Dok se krupnim koracima udaljavala od njih kroz pomrčinu, ka vratima štale, odjednom je obuze neprijatna pomisao. Bila je sama sa ovim ženama. Koliko je, u stvari, mogla da im veruje, sada? Smrt Desaine živo joj je treperila u sećanju; Mudra je bila... rastrgnuta... pomoću Jedne moći. To su učinile žene koje su sada bile iza nje, uz nekoliko drugih. Od te pomisli stomak joj se vezao u čvor. Osluškivala je šuštanje slame koje bi nagovestilo da je nečiji koraci prate, međutim, ništa nije čula. Jesu li samo stajale tamo i posmatrale je? Nije htela da ih pogleda preko ramena. Bilo je potrebno samo malo napora da se održi isti, spor korak ona neće pokazivati strah niti se osramotiti! – ali kada je gurnula visoka vrata, koja se raskriliše na dobro podmazanim šarkama, i izašla na podnevnu svetlost dana, nije mogla da se uzdrži a da ne odahne od olakšanja.
Napolju se šetkala Efalin, sa šoufom prebačenom oko vrata, lukom u navlaci na leđima, kopljima i štitom u rukama. Sedokosa žena iznenada se okrenula, a zabrinutost na njenom licu malo se ublažila kada je ugledala Sevanu. Predvodila je Šaido Device, a dopuštala je da njena uznemirenost bude vidljiva! Nije bila Džumaji, ali je došla sa Sevanom pod izgovorom da Sevana govori za poglavara dok ne bude mogao da se izabere novi poglavar Šaidoa. Sevana je bila sigurna kako Efalin sumnja da će se to ikada i dogoditi. Efalin je znala gde se nalazi moć. I kako da drži usta zatvorena.
„Duboko ga zakopajte i sakrijte grob“, reče joj Sevana.
Efalin klimnu glavom, dajući znak Devicama koje su čučale pored štale da ustanu, a potom ih povede u štalu. Sevana je proučavala zgradu, njen strmi crveni krov i plave zidove, a onda se okrenula ka polju pred njom. Niska kamena ograda, koja je imala jedan jedini otvor, baš pred štalom, okruživala je pojas dobro utabanog tla, oko stotinu koraka u prečniku. Mokrozemci su ga koristili za vežbanje konja. Nije se bila setila da pita prethodne vlasnike zbog čega je to bilo postavljeno tako daleko od svega ostalog, okruženo drvećem toliko visokim da je Sevana još uvek povremeno piljila u njega, međutim, savršeno je odgovaralo njenim potrebama. Device i Efalin su bile te koje su uhvatile Seanšanina. Niko ko nije bio tu, nije ni znao da on postoji. Niti će znati. Jesu li ostale Mudre razgovarale tamo unutra? O njoj? Pred Devicama? Šta li su govorile? Neće čekati ni njih niti ikoga drugog!
Baš kada je krenula ka šumi, Somerin i ostale izašle su iz štale raspravljajući o Seanšanima i Kadaru, kao i o tome kuda je ostatak Šaidoa bio poslat. Ne o njoj, ali to ne bi ni učinile tamo gde ona može da ih čuje. A ono što je čula nateralo ju je se namršti. Preko tri stotine Mudrih nalazilo se sa Džumajima, a isto se ponavljalo čim bi tri ili četiri počele da razgovaraju. Gde su ostale septe i je li Kadar bio koplje koje je bacio Rand al’Tor, i koliko je zaista bilo Seanšana, pa čak i da li oni stvarno jašu guštere? Guštere! Te su žene bile s njom od početka. Usmeravala je njihove stope, korak po korak, a ipak su verovale kako su one pomogie da se osmisli svaki pokret, verovale su kako one znaju cilj. Ako joj sada izmiču...
Šuma se izgubila pred velikom čistinom koja je mogla progutati onaj krug pozadi, kod štale, više od pedeset puta, a Sevana oseti kako je loše raspoloženje napušta kada je stala da baci pogled. Na severu su se uzdizala niska brda, a planine, nekoliko liga iza njih, bile su okrunjene oblacima, ogromnom masom belog prošaranog tamnosivim. Nikada u životu nije videla toliko oblaka. Bliže, i pri ruci, preko hiljadu pripadnikaklana Džumaji išlo je za svojim svakodnevnim poslovima. Od kovača je dopirao zvon čekića po nakovnjima, a ovce i koze su klane za večernji obrok, i njihovo se blejanje mešalo sa smehom dece koja su trčala igrajući se. Pošto su imali više vremena negoli druge septe da se pripreme za beg s Rodoubičinog bodeža, Džumaji su bili poveli stada koja su prikupili u Kairhijenu, a još su ih više uvećali ovde.
Mnogi su bili postavili svoje šatore, ali za tim nije bilo potrebe. Raznobojne zgrade gotovo potpuno su ispunjavale čistinu visoki ambari i štale, ogromna kovačnica i kosi krovovi koji su nekada štitili sluge, sve crveno i plavo, okruživali su sam veliki krov. To se nazivalo gospodarskom kućom, tri visoka sprata pod krovom od zelenog crepa oivičenog žutim, na vrhu veštačkog kamenog brda visokog deset koraka. Džumaji i gai’šaini su se peli dugačkim prilazom do vrata zelene zgrade ili su hodali po umetnički izrezbarenim balkonima koji su je okruživali.
