Oluja na obzorju полностью

„Neka najviša kći zna da sam joj zahvalan", odgovori Julan, dižući se na noge. Za stolom s kartama, on pokaza nekolicini pomoćnika da pridignu jednu kartu kako bi Tuon mogla da je vidi. „Sem nevolje u Arad Domanu, vraćanje ovih zemalja pod našu vlast napredovalo je kako smo očekivali. Sporije nego što bismo želeli, ali ne bez velikih pobeda. Narodi ovih kraljevstava ne ustaju u odbranu svojih susednih zemalja. Ostvarili smo veliki uspeh tako što smo ih osvajali jednu po jednu. Samo dva pitanja bude našu zabrinutost. Prvo je taj Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, koji na severu i istoku vodi brz i odlučan rat koji za cilj ima ujedinjavanje zemalja pod njegovom vlašću. Biće nam potrebna mudrost najviše kćeri kako bi nas podučila kako da ga savladamo.

Druga briga bila nam je to što je veliki broj marat’damana okupljen u mestu znanom kao Tar Valon. Verujem da je najviša kći čula za moćno oružje koje su iskoristili kako bi uništili veliki deo zemlje severno od Ebou Dara.“

Tuon klimnu glavom.

„Sul’dam nikada nisu videle ništa slično tome“, nastavi Julan. „Pretpostavljamo da je to stvar koju damane mogu da nauče, ako se prave marat’damane zarobe. Čudesna sposobnost da se trenutno prebace s jednog mesta na drugo - ako je tačno da je imaju - pokazaće se drugom tehnikom koja pruža veliku taktičku prednost, i nje moramo da se dokopamo."

Tuon opet klimnu, proučavajući kartu, na kojoj se videlo to mesto zvano Tar Valon. Selukija proglasi: „Najvišu kći zanima da čuje kakve su tvoje namere. Nastavićeš sa izlaganjem."

„Moja zahvalnost najdublje je izražena", odgovori Julan, pa se pokloni. „Budući zapovednik vazduha, imam tu čast da zapovedam rakenima i to’rakenima koji služe u Povratku. Verujem da napad na samo srce zemalja naših neprijatelja ne samo da je moguć, već i da bi nam doneo veliku prednost. Još nismo morali da se suočimo s velikim brojem tih marat’damana u bici, ali dok napredujemo sve dublje u zemlje pod vlašću Ponovorođenog Zmaja, nesumnjivo da ćemo se suočiti s velikim brojem njih.

One pretpostavljaju da su trenutno bezbedne od nas. Ako ih sada napadnemo, mogli bismo im zadati veliki i trajan udarac. Svaka marat’damane kojoj stavimo povodac ne samo da je moćna alatka za naše snage, već je i alatka koju je neprijatelj izgubio. Prvi izveštaji kažu da ima na stotine i stotine marat’damana okupljenih u tom mestu zvanom Bela kula."

Toliko?, pomisli Tuon. Takva sila mogla bi u potpunosti preokrenuti rat. Istina, one marat’damane koje su putovale s Metrimom kazale su da on neće učestvovati u ratovima. Zaista, marat’damane koje su nekada bile Aes Sedai za sada su se pokazale beskorisnim u ulozi oružja. Ali postoji li neki način da se ti njihovi navodni zaveti izvrnu? Nešto što je Metrim usput pomenuo navelo ju je da posumnja kako je to ipak moguće. Prsti joj poleteše.

„Kći Devet meseca pita se kako bi takav napad protiv njih bio izvodljiv", proglasi Selukija. „Razdaljina je velika. Na stotine liga."

„Koristili bismo mahom to’rakene", objasni general Julan. „Uz malo rakena za izviđanje. Na kartama koje smo oteli vide se velike travnate ravnice s veoma malo naseobina, koje se mogu iskoristiti kao usputna odmorišta. Napali bismo preko Murandije ovde", pokaza jednu drugu kartu, koju pomoćnici digoše, „i Tar Valonu prišli s juga. Ako je to po volji najvišoj kćeri, napali bismo po mraku, dok marat’damane spavaju. Naš cilj bi bio da zarobimo što je više njih moguće.“

„Postavlja se pitanje je li to zaista ostvarivo", proglasi Selukija. Tuon je to baš zanimalo. „Koje je brojno stanje vojnika koje bismo mogli da iskoristimo za takav napad?"

„Ako tome posvetimo sva raspoloživa sredstva?" upita Julan. „Ubeđen sam da bismo mogli za taj napad prikupiti između osamdeset i stotinu to’rakena."

Osamdeset do stotinu to’rakena. Dakle, možda i stotinak vojnika sa opremom, a da ostane mesta da se zarobljene marat’damane dopreme nazad. Tri stotine je popriličan odred za takav napad, ali moraće se kretati brzo i bez mnogo opreme koja bi ih opterećivala, kako ne bi upali u klopku.

„Ako je po volji najvišoj kćeri", reče general Galgan, opet iskoračivši, „ubeđen sam da plan generala Julana ima mnogo prednosti. Nije da u sebi ne sadrži mogućnost za veliki gubitak, ali nikada nam se više neće pružiti takva prilika. Ako se te marat’damane uključe u naš sukob, mogle bi da nas onesposobe. Ako mi dobijemo pristup tom njihovom oružju, ili čak njihovoj sposobnosti da prevaljuju velike udaljenosti... Pa, verujem da je mogućnost da ostanemo bez svih to’rakena u našoj vojsci vredna onoga što ćemo zadobiti."

„Ako je po volji najvišoj kćeri", nastavi general Julan. „Naš plan zahteva primenu dvadeset odreda Nebeskih pesnica - ukupno dve stotine vojnika - i pedeset sul’dam, međusobno povezanih. Mislimo da bi možda bilo prikladno i da se pošalje mali odred Krvonoževa."