Srele su svega nekoliko drugih žena – povremeno neku Aes Sedai veličanstvenog držanja, u prevelikoj žurbi da bi primećivala Prihvaćene ili polaznice; pet ili šest Prihvaćenih dok su sve važne jurile na izvršenje svojih zadataka ili na učenje; šačicu služavki s poslužavnicima ili metlama, ili ruku punih čaršava i ubrusa; nešto polaznica koje su žurile po zadatku čak i više no sluškinje.
Pridružiše im se Ninaeva i njena pratilja labuđeg vrata, Teodrin. Obe su ćutale. Ninaeva je sada bila u haljini Prihvaćenih, beloj s porubom od sedam boja, ali nosila je svoj pojas i torbicu. Ohrabrujuće se osmehnula Egveni i Elejni i zagrlila ih. Egvena oseti takvo olakšanje što vidi još jedno prijateljsko lice da je uzvratila zagrljaj jedva i pomislivši da se Ninaeva ponaša kao da teši decu – ali dok su koračale dalje, Ninaeva je povremeno oštro trzala svoju debelu pletenicu.
U tom delu Kule bilo je vrlo malo muškaraca. Egvena je videla samo dvojicu, Zaštitnike koji su koračali jedan kraj drugog i razgovarali. Jednom je mač bio za pojasom, a drugome na leđima. Prvi je bio nizak i vitak, skoro mršav, a drugi širok koliko i visok, ali obojica su se kretali s nekim opasnim skladom. Bilo ili je teško dugo posmatrati, zbog zaštitničkih plaštova što menjaju boju. Ponekad se činilo kao da im se delovi tela stapaju sa zidom iza njih. Videla je kako ili Ninaeva gleda, i odmahnula glavom.
Predvorje radne sobe Amirlin Tron bilo je velelepno kao neka palata, mada su raštrkane stolice za one koji čekaju bile jednostavne. Ali Egvena je gledala samo Leanu Sedai. Čuvar je nosila svoju usku ešarpu, koja je označavala položaj, plavu da pokaže kako je uzdignuta iz Plavog ađaha. Lice kao da joj beše isklesano iz glatkog smeđeg kamena. Nije bilo nikog drugog.
„Da li su vam pravile nevolje?“ U odsečno izgovorenim Leaninim rečima nije se mogao osetiti ni gnev ni saosećanje.
„Ne, Aes Sedai“, istovremeno rekoše Teodrin i rumena Prihvaćena.
„Ovu sam morala da vučem za vrat, Aes Sedai“, reče Faolajn pokazavši ka Egveni. Prihvaćena je zvučala uvređeno. „Kao da je zaboravila disciplinu Bele kule.“
„Predvoditi“, kaza Leana, „ne znači ni vući, ni gurati. Idi do Maris Sedai, Faolajn, i zamoli je da ti dopusti da razmišljaš o tome dok grabuljaš staze u Prolećnom vrtu.“ Otpustila je Faolajn i druge dve Prihvaćene, a one se duboko nakloniše. Faolajn besno pogleda Egvenu.
Čuvar nije obraćala pažnju na odlazak Prihvaćenih. Umesto toga, posmatrala je žene koje su ostale, prstom lupkajući usne, sve dok se Egvena ne oseti kao da ili je u potpunosti premerila i odmerila. Ninaevine oči opasno zasijaše. Čvrsto je stiskala svoju pletenicu.
Naposletku, Leana diže ruku ka vratima radne sobe Amirlin Tron. Velika zmija, promera pun korak, grizla je sopstveni rep na tamnom drvetu obaju krila. „Uđite“, reče Leana.
Ninaeva smesta zakorači i otvori jedno krilo. To beše dovoljno da pokrene Egvenu. Elejna ju je čvrsto držala za ruku, kao i ona nju. Leana pođe za njima i stade u stranu, na pola puta između njih tri i stola u središtu sobe.
Amirlin Tron je sedela za stolom i čitala neka dokumenta. Nije dizala pogled. Ninaeva nešto zausti, ali smesta zaneme kada je Čuvar oštro pogleda. Njih tri stajale su ispred stola Amirlin Tron i čekale. Egvena pokuša da se ne meškolji. Prošli su minuti – njima su se činili kao sati – pre no što Amirlin podiže glavu, ali kada ili te plave oči pogledaše, Egvena pomisli kako bi rado sačekala još malo. Amirlinin pogled bio je poput dve ledenice koje su joj probadale srce. Soba je bila hladna, ali niz leđa joj pocuri znoj.
„Dakle“, naposletku kaza Amirlin. „Naše pobegulje su se vratile.“
„Nismo pobegle, majko.“ Ninaeva se očigledno trudila da bude smirena, ali glas joj je drhtao od osećanja. Gneva, znala je Egvena. Ta jaka volja često je bila praćena gnevom. „Lijandrin nam je rekla da treba da pođemo s njom i...“ Preseče je glasan udarac Amirlininog dlana po stolu.
„Ne prizivaj njeno ime ovde, dete!“ – prasnu Amirlin. Leana ili je posmatrala sa strogim spokojem.
„Majko, Lijandrin je Crni ađah“, izlete Egveni.
„To je poznato, dete. U najmanju ruku, na to se sumnja, a skoro je sigurno. Lijandrin je pre nekoliko meseci napustila Kulu, a još dvanaest žena – pošlo je s njom. Nakon toga nijedna više nije viđena. Pre no što su otišle, pokušale su da provale u odaju gde se čuvaju angreali i sa’angreali. Uspelo im je da provale u skladište manjih ter’angreala. Ukrale su izvestan broj njih, uključujući i nekoliko za koje ne znamo kako se koriste.“
