Egvena iznenađeno trepnu. Elejna glasno zastenja, ukoči leđa i promrmlja nešto sebi u bradu. Ninaeva je bila jedina koja je to ravnodušno primila. Kazna, bila u vidu dodatnog posla ili nečeg drugog, uvek je bila između nadzornice polaznica i kažnjene. To su obično bile polaznice, ali ponekad i Prihvaćene koje su prekršile previše pravila.
„Objava je deo kazne, naravno“, nastavi Amirlin, kao da je pročitala Egvenine misli. „Takođe sam obznanila da ste sve tri dodeljene kuhinji, da radite na pranju sudova, do daljnjeg. A dala sam da se nasluti da bi
„Ne, majko“, brzo kaza Egvena. Ninaevi će teže pasti ribanje šerpi no ono drugo.
„A ti, Elejna?“ – upita Amirlin. „Kći naslednica Andora naviknuta je na bolje okolnosti.“
„Želim da postanem Aes Sedai, majko“, odlučno odgovori Elejna. Amirlin dodirnu papir na stolu spred sobom i na neko vreme kao da se zadubila u njegov sadržaj. Kada diže glavu, osmeh joj ne beše nimalo prijatan. „Da je bilo koja od vas bila dovoljno budalasta da drugačije odgovori, dodala bih vašem računu nešto zbog čega biste proklinjale majke što su vašim očevima dopustile da im ukradu prvi poljubac. Dopustile ste sebi da vas kao malu decu odvedu iz Kule. Ni odojče ne bi palo u takvu zamku. Naučiću vas da razmislite pre no što delate, ili ću, u suprotnom, vama zapušiti pukotine u branama!“
Egvena se u sebi zahvali Svetlosti, ali se naježi kada Amirlin nastavi. „E sad, šta još nameravam da vam uradim. Izgleda da ste značajno uvećale svoju sposobnost usmeravanja otkako ste otišle iz Kule. Mnogo ste naučile. Uključujući ponešto“, oštro dodade, „od čega nameravam da vas odučim!“
Ninaeva iznenadi Egvenu rekavši; „Znam da smo činile... ponešto... što nije trebalo, majko. Uveravam te da ćemo se najviše što možemo truditi da živimo kao da smo već položile Tri zakletve.“
Amirlin nešto progunđa. „Gledajte da lako bude“, suvo odvrati. „Da mogu, noćas bih vam u šake stavila Štap zakletve, ali pošto je to predviđeno samo za uzdizanje do Aes Sedai, sve nade moram da položim u vaš zdrav razum – ako ga uopšte imate – da vas održi. Kako stvari stoje, ti, Egvena, i ti, Elejna, postaćete Prihvaćene.“
Elejna zaprepašćeno uzdahnu, a Egvena zapanjeno promrmlja; „Hvala ti, majko.“ Leana se promeškolji. Egvena pomisli kako Čuvar baš i ne izgleda zadovoljno. Nije bila iznenađena – očigledno je znala šta se sprema – ali nije bila ni srećna zbog toga.
„Ne zahvaljujte mi. Vaše sposobnosti predaleko su otišle da biste ostale polaznice. Neke će misliti kako ne bi trebalo da dobijete prstenje, ne nakon onog što ste učinile. Ali kada vas vide do ramena u masnim šerpama, primedbi će biti manje. A da
Amirlinin osmeh prekide joj tok misli. Taj osmeh govorio je da ništa što im sestre urade neće biti strože no što je potrebno, ako ili ostave u životu. Ninaevin izraz bio je mešavina dubokog saosećanja i užasnutog prisećanja na prve svoje nedelje koje je provela kao Prihvaćena. Na taj prizor, Egvena proguta knedlu. „Jeste, majko“, slabašno reče. Elejnin odgovor beše promukli šapat.
„Onda, s tim je gotovo. Majka ti ni najmanje nije bila srećna zbog tvog nestanka, Elejna.“
„Ona zna?“ – ciknu ona.
Leana šmrknu, a Amirlin izvi obrvu i reče: „Kako sam mogla da sakrijem od nje? Mimoišla si je za manje od mesec dana, što je možda i dobro po tebe. Lako je moguće da taj susret ne bi preživela. Bila je besna kao ris. Na tebe, na mene, na Belu kulu.“
„Mogu da zamislim, majko“, slabašno kaza Elejna.
