Oluja na obzorju полностью

„Ne znam", priznade ona. „Imale smo sastanak, ali ona je iznenada nestala. Mislim... mislim da je Elaida rešila da je pogubi. Ili bar da je izvuče iz njene ćelije i... da joj nešto uradi."

Brin nije pitao za pojedinosti. Jednostavno je vratio mač u kanije, pa krenuo da na sebe navuče čakšire i košulju. Sijuan je i dalje nosila sada izgužvanu plavu suknju i bluzu - stekla je naviku da se presvlači nakon sastanaka sa Egvenom, kada Brin duboko spava.

Osećala je nekakvu neodređenu strepnju. Zašto je toliko na ivici živaca? Nije neuobičajeno da nešto probudi čoveka iz sna.

Ali Egvena nije kao drugi. Ona je gospodarica Sveta snova. Da ju je nešto iznenada probudilo, postarala bi se za to, pa bi se vratila da uspokoji Sijuan. Ali nije se vratila, iako je Sijuan čekala toliko dugo da joj se to činilo kao čitava večnost.

Brin joj priđe, sada u krutim sivim čakširama i kaputu, obeleženim s tri zvezde na levoj strani prsa i zlatnim kićankama na ramenima. Usput je prikopčao visoki okovratnik.

Spolja se začu usplahireni glas. „Generale Brine! Moj lorde generale!"

Brin je pogleda, pa se okrenu prema ulazu u šator. „Napred!"

Jedan mlađani crnokosi vojnik, uredno podšišan, uđe u šator i brzo pozdravi. Nije se izvinjavao zato što je došao tako kasno - Brinovi ljudi dobro znaju da njihov vojskovođa u njih ima poverenja da ga probude ako ima potrebe. „Milostivi", poče vojnik. „Izviđači izveštavaju da se u gradu nešto dešava."

„Nešto, Tiđse?", upita Brin.

„Izviđači nisu sigurni, milostivi", namršti se ovaj. „Noč je mračna zbog oblaka, pa durbini nisu od velike pomoći. Blizu Kule plamti svetlost, poput iluminatorske predstave. U vazduhu su mračne seni."

„Nakot Senke?", upita Brin izlazeći iz šatora. S kuglom svetlosti, Sijuan i vojnik pođoše za njim. Mesec je bio tanak kao oštrica brijača, a zbog onih oblaka teško je bilo išta videti. Zapovednički šatori behu usnuh brežuljci crnila na crnilu oko njih, a jedino što se zaista moglo razabrati bile su stražarske vatre na ulazu u palisadu.

„To bi mogao biti Nakot Senke, milostivi", reče vojnik, trčkarajući za Brinom. „Priče pominju stvorenja Senke koje tako lete. Ali izviđači nisu sigurni šta to vide. Mada, bleštanje svetlosti sasvim sigurno postoji."

Brin klimnu, pa se zaputi prema stražarskim vatrama. „Uzbuni noćnu stražu; hoću da za svaki slučaj budu na nogama i pod oklopima i opremom. Pošalji glasnike do gradskih utvrđenja - i donesi mi još vesti!"

„Da, milostivi!" Vojnik ga pozdravi i odjuri.

Brin pogleda Sijuan. Lice mu je bilo obasjano svetlosnom kuglom koja je lebdela nad njenim dlanom. „Nakot Senke se ne bi usudio da napadne Belu kulu", kaza on. „Ne a da to nije propraćeno velikim kopnenim napadom. Čisto sumnjam da se stotinu hiljada Troloka sakrilo na ovoj ravnici. Dakle, šta se to plameno dešava?"

„Seanšani", odgovori Sijuan, a srce joj siđe u pete. „Riblje mi utrobe, Garete! To mora da su oni. Egvena je to predvidela."

On klimnu. „Da, neke glasine kažu da oni jašu Nakot Senke.

„Leteće zveri", ispravi ga Sijuan, „a ne Nakot Senke. Egvena kaže da se zovu rakeni.“

On je sumnjičavo pogleda, ali reče samo: „Zbog čega bi Seanšani bili tako nesmotreni da se upuste u napad iz vazduha koji nije praćen napadom s tla?“

Sijuan odmahnu glavom. Oduvek je pretpostavljala da će seanšanski napad na Belu kulu značiti pohod velikih razmera, a Egvena je mislila da do tog napada ima još nekoliko meseci. Svetlosti! Izgleda da i Egvena zna da pogreši.

Brin se okrenu prema svojim stražarskim vatrama, koje su bleštale u mraku, prosipajući svetlost preko palisade. Unutar drvenog bedema, zapovednici su se budili i dozivali one iz obližnjih šatora. Svetiljke i fenjeri palili su se jedan za drugim.

„Pa“, kaza Garet, „sve dok napadaju Tar Valon, nas se ne tiču. Sve što moramo jeste da...“

„Izvlačim je odande", odjednom reče Sijuan, iznenadivši samu sebe.

Brin se okrenu prema njoj i zađe na svetlost koju je bacala njena kugla. Brada mu je bila u senci dlačica koje su te večeri iznikle. „Molim?"

„Egvena", objasni Sijuan. „Moramo da odemo po nju. Garete, ovo je savršeno skretanje pažnje! Možemo da upadnemo i da je oslobodimo pre nego što iko posumnja šta se dešava."

On je pogleda.

„Šta je?"

„Sijuan, dala si reč da je nećeš spasavati." Svetlosti, kako joj prija da čuje svoje ime s njegovih usana!

Usredsredi se, prekorila se u sebi. „To sada nije bitno. Ona je u opasnosti i potrebna joj je pomoć."

„Ona ne želi našu pomoć", strogo odvrati Brin. „Moramo se postarati da naše snage budu bezbedne. Amirlin je uverena da može da se stara o sebi."