Ponovorođeni Zmaj полностью

Opipavši izrezbarenu crnu kutiju na stolu pred sobom, Amirlin je pogleda kao da je zagledana u nešto daleko. „Pitanje je kome mogu da verujem“, tiho kaza. „U najmanju ruku, trebalo bi da mogu Leani i Šerijam. Ali, smem li? Verin?“ Ramena joj se nakratko zatresoše od tihog smeha. „Verin sam već poverila daleko više od svog života, ali koliko daleko mogu da idem? Moiraini?“ Na trenutak ućuta. „Moiraini sam oduvek mogla da verujem.“

Egvena se nelagodno promeškolji. Koliko je Amirlin znala? Nije mogla tako nešto da pita, ne Amirlin Tron. Znaš li da je jedan mladić iz mog sela, čovek za koga sam mislila da ću se jednog dana udati, Ponovorođeni Zmaj? Znaš li da mu dve tvoje Aes Sedai pomažu? Bar je bila sigurna da Amirlin ne zna za njen sinoćnji san, u kome je Rand bežao od Moiraine. Mislila je da je sigurna. Nastavila je da ćuti.

„O čemu to pričaš?“ – ljutito upita Ninaeva. Amirlin je pogleda, a ona blažim glasom dodade: „Oprosti mi, majko, ali da li ćemo biti dodatno kažnjene? Ne shvatam čemu ova priča o poverenju. Ako te zanima moje mišljenje, Moiraini ne treba verovati.“

„To je tvoje mišljenje, je li?“ – upita Amirlin. „Pre godinu dana si napustila svoje selo, a već misliš kako dovoljno poznaješ svet da znaš kojoj Aes Sedai se može verovati, a kojoj ne? Majstor mornar koji je jedva naučio da zategne jedro!“

„Nije tako mislila, majko“, reče Egvena, ali znala je da je Ninaeva mislila tačno to što je rekla. Pogledala ju je opominjući. Ninaeva oštro cimnu pletenicu, ali oćuta.

„Pa, ko to može da kaže“, mislila se Amirlin. „Poverenje je ponekad klizavo kao košara puna jegulja. Suština je u tome da s vama dvema moram da radim, iako ste tanka trska.“

Ninaeva stisnu usne, mada ne povisi glas. „Tanke trske, majko?“ Amirlin nastavi kao da Ninaeva ništa nije rekla. „Lijandrin je pokušala da vas baci u vir. Lako može biti da je otišla jer je saznala da se vraćate i da je možete razotkriti. Stoga, moram da verujem kako niste – Crni ađah. Radije bih jela krljušt i utrobe“, promrmlja, „Ali valjda ću morati da se naviknem na to ime.“

Egvena zapanjeno uzdahnu – Crni ađah? Mi? Svetlosti! – ali Ninaeva prosikta: „Naravno da nismo! Kako se usuđuješ tako nešto da kažeš? Kako se usuđuješ i da nagovestiš takvu mogućnost?“

„Ako sumnjaš u mene, dete, samo napred!“ – hladnim glasom reče Amirlin. „Jednog dana možda ćeš imati moći Aes Sedai, ali još si daleko od toga. Pa? Ako imaš još nešto da kažeš, govori. Obećavam ti da ćeš jecati moleći za oproštaj! Tanka trska? Slomiću te kao trsku! Nimalo mi strpljenja nije ostalo.“

Ninaeva razjapi usta. Ali, naposletku, trže se i udahnu vazduh da se smiri. Kada je progovorila, glas joj i dalje beše oštar, ali ne kao ranije. „Oprosti mi, majko. Ali nije trebalo da... Mi nismo... Tako nešto nikad ne bismo uradile.“

Amirlin se zavali u stolcu i kiselo nasmeši. „Dakle, kada hoćeš možeš da savladaš svoju narav. Morala sam to da znam.“ Egvena se zapita koliko je to bila provera; nešto u očima Amirlin Tron govorilo je da joj je strpljenje zaista iscrpljeno. „Volela bih da mogu da te uzdignem do šala, kćeri. Verin kaže da si već snažna koliko i ma koja druga žena u Kuli.“

„Šal!“ – dahnu Ninaeva. „Aes Sedai? Ja?“

Amirlin neznatno odmahnu, kao da nešto baca, ali delovala je kao da joj je zbog toga žao. „Nema svrhe želeti nemoguće. Teško da mogu da te učinim punom sestrom i istovremeno pošaljem da ribaš lonce. Verin takođe kaže da i dalje ne možeš svesno da usmeravaš ako nisi besna. Bila sam spremna da te odsečem od Istinskog izvora da si se makar i spremila da prigrliš saidar. Konačni ispit za šal zahteva da usmeravaš dok pod pritiskom održavaš potpuni spokoj. Izuzetnim pritiskom. Čak ni ja ne mogu – i neću – da izbacim taj uslov.“

Ninaeva je delovala zapanjeno. Gledala je u Amirlin otvorenih usta. „Ne razumem, majko“, trenutak kasnije kaza Egvena.

„Valjda ne razumeš. Vas dve ste jedine u Kuli za koje u potpunosti mogu biti sigurna da nisu iz Crnog ađaha.“ Amirlin se i dalje mrštila na te reči. „Lijandrin je sa svojih dvanaest otišla. Ali da li su sve one otišle? Ili su neke i ostale, poput grebena u plićaku, koji ne vidiš sve dok ti ne probuši čamac? Moguće je da ili neću pronaći dok ne bude prekasno, ali neću dopustiti da se Lijandrin i ostale izvuku s onim što su učinile. Ni s krađom, a pogotovu ne s ubistvima. Niko ne može da ubija moje ljude i da se nakon toga jednostavno odšeta. Niti ću dozvoliti da trinaest obučenih Aes Sedai služi Senci. Nameravam da ili pronađem, i umirim!“

„Ne shvatam kakve to veze ima s nama“, lagano reče Ninaeva. Delovala je kao da joj se ne sviđa ono o čemu razmišlja.

„Veza je u sledećem, dete: vas dve postaćete moji psi, i loviti Crni ađah. Niko neće verovati da ste to vi, ne dve poluobučene Prihvaćene koje sam javno ponizila.“