Ljudi naglo podigoše glave kada zagrme dovoljno čujno da su svi to primetili, a onda još bliže, a potom još bliže. Vetar se uskovitla, pa stade, pa se opet razmaha, cimajući Perinov kaputić dok je šibao na sve strane. Munja zapara nebo bez oblačka. U logoru Majenaca uznemireni konji su njištali i udarali kopitima. Grmljavina je odjekivala, a srebrnoplave zmijolike munje šibale su preko neba; onda je, pod usijanim suncem, pala kiša, krupnim, rasutim kapima koje su podizale oblačiće prašine na mestima gde bi se sudarile s tlom. Perin obrisa jednu sa obraza, a potom iznenađeno osmotri svoj vlažni prst.
Oluja je prošla za čas, gromovi i munje otkotrljali su se nekuda ka istoku. Žedna zemlja smesta je upila kapi koje su pale, a sunce je pržilo jako kao i do tada, te su samo odblesci svetlosti na nebu i udaljeno bubnjanje nagoveštavali šta se upravo dogodilo. Vojnici su nesigurno piljili jedan u drugog. Galen je, s očitim naporom, otpustio balčak mača.
„Ovo... ovo ne može biti delo Mračnoga“, stresavši se, izusti Aram. Niko nikada nije video ovakvu oluju u prirodi. „To znači da se vremenske prilike menjaju, je li tako, lorde Perine? Vreme će ponovo biti kako treba?“
Perin je zaustio da kaže da ga tako ne zove, međutim, onda je, uz uzdah, ponovo zatvorio usta. „Ne znam“, rekao je. Šta je ono Gaul bio kazao? „Sve se menja, Arame.“ Samo mu nikada nije bilo palo na pamet kako će i sam morati da se promeni.
Vazduh u ogromnoj štali mirisao je na staro seno i konjski izmet. I na krv, i na sagorelo meso. Pošto su sva vrata bila zatvorena, vazduh je bio nekako gust. Dva fenjera nisu davala mnogo svetla, tako da je veći deo unutrašnjosti bio u senkama. U dugim redovima pregrada konji su uznemireno njištali. Čovek koji je s krovne grede visio o zglobovima na rukama tiho zastenja, a onda se hrapavo nakašlja. Glava mu pade na grudi. Bio je visok, lepo razvijen, iako prilično bedan.
Sevana je iznenada shvatila da mu se grudi više ne dižu. Draguljima ukrašeno prstenje svetlucalo je crveno i zeleno dok je rukom pokazivala ka Rijli.
Žena plamene kose podiže čoveku glavu pa mu povuče jedan kapak, a onda mu prisloni uvo na grudi, ne obraćajući pažnju na još uvek užarene cepke kojima je bio načičkan. Ispustivši zvuk gađenja, uspravila se. „Mrtav je. Trebalo je da ovo prepustimo Devicama, Sevana, ili Crnim Očima. Ne sumnjam da smo ga ubile neznanjem.“
Sevana skupi usne, pa uz čangrljanje narukvica namesti šal. Ruke su joj bile prekrivene pozamašnom količinom zlata, slonovače i dragulja skoro do lakata, međutim, ona bi nosila svaku narukvicu koju je posedovala, samo da je mogla. Nijedna od drugih žena nije progovorila. Ispitivanje zarobljenika ije bio posao za Mudre, no Rijle je znala zbog čega su ovo morale same da obave. Jedini preživeli od desetorice konjanika koji su pomislili kako mogu, samo zato što su na konjima, pobediti dvadeset Devica, taj je čovek isto tako bio i jedini Seanšanin koga su uhvatile za deset dana otkako su stigle u ovu zemlju.
„Preživeo bi da se nije tako jako odupirao bolu, Rijle“, konačno je, odmahujući glavom, progovorila Somerin. „Jakčovek, za jednog mokrozemca, ali nije umeo da prihvati bol. Ipak nam je rekao poprilično."
Sevana je odmeri iskosa, pokušavajući da utvrdi ima li tu nekog skrivenog podsmevanja. Visoka kao većina muškaraca, Somerin je bila okićena s više narukvica i ogrlica negoli ijedna druga žena osim Sevane, a slojevi plamkapi i smaragda, rubina i safira gotovo da su skrivali suviše napadno poprsje koje bi, inače, bilo napola ogoljeno jer joj je bluza bila otvorena gotovo do suknje. Šal, koji je nosila vezan oko struka, ništa nije skrivao. Sevana je ponekad teško uspevala da razluči da li je Somerin oponaša ili pokušava da se s njom takmiči.
„Poprilično!“, uzviknu Meira. Pod svetlošću fenjera koji je držala, njeno duguljasto lice činilo se smrknutije nego inače, mada je to delovalo gotovo nemoguće. Meira bi našla tamnu tačku i na podnevnom suncu. „To da su njegovi ljudi na dva dana ka zapadu u gradu po imenu Amador? To smo već znale. Ispričao nam je samo neke lude priče. Artur Hokving! Pih! Trebalo je da ga Device zadrže i da obave što je bilo neophodno."
