Međutim, Terava nije dozvoljavala da je skrenu s njenog nauma. Jednim brzim korakom prišla je Galini, uhvativši punu šaku njene kose, pa ju je podigla na kolena i povukla joj glavu unazad. Terava nije bila najviša među ovim ženama, već niža gotovo za celu glavu, ali je ipak delovala viša od većine muškaraca dok ju je sokolovim očima posmatrala odozgo, rasterujući bilo kakvu misao o osveti ili otporu. Beli zalisci su joj šarali tamnocrvenu kosu i zbog toga je samo delovala još više zapovednički u licu. Galinine ruke stisnuše se u pesnice na bokovima, nokti joj se zabiše u dlanove. Čak se i peckanje koje je osećala po koži smanjilo pred tim pogledom. Sanjarila je kako će slomiti sve ove žene, terajući ih da mole za milost, smejući se dok odbija njihove molbe. Svaku od njih, osim Terave. Noću joj je Terava ispunjavala snove, a Galina je samo mogla da beži; jedini beg je bilo buđenje uz vrisak. Galina je slamala jake muškarce i jake žene, ali je od pogleda u Teravine oči počinjala da drhti.
„Ova nema ni časti ni stida.“ Terava gotovo da je ispljunula te reči. „Ako želiš da je slomiš, Sevana, daj je meni. Kada ja budem završila s njom, tako će slušati da neće biti potrebe za igračkom tvog prijatelja Kadara.“
Sevana besno odvrati, poričući prijateljstvo s tim Kadarom, ko god to bio, a Rijle se izlanu kako ga je Sevana dovela do ostalih, i ostale otpočeše raspravu tome hoće li „privezivač“ raditi imalo bolje nego „putokutije“.
Sićušan deo Galininog uma posegnu za pomenutim putokutijama. I ranije ih je čula da pričaju o tome, žudela je da stavi ruku na jednu makar samo na trenutak. Pomoću ter’angreala koji bi joj omogućio da Putuje, koliko god nesavršeno da je radio, mogla bi da... Čak i nada u bekstvo nije mogla da opstane pri pomisli na to šta bi joj Terava mogla uraditi ako ove žene pristanu na njen zahtev. Kada joj je Mudra, oko sokolovo, pustila kosu da bi se pridružila raspravi, Galina se bacila prema štapu, padajući na stomak. Bilo šta, čak i da bude primorana na poslušnost Sevani, bilo je bolje nego da bude predata Teravi. Da se nije nalazila pod štitom, sama bi usmerila da pokrene štap.
Samo što joj se prsti sklopiše oko glatkog štapa, Teravino stopalo snažno ih pritisnu, bolno joj prikovavši šaku za tlo. Nijedna od Mudrih nije se ni osvrnula ka mestu gde je ležala, beznadežno pokušavajući da se oslobodi.
Nije bila sposobna da sebe natera da snažnije povuče; kao kroz maglu prisećala se kako je nekada primoravala vladare da blede od straha, ali se nije usuđivala da pomeri nogu ove žene.
„Ako treba da se zaklinje“, progovori Terava, oštro posmatrajući Sevanu, „trebalo bi da se zakune da će slušati sve nas ovde.“ Ostale su klimale glavama, neke glasno se slažući, sve osim Belinde, koja je zamišljeno skupila usne.
Sevana joj uzvrati podjednako žestokim pogledom. „U redu“, konačno je popustila. „Ali mene pre svih. Ja nisam samo Mudra; ja govorim za poglavara klana.“
Terava se tanušno osmehnu. „Tačno tako. Nas dve pre svih, Sevana. Tebe i mene.“ Ni trunčica prkosa nije izbledela sa Sevaninog lica, međutim, klimnula je glavom. Nevoljno. Tek tada je Terava pomerila svoje stopalo. Okruži je svetlost saidara, a tok Duha dotaknu brojeve na kraju štapa koji je Galinina držala u rukama. Baš kao što je rađeno sa Štapom zakletvi.
Galina je za trenutak oklevala, razmrdavajući prignječene prste. Na dodir je bio isti kao i Štap zakletvi; ni sasvim slonovača, ni sasvim staklo, veoma hladan među njenim dlanovima. Ako je i ovo bio Štap zakletvi, mogao bi se iskoristiti za otklanjanje bilo koje zakletve koju bi sada položila. Ako joj se ukaže prilika. Nije htela da sebe dovodi u opasnost, a u svakom slučaju nipošto nije želela da se zaklinje Teravi. Pre ovoga, za svoga života uvek je ona bila ta koja je zapovedala; otkada je zarobljena, njen je život bio bedan, ali Terava bi od nje napravila poslušno kučence! A opet, ako to ne učini, hoće li Teravi biti dopušteno da je slomi? Nije imala ni trunku sumnje da bi ta žena upravo to učinila. Potpuno.
„Pod Svetlošću i zarad nade u spasenje i ponovno rođenje“ ona više nije verovala ni u Svetlost niti u nadu za spasenje, i nije bilo potrebe da izgovori išta više od običnog obećanja, međutim, one su očekivale snažnu zakletvu – „zaklinjem se da ću u svemu slušati svaku od ovde prisutnih Mudrih, a pre svih Teravu i Sevanu.“ Poslednja nada da je ovaj „privezivač" ipak nešto drugo nestala je kada je Galina osetila kako se zakletva spušta na nju, kao da se odjednom našla u pretesnoj odeći koja ju je prekrivala od temena do stopala. Zabacivši glavu, zavrištala je. Delimično, jer je odjednom izgledalo kao da je peckanje kože bilo utisnuto u meso, ali to je, najvećim delom, bilo od pukog očaja.
