. Ti ljudi i njihovo glupo sujeverje. „Zadovoljna sam tvojim postupkom", obrati mu se ona. „Tvoju majku sam poznavala samo veoma kratko, ali stekla sam utisak da je bila vrlo sposobna žena. Ne bi mi prijalo da sam bila primorana na to da pogubim njenog jedinog sina."

On klimnu glavom u znak zahvalnosti. Pored nje, Selukija potajno dade znakove prstima: To je bilo vesto izvedeno. Možda ne baš po običajima, ali veoma istančano postignuto.

Tuon oseti kako je preplavljuje toplina od ponosa. Okrenu se belokosom generalu Galganu. „Generale, znam da si želeo da razgovaraš sa mnom i valja te pohvaliti na strpljenju. Slobodno iznesi ono što želiš. Kralju Beslane, ti možeš da se povučeš ili da ostaneš ovde. Tvoje je pravo da prisustvuješ svim javnim sastancima koje ja održavam u tvom kraljevstvu - i nisu ti potrebni ni dozvola ni poziv da njima prisustvuješ."

Beslan klimnu, pa se pokloni - ali povuče se u stranu i stade kraj jednog zida da gleda šta se dešava.

„Hvala ti, najviša kćeri", s poštovanjem se obrati Galgan, prilazeći. Mahnu svojim so’đin, koji su stajali u hodniku ispred dvorane. Oni uđoše - najpre se prostrevši po zemlji pred Tuon - pa brzo postaviše sto i nekoliko karata. Jedan sluga donese Galganu zavežljaj, koji on prihvati pa prinese do Tuon. Kejrid se za tren oka nađe pored njenog desnog ramena, a Selukija pored levog, ali Galgan se svejedno držao na pristojnoj udaljenosti. Pokloni se i razmota taj zavežljaj po podu. Bio je to crveni barjak, s krugom u sedištu, razdeljenim jednom zmijolikom linijom. Pola kruga bilo je crno, a pola belo.

„Šta je to?“, upita Tuon, naginjući se napred.

„Barjak Ponovorođenog Zmaja", odgovori Galgan. „Poslao ga je po glasniku, opet tražeći sastanak." Diže pogled ne gledajući je u oči, već pokazujući da mu je lice zamišljeno i zabrinuto.

„Kada sam jutros ustala", kaza Tuon, „na nebu sam videla obrazac nalik na tri kule i jednog jastreba, visoko u vazduhu, kako proleće između njih."

Razni pripadnici Krvi u prostoriji zaklimaše. Samo je Beslan delovao zbunjeno. Kako ti ljudi uopšte žive a ne znaju za znamenja? Zar nemaju nikakvu želju da razumeju kakve im to prikaze sudbine Šara daruje? Jastreb i tri kule znamenje su predstojećih teških odluka. Nagoveštavaju da će smelost biti potrebna.

„Šta misliš o tom zahtevu Ponovorođenog Zmaja?" upita Tuon Galgana.

„Možda ne bi bilo pametno susresti se s tim čovekom, najviša kćeri. Nisam siguran u to koliko on ima prava na tu svoju titulu. Ali, sem tog pitanja, zar Carstvo trenutno nema drugih briga?"

„Pitaš se zašto se naše snage nisu povukle", reče Tuon. „Zašto nismo krenuli za Seanšan kako bismo osigurali presto."

On nakloni glavu. „Verujem u tvoju mudrost, najviša kćeri."

„Ovo jeste Ponovorođeni Zmaj", reče mu Tuon. „A ne samo nekakav prevarant. Ubeđena sam u to. On mora da se pokloni pred Kristalnim prestolom pre nego što Poslednja bitka počne. Stoga mi moramo da ostanemo. Nije nimalo slučajno to što se Povratak odigrao baš sada. Potrebni smo ovde. Nažalost, potrebniji smo ovde nego u svojoj domovini."

Galgan lagano klimnu glavom. Saglasan je s njom kada je reč o tome da se ne treba vraćati u Seanšan, ali samo je pretpostavljao da će ona to želeti. Izjavivši da će ona ostati tu gde jeste zaslužila je njegovo poštovanje. Mada, to ne znači da on svejedno neće razmatrati mogućnost da ugrabi presto za sebe. Čovek ne može da zadrži položaj kakav on ima a da pritom nije prilično slavohlepan.

Međutim, za njega se zna da nije samo slavohlepan čovek, već i koristan. On neće napasti sem ako nije ubeđen da to nije najbolje. Moraće da veruje kako ima veliku mogućnost da uspe i da će za carstvo biti bolje ako ukloni Tuon. To je razlika između slavohlepne budale i slavohlepnog mudraca. Ovaj potonji razume da je nečije ubistvo tek početak. Ako bi ubio Tuon i preoteo presto za sebe, ne bi dobio ništa ako bi taj postupak udaljio od njega ostatak Krvi.

On priđe svom stolu s kartama. „Najviša kćeri, ako želiš da nastaviš s ratom, dozvoli mi da predstavim stanje tvoje vojske. Jedan od naših najvećih poduhvata priprema poručnik-general Julan."

Galgan mahnu okupljenim zapovednicima i jedan nizak tamnoputi muškarac od niske Krvi istupi. Nosio je crnu periku kako bi sakrio da je ćelav. On priđe i kleknu pred Tuon pa se pokloni.

„Zapoveđeno ti je da ustaneš i govoriš, generale", proglasi Selukija.