Ponovorođeni Zmaj полностью

Min je samo sedela, otvarajući i zatvarajući usta, očigledno tražeći novi argument, ali Moiraina je već nastavila. „Lane, bojim se da ćemo imati više tragova njegovog prolaska no što bih ja volela, ali osloniću se na tvoje umeće praćenja.“ Zaštitnik klimnu. „Perine? Loijale? Hoćete li poći sa mnom za Random?“ Min ciknu pored zida, ali Aes Sedai ne obrati pažnju.

„Ja ću poći“, brzo odgovori Loijal. „Rand mi je prijatelj. Sem toga, priznajem da ne bih voleo ništa da propustim. Zbog moje knjige, shvataš.“

Perin je odgovorio sporije. Rand mu je bio prijatelj, ma šta drugo postao. Sem toga, tu je bila i ona sigurnost da su im sudbine spojene, mada bi voleo da može to da izbegne. „To se mora, zar ne?“ – naposletku reče. „Poći ću.“

„Dobro.“ Moiraina ponovo protrlja ruke. Izgledala je kao neko ko će prionuti na posao. „Svi vi morate smesta da se spremite. Rand ima prednost od nekoliko sati. Nameravam da pre podneva već budemo dobrano na njegovom tragu.“

Iako je bila sićušna, snaga njene ličnosti potera ih ka vratima, sve izuzev Lana. Loijal je hodao pognut sve dok nije izašao. Perina je sve ovo podsetilo na domaćicu koja tera guske.

Kada izađoše, Min se na trenutak zadrža i, s preslatkim osmehom na usnama, obrati se Lanu: „A imaš li ti neku poruku? Možda Ninaevi?“ Zaštitnik trepnu zatečen, kao konj s jednom nogom u vazduhu. „Zar svi znaju...?“ Ali se skoro smesta povrati. „Ako bi trebalo da nešto od mene čuje, sam ću joj reći.“ Zatvorio joj je vrata pred nosom.

„Muškarci!“ – promrmlja Min vratima. „Toliko su slepi da ne vide ono što bi i kamen video, i toliko tvrdoglavi da ih ne bi trebalo pustiti da sami o sebi vode računa.“

Perin duboko udahnu. Slabašan miris smrti još se osećao u dolini, ali bilo je bolje no unutra.

„Čist vazduh“, uzdahnu Loijal. „Dim mi je pomalo smetao.“ Pođoše zajedno niz padinu. Dole, pored potoka, Šijenarci koji su mogli da stoje okupili su se oko Una. Sudeći po njegovim pokretima, jednooki čovek trudio se da nadoknadi vreme koje je proveo bez psovki.

„Kako to da ste vas dvojica povlašćeni?“ – odjednom oštro upita Min. „Vas je pitala. Prema meni nije bila tako ljubazna.“

Loijal odmahnu glavom. „Mislim da je nas pitala jer je znala kako ćemo odgovoriti, Min. Izgleda da mene i Perina Moiraina može da pročita; zna šta ćemo uraditi. Ali ne i tebe.“

Min je delovala samo malo umilostivljeno. Diže pogled ka njima. Perin je s jedne strane bio za glavu viši od nje, a Loijal, s druge, još viši. „Mnogo mi to vredi. I dalje idem kuda ona hoće, baš kao i vi, dva jagnješceta. Dobro ti je išlo neko vreme, Perine. Usprotivio si joj se, kao da ti je prodala rasparani kaput.“

„Jesam joj se usprotivio, zar ne?“ – zamišljeno reče Perin. Nije zaista shvatio da je to učinio. „Nije prošlo tako loše kako sam ja mislio.“

„Imao si sreće“, protutnja Loijal. „Razgneviti Aes Sedai isto je što i gurnuti glavu u gnezdo stršljena. “

„Loijale“, kaza Min, „moram da razgovaram s Perinom. Nasamo. Imaš li nešto protiv ?“

„Oh. Naravno da ne.“ Produžio je korak tako da je sad hodao svojom uobičajenom brzinom, i smesta se udalji od njih, izvadivši iz džepa lulu i kesu s duvanom.

Perin je oprezno pogleda. Grizla je usne, kao da razmišlja šta da kaže. „Da li ikada vidiš nešto u vezi s njim?“ – upita, klimnuvši ka Ogijeru.

Ona odmahnu glavom. „Mislim da to radi samo s ljudima. Ali videla sam nešto u vezi s tobom, i mislim da bi trebalo da znaš.“

„Rekao sam ti...“

„Nemoj da si bandoglaviji no što treba, Perine. Kada smo bili u kolibi, neposredno pošto si rekao da ćeš poći. Tih slika nije bilo ranije. Mora da su u vezi s ovim putovanjem. Ili bar s tvojom odlukom da pođeš.“

Trenutak kasnije on nevoljno upita: „Šta si videla?“

„Aijela u kavezu“, brzo mu odgovori. „Tuata’anca s mačem. Sokola i jastreba na tvojim ramenima. Čini mi se da su bile ženke. I ono ostalo, naravno. Ono što je stalno tu. Tama kako se komeša oko tebe i...“

„Dosta više!“ – prekide je brzo on. Kada se uveri da je stala, počeša se po glavi i zamisli. Ništa od svega toga nije mu imalo smisla. „Imaš li ikakvog pojma šta bi sve to moglo da znači? Te nove stvari, mislim.“

„Ne, ali su veoma važne. Uvek je tako s onim što vidim. To su prekretnice u životu, ili ono što je suđeno. Uvek nešto važno.“ Na trenutak je oklevala, pogledujući ga ispod oka. „Još nešto“, polako reče. „Ako ikada sretneš jednu ženu – najlepšu ženu koju si ikada video – beži!“

Perin trepnu. „Videla si prelepu ženu? Zašto bi trebalo da bežim od lepe žene?“

„Zar ne možeš samo da poslušaš savet?“ – odgovori mu razdraženo ona i šutnu jedan kamen. Gledala ga je kako se kotrlja niz padinu.