Alijandra je naizmenično odmerila sve žene pred sobom, ali nije pokazivala nikakve znake uznemirenosti. Ponovo podigavši svoju kupu, nezainteresovano je pijuckala punč, uzdišući i smeškajući se, kao da njihove reči nisu toliko važne kao što zvuče. „Naravno da nameravam da se držim svog zaveta, međutim, moraš razumeti da sam imala veće nade. Kada tvoj muž bude otišao, ostaću na istom na čemu sam i bila. U gorem položaju, možda, dok neka vidljiva pomoć ne bude pristigla od gospodara Zmaja, blagosloveno mu ime pod Svetlošću. Prorok može da uništi Betal, ili čak samu Džehanu, kao što je učinio sa Samarom, a ja ne mogu da ga zaustavim. A ako nekako bude saznao za moju zakletvu... On tvrdi kako je došao da nam pokaže kako treba, u Svetlosti, služiti gospodaru Zmaju, no on je taj koji pokazuje način, a čini mi se da neće biti nimalo zadovoljan ako se bude pronašao neko drugi.“
„Dobro je što ćeš se držati svoga zaveta", suvo joj reče Faila. „Ako želiš da od moga muža dobiješ nešto više, onda bi možda mogla i da pružiš nešto više. Možda bi trebalo da mu praviš društvo kada bude krenuo ka jugu, na susret s Prorokom. Naravno, želećeš da uza se imaš sopstvene vojnike, no moj je predlog da ih ne bude više nego što ih sa sobom vodi Prva. Hoćemo li da sednemo?“ Zauzimajući stolicu koju je Perin ostavio, dala je znak Berelajn i Anuri da sednu pore’d nje, svaka s jedne strane, pa je tek onda Alijandri pokazala koju stolicu da zauzme.
Kraljica je polako sela, piljeći u Failu razrogačenim očima. Nije bila uznemirena, samo zaprepašćena. „Zašto bih, tako ti Svetlosti, učinila tako nešto?“, upitala je u dahu. „Gospo Faila, Deca Svetla traže bilo kakav izgovor da prošire poharu na Geldan, a i kralju Ailronu može pasti na pamet da pošalje vojsku na sever. To je nemoguće!“
„Supruga tvoga nadređenog gospodara traži to od tebe, Alijandra“, odlučno joj saopšti Faila.
Činilo se nemoguče da će Alijandra još više razgoračiti oči, međutim, ipak je to uspela. Pogledala je u Anuru i naletela samo na hladnokrvnu Aes Sedai pribranost. „Naravno“, rekla je trenutak potom. Glas joj je zvučao šuplje. Progutavši knedlu, dodala je. „Naravno, učiniću kao što si... tražila... moja gospo.“
Skladnim klimanjem glavom, pokazujući da je zadovoljna, Faila je u stvari prikrila svoje olakšanje. Očekivala je da će Alijandra pokušati da se izmigolji. To što je Alijandra položila zakletvu ne znajući šta to znači to što je imala osećaj da je neophodno saopštiti kako namerava da se drži svog zaveta! samo je potvrdilo Failino ubeđenje da ta žena ne sme biti ostavljena iza. Po svim izveštajima, Alijandra je razrešila teškoće s Masemom popuštajući mu. Polako, to je tačno, bez druge mogućnosti na vidiku i tek kada je morala, međutim, podređenost može da se pretvori u naviku. Kada bi se vratila u Betal, gde nikakvih vidljivih promena nije bilo, koliko bi joj trebalo da se odluči da pokuša upozoriti Masemu? Osetila je težinu svoga zaveta. Sada je Faila mogla malo da joj olakša.
„Drago mi je što ćeš nam praviti društvo", toplo joj je rekla. I zaista je bilo tako. „Moj muž ne zaboravlja one koji mu pružaju usluge. A jedna takva usluga bila bi da pošalješ pisma svome plemstvu i javiš im o čoveku na jugu koji je podigao barjak Maneterena.“ Berelajn, iznenađena, naglo je pogleda iskosa, a Anura je čak i žmirnula.
„Gospo moja“, brzo upade Alijandra, „polovina njih će poslati dojavu Proroku čim budu primili moje pismo. Oni su užasnuti od njega, a samo Svetlost zna šta bi on mogao učiniti.“ To je bio upravo onaj odgovor kome se Faila i nadala.
„E zato ćeš i ti da mu pišeš. Objasnićeš mu da si prikupila nekoliko vojnika kako bi se lično obračunala s tim čovekom. Na kraju krajeva, jedan Prorok gospodara Zmaja suviše je važan da bi svoju pažnju posvećivao takvim sitnicama.“
„Vrlo dobro“, promrmlja Anura. „Niko neće znati ko je ko.“
Berelajn se oduševljeno nasmejala, odobravajući, spaljena bila!
„Moja gospo“, zasopta Alijandra, „rekla sam da je moj gospodar Perin divljenja vredan čovek. Mogu li dodati da mu je žena isto toliko vredna divljenja?"
Faila je pokušala da ne pokaže suviše otvoreno koliko uživa. Sada je samo trebalo da pošalje poruku svojim ljudima u Betalu. Pomalo je žalila zbog toga.
Bilo bi i više nego zamršeno objasniti to Perinu, ali čak ni on ne bi mogao da se suzdrži od besa da joj je pošla za rukom otmica kraljice Geldana.
Činilo se da se većina Krilatih stražara okupila na ivici svoga logora, oko desetorice svojih sadrugova na konjima. Nedostatak kopalja ukazivao je da su konjanici izviđači. Pešaci su se muvali i gurali, pokušavajući da se primaknu. Perinu se učinilo da je ponovo čuo grmljavinu, ne tako daleko, međutim, ona je samo dotakla prag čujnosti.
