„Mislim da ne možeš, dete. Možda si okončala tradiciju otpočetu pre no što je Andor i
Elejna kao da je razmišljala o nečemu, možda o besnoj Morgazi. Stresla se. „Gavin mi je brat“, odsutno reče. „Galad nije.“
„Ne budi detinjasta“, odvrati joj Amirlin. „Pošto imate istog oca, i Galad ti je brat, volela ti njega ili ne. Neću dozvoliti da se detinjasto ponašaš, devojko. Izvesna mera gluposti može se prihvatiti kod polaznice, ali ne i kod Prihvaćene.“
„Da, majko“, sumorno reče Elejna.
„Kraljica je kod Šerijam ostavila pismo za tebe. Sem što te je izgrdila, verujem da je iskazala nameru da te dovede kući čim to po tebe bude bezbedno. Sigurna je da ćeš za najviše nekoliko meseci moći da usmeravaš bez opasnosti po sebe.“
„Ali želim da učim, majko.“ Čelik se vrati u Elejnin glas. „Želim da postanem Aes Sedai.“
Amirlinin osmeh beše još hladniji no prethodni. „I dobro je što je tako, dete, jer nemam nikakve namere da te prepustim Morgazi. Imaš potencijal da budeš najsnažnija Aes Sedai u poslednjih hiljadu godina. Neću te pustiti iz šaka dok ne dobiješ i šal, a ne samo prsten. Makar te pretvorila u mleveno meso.
„Da, majko.“ Elejna je zvučala kao da joj nije dobro. Egvena je ni najmanje nije krivila. Našla se između Morgaze i Bele kule, kao krpa između dva psa. Između kraljice Andora i Amirlin Tron. Ako je Egvena ikada zavidela Elejni na bogatstvu i prestolu koji će joj jednog dana pripasti, u tom trenutku svakako nije.
Amirlin oštro reče: „Leana, odvedi Elejnu do Šerijamine radne sobe. Ovim dvema imam još ponešto da kažem. Ne verujem da će im se to svideti.“
Egvena se iznenađeno zgleda s Ninaevom. Zabrinutost na trenutak prekide napetost među njima.
Elejna se namršti na spomen radne sobe nadzornice polaznica, ali pribra se kada joj Leana priđe. „Kao što zapovedaš, majko“, svečano reče, spustivši se u savršeni naklon i široko raširivši suknju, „tako se pokoravam.“ Držeći glavu visoko, pođe za Leanom.
Amirlin Tron ne progovori odmah. Priđe visokim lučnim prozorima i zagleda se preko balkona ka vrtu, s rukama iza leđa. Minuti su prošli pre no što je prozborila.
„Sprečila sam da se sazna ono najgore, ali koliko će to trajati? Sluge ne znaju za ukradene ter’angreale, niti su povezali smrti s odlaskom Lijandrin i onih ostalih. To nije bilo lako postići, s obzirom na glasine. Misle da su ubistva počinili Prijatelji Mraka. A tako je i bilo. I po gradu počinju da kolaju glasine. Da su Prijatelji Mraka prodrli u Kulu, da su počinili ubistva. To nije bilo moguće sprečiti. Ne prija našem ugledu, ali bar je bolje no istina. Barem niko van Kule ne zna da su Aes Sedai ubijene. Malo ili i u Kuli to zna. Prijatelji Mraka u Beloj kuli. Fuj! Čitavog života poricala sam to. Neću im dozvoliti da ostanu ovde. Upecaću ih, iščupati im utrobe i obesiti da se suše.“
Ninaeva nesigurno pogleda Egvenu – sama Egvena osećala se još dvostruko nesigurnije – a onda duboko udahnu. „Majko, hoćemo li biti dodatno kažnjene? Sem onoga na šta si nas već osudila?“
Amirlin se osvrnu i pogleda ih; oči joj behu u senci. „Dodatno kažnjene? Može se i tako reći. Neki će pričati da sam vas darovala time što sam vas uzdigla. Sada ćete osetiti istinski ubod trnja te ruže.“ Oštro priđe svojoj stolici i sede, a onda kao da ponovo izgubi potrebu za hitnjom. ili sigurnost.
Egvena se preseče kada vide Amirlin nesigurnu. Amirlin Tron uvek je bila sigurna, uvek spokojno usredsređena na svoj put. Amirlin je bila oličenje snage. Uprkos svoj Egveninoj sirovoj moći, žena s druge strane stola posedovala je znanje i iskustvo da je zaveže u čvor. Iznenada je videti kako se koleba – poput devojčice koja zna da mora glavačke da skoči u baru, nemajući pojma koliko je duboka, niti da li je na dnu pesak ili kamenje – od tog prizora Egvena se sledila.
