Ponovorođeni Zmaj полностью

„Uglavnom“, kaza Amirlin, „moraćete da radite u okviru ograničenja Prihvaćenih. Zamisao je da niko na vas ni ne posumnja. Ali...“ Otvorila je crnu kutiju na stolu i oklevala, pogledavši druge dve žene kao da je i dalje nesigurna želi li to da uradi, a onda izvadi izvestan broj presavijenih papira. Brižljivo ili pregledavši, ponovo stade da okleva, a onda izabra dva. Ostatak vrati u kutiju i ta dva dade Egveni i Ninaevi. „Neka vam ovo bude dobro skriveno. To je samo u slučaju nužde.“

Egvena rastvori debeli papir. Bio je ispisan urednim lepim rukopisom i pri dnu zapečaćen Belim plamenom Tar Valona.

„Sa ovim bih mogla bilo šta da uradim“, zapanjeno kaza Ninaeva. „Da naredim gardistima pokret. Da zapovedam Zaštitnicima.“ Tiho se nasmeja. „S ovim bih mogla da nateram Zaštitnika da pleše.“

„Dok ja za to ne saznam“, suvim glasom složi se Amirlin. „Ukoliko nisi imala vrlo dobar razlog, naterala bih te da poželiš da te je Lijandrin uhvatila.“

„Nisam mislila da bilo šta od toga radim“, žurno reče Ninaeva. „Samo sam htela da kažem kako ovo pruža više autoriteta no što sam ikad zamišljala.“

„Možda će ti zatrebati do poslednje trunčice. Ali zapamti, dete, da neki Prijatelj Mraka ovo neće poštovati, baš kao ni Beli plašt. Daleko je verovatnije da bi te obojica ubili samo zbog toga što ga imaš. Ako je taj papir štit... pa, papirni štitovi su nejaki, a ovaj kao da na sebi ima naslikanu metu.“

„Da, majko“, istovremeno rekoše Egvena i Ninaeva. Egvena presavi svoj papir i stavi ga u torbicu za pojasom, čvrsto odlučna da ga ne vadi dok ne bude baš morala. A kako ću znati kada to bude?

„Šta je s Metom?“ – upita Ninaeva. „Vrlo je bolestan, majko, a nije mu ostalo mnogo vremena.“

„Obavestiću vas“, odsečno odgovori Amirlin.

„Ali, majko...“

„Obavestiću vas! A sada idite, deco moja. Sve nade Kule u vašim su rukama. Idite u svoje sobe i gledajte da se odmorite. Setite se da imate zakazan sastanak sa Šerijam, i sa šerpama.“

Kada izađoše iz radne sobe Amirlin Tron, Egvena i Ninaeva videše da u hodnicima nema nikoga, izuzev poneke služavke što je u mekim papučama žurila svojim poslom. Egvena im je bila zahvalna što su tu. Uprkos svim tapiserijama i rezbarijama u kamenu, hodnici odjednom postaše nalik pećinama. Opasnim pećinama.

Ninaeva pođe napred, ponovo trzajući pletenicu, a Egvena požuri da je stigne. Nije želela da ostane sama.

„Ako Crni ađah jeste i dalje ovde, Ninaeva, i ako makar posumnjaju šta radimo... Nadam se da nisi ozbiljno mislila ono o postupanju kao da smo već vezane Trima zakletvama. Ne nameravam da im dozvolim da me ubiju, ne ako ili usmeravanjem mogu zaustaviti.“

„Ako ili još ima ovde, Egvena, čim nas vide znače šta radimo.“ Uprkos onome što je govorila, Ninaeva je zvučala zamišljeno. „Ili će nas, u najmanju ruku, doživeti kao pretnju, tako da će to izaći na isto.“

„Zašto bi nas doživele kao pretnju? Kako može da ti preti neko kome naređuješ. Ne može da ti preti neko ko triput dnevno mora da riba lonce i okreće ražanj. Zato nas je Amirlin poslala da radimo u kuhinji. U svakom slučaju, to je deo razloga.“

„Možda Amirlin nije do kraja promislila o tome“, odsutno odvrati Ninaeva. „Ili možda jeste, ali s nama namerava nešto drugo no što tvrdi. Razmisli, Egvena. Lijandrin ne bi pokušala da nas ukloni ukoliko nije mislila da smo joj pretnja. Ne znam ni kako, ni čemu, ali ne vidim ni kako se to moglo promeniti. Ako ovde i dalje ima pripadnica Crnog ađaha, svakako će na isti način gledati na nas, znale one šta radimo ili ne.“

Egvena proguta knedlu. „Nisam o tome razmišljala. Svetlosti, želela bih da sam nevidljiva. Ninaeva, ako nas i dalje jure, rizikovaću da budem umirena radije no da Prijateljima Mraka dozvolim da me ubiju, ili nešto još i gore. A ne verujem ni da ćeš im ti dozvoliti da te uhvate, ma šta da si rekla Amirlin.“

„Ozbiljno sam tako mislila.“ Ninaeva kao da se na trenutak prenu iz svojih misli i uspori korak. Plavokosa polaznica s poslužavnikom u rukama projuri kraj njih. „Ozbiljno sam mislila svaku reč, Egvena.“ Ninaeva nastavi kada se polaznica udalji. „Postoje drugi načini da se branimo. Da nije tako, Aes Sedai bi bile ubijene čim napuste Kulu. Samo moramo da ili otkrijemo i primenimo.“

„Već znam nekoliko načina, a i ti.“

„Oni su opasni.“ Egvena zausti da kaže kako su opasni samo za onog ko je napadne, ali Ninaeva nastavi ne obazirući se na nju. „Počnu isuviše da ti se sviđaju. Kada sam jutros iskalila sav svoj gnev na one Bele plaštove... Bio je suviše dobar taj osećaj. Suviše je to opasno.“ Zadrhta i ponovo ubrza korak. Egvena je morala žustro da hoda da bi je sustigla.