Ostale žene je oštro pogledaše, pre nego što je Tion iznenada dala znak Kinuinu da ih povede. Morao je da skrene pogled sa Sevane kako bi ih poslušao. S blaženim osmehom na licu piljio je u nju, a ne u Somerin posmatrala je kako nestaje u masi sveta koja se kretala oko zgrade. Zbog sve njihove netrpeljivosti prema Bezrodnima – i njenog proricanja njihove odluke tome čoveku – postojala je verovatnoća da će ipak doneti takvu odluku. U svakom slučaju, Kinuin će se sećati i pričaće ostalima iz svog takozvanog društva. Džumaji su već bili uz nju, ali bilo šta što bi vezivalo Mera’dine za nju bilo je dobrodošlo.
Okrenuvši se, Sevana se zaputi među drveće, samo ne prema štali. Sada, kada je bila sama, mogla je da se pozabavi nečim mnogo važnijim od Bezrodnih. Proverila je predmet ćušnut u zadnji deo svoje suknje, tamo gde ga je sakrivao šal. Osetila bi ako bi se i za dlaku pomerio, međutim, ona je želela da pod prstima oseti njegovu glatku površinu. Nijedna Mudra neće se drznuti da pomisli kako je ona išta manja od njih, čim to bude iskoristila, možda već danas. A jednog dana to će joj dati Randa al’Tora. Na kraju krajeva, ako je Kadar slagao za jednu stvar, možda je lagao i za ostale.
Kroz izmaglicu od suza Galina Kazban je posmatrala Mudru koja je držala štit nad njom. Kao da je bilo ikakve potrebe za štitom nad tom vitkom ženom. U tom trenutku nije mogla čak ni da prigrli Izvor. Sedeći prekrštenih nogu na tlu između dve Device, Belinda popravi svoj šal i uputi joj majušan osmeh, kao da zna o čemu Galina razmišlja. Imala je usko, lisičje lice, a kosa i obrve bile su joj blede, gotovo bele, od sunca. Galina požele da joj je bila smrvila lobanju umesto što ju je samo ošamarila.
Nije to bilo zbog pokušaja bekstva, koji je bio samo malo veće razočaranje nego što je mogla da ponese. Njeni dani su počinjali i završavali se iscrpljivanjem, svakog dana većim nego prethodnog. Nije mogla da se seti ni koliko je prošlo otkad su joj navukli tu crnu haljinu; dani su se nizali u neprekidnom toku. Nedelja? Mesec? Možda ne toliko dugo. Sasvim sigurno nije prošlo više. Poželela je da nikada nije ni takla Belindu. Da joj ta žena nije bila napunila usta krpama kako bi joj prigušila jecanje, molila bi je da joj ponovo bude dozvoljeno da nosi kamenje, ili da pomera gomilu oblutaka kamen po kamen, ili bilo koje mučenje kojim su joj ispunjavali sate. Sve je bilo bolje od ovoga.
Iz kožnog džaka, okačenog na jednu čvrstu hrastovu granu, virila je samo Galinina glava. Tačno ispod džaka, ugalj se žario u bronzanom gorioniku, lagano tinjajući, zagrevajući vazduh u džaku. Bila je sklupčana na toj jari, s palčevima na rukama vezanim za nožne, a znoj je natapao njezinu golotinju. Kosa joj se lepila za lice, i ona je teško disala, između jecaja šireći nozdrve kako bi uhvatila vazduh. Čak i tako, ovo bi bilo bolje od beskonačnih, beskorisnih poslova za slamanje leđa kakvima su je obično podvrgavali samo da nije bilo jednog. Pre nego što joj je udobno namestila džak ispod brade, Belinda ju je posula nekim finim praškom, a kada je počela da se znoji, i to je počelo da je peče poput bibera bačenog u oči. Činilo se da je to prekriva od ramena nadole i, o, Svetlosti, to peče!
To što je prizivala Svetlost pokazivalo je koliko je očajna, međutim, i pored svih svojih pokušaja ipak nisu uspeli da je slome. Biće ona slobodna – baš hoće! a kada se bude oslobodila, nateraće ove divljake da joj plate krvlju! Rekama krvi! Okeanima! Sve će ih odrati žive! Ona će…! Zabacivši glavu, zavijala je, krpe u njenim ustima prigušivale su svaki zvuk, ali ona je zavijala, i nije znala je li to bio krik besa ili vapaj za milost.
Kada je njeno zavijanje zamrlo a glava joj pala napred, Belinda i Device skočiše na noge, a među njima se našla Sevana. Galina je pokušala da pred zlatokosom ženom priguši svoje jecaje, ali je to uspevala koliko bi i prstima pomerila sunce sa neba.
„Slušaj je samo kako kuka i cmizdri“, šmrknu Sevana, prilazeći da je pogleda. Galina je pokušavala da ugradi isti prezir u svoje piljenje. Sevana je bila prekrivena s toliko nakita da je to bilo više nego dovoljno i za deset žena! Bluzu je nosila raskriljenu, gotovo razgolitivši poprsje, izuzev što je imala te neusaglašene ogrlice, a duboko bi udahnula kad god bi je neki muškarac pogledao! Galina se trudila, međutim, raspoloženjem je bilo teško upravljati kada su joj se suze slivale niz obraze zajedno sa znojem. Tresla se od jecaja, ljuljajući džak.
„Ova da’tsang je žilava poput stare ovce“, zakokodaka Belinda, „međutim, uvek sam uspevala da omekšam i najtvrđu ovcu sporim krčkanjem, uz upotrebu pravih trava. Dok sam bila Devica, omekšala sam i jednog Kamenog Psa s dovoljno kuvanja.“ Galina zatvori oči. Okeani krvi, da plate za...!
