Oluja na obzorju полностью

„I moram", odgovori Egvena, pokušavajući da ne pokaže svoje nestrpljenje. Svetlosti, ona je taj deo već odgonetnula. Zar ta žena ne može da požuri? Čeka ih Crni ađah!

„Elaida je i dalje Amirlin", poče Mejdani, „ali za dlaku. Dvorana Kule se sastala i zvanično ju je ukorila. Obavestile su Elaidu da Amirlin nije apsolutna vladarka i da ne može da nastavi sa donošenjem proglasa i zahteva a da se pre toga ne posavetuje s njima."

Egvena klimnu. „To nije neočekivani rasplet", reče. Nije jedna Amirlin postala samo figura zato što je na sličan način prekoračila okvire svoje vlasti. Da ovo nisu poslednji dani, bio bi to zadovoljavajući kraj za Elaidu, pošto je u to i srljala. „Šta je s pokorom?"

„Tri meseca", odgovori Mejdani. , Jedan zbog onoga što ti je učinila. Dva zbog ponašanja nedoličnog njenom položaju."

„Zanimljivo", zamišljeno reče Egvena.

„Majko, bilo je onih koje su zahtevale i veću kaznu. Na trenutak se činilo da će biti svrgnuta na licu mesta."

„Ti si to gledala?", iznenađeno upita Egvena.

Mejdani klimnu. „Elaida je tražila da postupak bude Zapečaćen za Plamen, ali nije dobila podršku za to. Majko, mislim da je iza toga bio njen rođeni ađah. Sve tri Crvene Predstavnice bile su van Kule. I dalje se pitam gde su to Duhara i ostale otišle."

Duhara. Crna. Šta li ona namerava? A druge dve? Jesu li njih tri zajedno - i ako jesu, da li su i druge dve Crne?

Time će morati da se pozabavi kasnije. „Kako je Elaida to prihvatila?"

„Uglavnom je ćutala, majko", odgovori Mejdani. „Mahom je sedela i gledala. Nije delovala oduševljeno; iznenadila sam se što nije počela da urla."

„Crvene", kaza Egvena. „Ako ona zaista gubi podršku u svom ađahu, upozorile su je da ne talasa."

„To je i Serinina procena", reče Mejdani. „Takođe je primetila da je tvoj uporni stav da se ne sme dozvoliti da Crveni ađah bude raspušten - što su pronele polaznice koje su te čule - deo razloga zbog kojih Elaida nije bila svrgnuta."

„Pa, ne bi meni smetalo da ona bude svrgnuta", reče Egvena. „Samo nisam želela da čitav ađah bude raspušten. Ipak, to bi još moglo biti najbolje. Elaida mora da padne tako da to ne poruši Kulu." Mada, Egvena bi možda i povukla te reči koje je izgovorila, samo kada bi mogla. Ne želi da niko pomisli kako ona podržava Elaidu. „Pretpostavljam da je Silvijanina kazna odbačena?"

„Ne u potpunosti, majko", odgovori Mejdani. „Zatvorena je dok Dvorana ne odluči šta če da radi s njom. Ipak je veoma javno prkosila Amirlin i priča se o pokori."

Egvena se namršti. To joj smrdi na kompromis; Elaida se verovatno sastala s glavom Crvenog ađaha - ko god da je to, sada kada je Galina nestala - i dogovorila sve pojedinosti. Silvijana će ipak biti kažnjena, premda ne onako strogo, ali Elaida će se potčiniti volji Dvorane. To govori da je Elaida na klimavim nogama, ali da je i dalje u prilici da iznosi zahteve. Podrška koju ima u svom ađahu nije se u potpunosti urušila, kako se Egvena nadala.

Ipak, to je dobar razvoj događaja. Silvijana će preživeti, a izgleda da će Egveni biti dopušteno da se vrati svom životu „polaznice". Predstavnice su dovoljno kivne na Elaidu da je ukore. Egvena je uverena da će uspeti da uzrokuje svrgavanje te žene i ujedinjavanje Kule - samo da ima još malo vremena. Ali usuđuje li se da to vreme utroši?

Ona baci pogled na sto, gde su one dragocene knjige bile skrivene od pogleda. Ako pokrene široki napad na Crni ađah, hoće li to zapodenuti bitku? Da li će to još više uzdrmati Kulu? Sem toga, je li zaista izvodljivo da ih sve tako napadne? Potrebno joj je vreme da razmisli o tim saznanjima. To za sada znači da mora ostati u Kuli i raditi protiv Elaide - a to, nažalost, znači da većinu Crnih sestara mora ostaviti na slobodi.

Ali ne sve. „Mejdani", reče Egvena. „Želim da preneseš nešto ostalima. Moraju da zarobe Alvijarin i da je iskušaju pomoću Štapa zakletvi. Reci im da preduzmu sve što je razumno kako bi to postigle."

„Alvijarin, majko?" upita Mejdani. „Zašto nju?"

„Ona je Crna", odgovori Egvena, a utroba joj se prevrnu. „I jedna od glavnih Crnih u Kuli. Verin je umrla da bi mi to saopštila."

Mejdani preblede. „Majko, jesi li sigurna?"

„Ubeđena sam da se Verin može verovati", odgovori Egvena. „Ali svejedno bi bilo pametno da ostale uklone pa vrate Alvijarinine zavete i da je pitaju je li Crna. Bez obzira na dokaze, svakoj ženi bi trebalo dati priliku da se dokaže. Pretpostavljam da je Štap zakletvi kod vas?“

„Da“, reče Mejdani. „Morale smo da dokažemo da se Nikoli može verovati. Ostale su htele da u sve ovo uvedu neke Prihvaćene i polaznice pošto one mogu da nose poruke tamo kuda sestre ne mogu."

Uzevši u obzir podele među ađasima, to je bilo pametno. „Zašto baš nju?“

„Zato što često drugima priča o tebi, majko", objasni joj Mejdani. „Dobro je poznato da je ona jedna od tvojih najvećih pobornica među polaznicama."