Oluja na obzorju полностью

Je Ii ona bila upoznata sa Elaidinim namerama da svrgne Sijuan? Galina i Alvijarin su bile Crne, a njih dve behu među glavnim podstrekačicama tog događaja, pa izgleda verovatno da su druge Crne bile upozorene na to. Jesu li bekstvo pola Kule, okupljanje u Salidaru i potonje čekanje i rasprave bile deo onoga što je Mračni nameravao? Šta je sa Egveninim usponom na vlast? Koliko li je konopaca Senka vezala za nju i povlači ih a da ona to ne zna?

Sve je ovo jalovo, pomislila je. Nemoj da ideš tim putem. Čak i bez Verininih knjiga, Egvena je pretpostavljala da je rascep Kule maslo Mračnoga. Naravno da je njemu draže da Aes Sedai budu podeljene na dve zavađene strane, nego ujedinjene pod jednim vođom.

Sve je to sada... lično. Egvena se osećala ukaljano i prevareno. Na tren se opet osetila kao seljančica, kako je mnogi gledaju. Ako je Elaida bila oruđe Crnih, onda je to bila i ona. Svetlosti! Mora da se Mračni silno smejao zbog toga što vidi dve suprotstavljene Amirlin, okružene svojim odanim poslušnicama, kako napadaju jedna drugu.

Ne znam sa sigurnošću šta on želi ili zašto to želi, rekla je Verin. Čak ni nakon decenija izučavanja, ne znam sa sigurnošću... Ko zna da li se Mračni smeje?

Naježila se. Kakve god da su mu namere, boriće se protiv njega. Pružaće mu otpor. Makar i pobedio, pljunuće mu u oko, kao što Aijeli kažu.

„Pa, kakav prizor", začu se Sijuanin glas.

Egvena se munjevito okrenu i malčice se postide kada shvati da više ne nosi haljinu dostojnu Amirlin, već potpuni oklop - kao da je vojnik koji jaše u boj. U ruci je držala dva aijelska koplja.

Jednom mišlju odagna oklop i koplja i vrati na sebe haljinu. „Sijuan" šturo reče. „Možda bi ti bilo pametno da prizoveš stolicu. Nešto se desilo."

Sijuan se namršti. „Šta?"

„Najpre, Šerijam i Morija su u Crnom ađahu."

„Molim?" zgranuto izusti Sijuan. „Kakve su to gluposti?", ukoči se. „Majko", zakasnelo dodade.

„Nisu to gluposti", odvrati Egvena. „Bojim se da je to istina. Ima i drugih, ali njihova imena saopštiću ti kasnije. Još ne možemo da ih privedemo. Potrebno mi je vreme da se pripremim i da razmislim - možda čitavo jedno veče. Ubrzo ćemo napasti. Ali dok ne napadnemo, želim da Šerijam i Morija budu pod prismotrom. Izbegavaj da budeš sama s njima."

Sijuan u neverici odmahnu glavom. „Egvena, koliko si sigurna u to?"

„Sasvim sigurna", reče Egvena. „Pazi na njih, Sijuan, i razmišljaj o tome šta da se radi. Hoću da saslušam tvoje predloge. Biće nam potrebno da ih tiho uklonimo, pa onda da dokažemo Dvorani da je to što smo učinile opravdano."

„To bi moglo biti opasno." Sijuan protrlja bradu. „Majko, nadam se da znaš šta radiš." Prvu reč je naglasila.

„Ako grešim", kaza Egvena, „neka to ide meni na dušu. Ali mislim da ne grešim. Kao što rekoh, mnogo toga se promenilo."

Sijuan nakloni glavu. „Jesi li i dalje zatočena?"

„Ne baš. Elaida je..." Egvena se pokoleba pa se namršti. „Nešto nije u redu."

„Egvena?", sa strepnjom upita Sijuan.

„Ja...“, poče Egvena pa zadrhta. Nešto joj vuče um, zamagljuje ga. Nešto je...

Povlači nazad. Tel’aran’riod trepnu i nestade, a Egvena otvori oči u svojoj sobi i vide Nikolu kako je bojažljivo drma za ruku. „Majko", govorila je. „Majko!"

Devojka je na obrazu imala krvavu posekotinu. Egvena se odsečno pridiže u sedeči položaj, i u tom trenutku čitava Kula zatrese se kao od nekog praska. Nikola je zgrabi za ruku i ciknu od straha.

„Šta se dešava?", zatraži da čuje Egvena.

„Nakot Senke!", vrisnu Nikola. „U vazduhu - zmije koje sikču plamen i tkanja Jedne moći! Uništavaju nas! O, majko - to je Tarmon Gai’don!"

Egvenu na tren preplavi iskonski i skoro neobuzadni strah. Tarmon Gai’don! Poslednja bitka!

U daljini začu vrištanje, propraćeno kricima vojnika ili Zaštitnika. Ne... ne, mora da se usredsredi! Guje u vazduhu.Guje koje koriste Jednu moć... ili s jahačima koji koriste Jednu moć. Egvena zbaci sa sebe ćebe i skoči na noge.

To nije Tarmon Gai’don, ali je nešto skoro jednako strašno. Seanšani su napokon napali Belu kulu, baš kao što je ona Snevala.

A ona ne može da usmeri dovoljno moći ni da zapali sveću, a kamoli da uzvrati udarac.

Sijuan se naglo probudi. Nešto nije u redu. Nešto veoma, veoma nije u redu. Ona skoči sa svog ležaja - a istog trena jedna tamna prilika iznenada se pokrenu na drugoj strani šatora i začu se siktaj metala. Sijuan se ukoči i nagonski prigrli Izvor, prizivajući svetlosnu kuglu.

Garet Brin je budno stajao sa isukanim čelikom označenim čapljom, spreman da zada udarac. Bio je samo u lažigaćama, pa je morala da se obuzda da se ne zagleda u njegovo mišićavo telo, izvajano bolje nego u većine muškaraca upola mlađih od njega. „Šta je bilo?“, napeto je upita.

„Svetlosti!" izusti Sijuan. „Zar spavaš s mačem?"

„Uvek."

„Egvena je u opasnosti."

„U kakvoj opasnosti?"