„Baš su izdašni", kiselo je gunđala Ninaeva dok su stanovnici vadili odeću iz svojih kovčega i s tavana. Neprekidna reka tekla je u gostionicu noseći naramke. „Tim kamenjem moglo se kupiti celo selo!“ Avijenda samo blago slegnu ramenima; ona bi im dala celu šaku dragulja samo da se Riejna nije umešala.
Merilila je odmahivala glavom. „Mi imamo nešto što oni žele, ali oni imaju ono što nama treba. Bojim se da to znači da oni određuju cenu.“ Što je, sve u svemu, i suviše ličilo na situaciju s Morskim narodom. Ninaeva je delovala kao da joj je pozlilo.
Kada su ostale same u seniku gostionice, Elejna upita Avijendu gde je nabavila to pravo bogatstvo u draguljima, i zašto deluje kao da jedva čeka da ih se otarasi. Očekivala je da joj skorosestra kaže da su plen iz Kamena Tira, ili možda Kairhijena.
„Rand al’Tor me je prešao“, nadureno je mrmljala Avijenda. „Pokušala sam da otkupim od njega svoj toh. Znam da je to najnečasniji način’, pobunila se, „ali nisam videla drugi izlaz. A on me je okrenuo naglavačke!
Zašto, kad god postaviš neke stvari logično, muškarci urade nešto potpuno nelogično i steknu prednost?“
„U njihovim lepuškastim glavama je toliko zbrke da nijedna žena ne može očekivati da uspešno prati njihovo vrludanje“, reče joj Elejna. Nije se raspitivala koji li je toh Avijenda pokušala da otkupi, niti kako se taj pokušaj završio time da njena skorosestra poseduje vrećicu prepunu dragulja. Bilo je dovoljno teško razgovarati o Randu bez onoga kuda bi ih to moglo odvesti.
Sneg je doneo i više od potrebe za toplom odećom. U podne, dok su pahulje svakog minuta bivale sve gušće, Rinejla slete niz stepenice u zajedničku sobu, izjavljujući da je njihov deo pogodbe ispunjen, i zahtevajući ne samo Zdelu vetrova, nego i Merililu. Siva sestra zaprepašćeno je piljila u nju, a i mnoge ostale. Klupe su bile pune Srodnica koje su se smenjivale na podnevnom obroku, a sluge i sluškinje žurile su da posluže ovu treću grupu. Rinejla nije nimalo snizila glas, tako da se svaka glava u zajedničkoj sobi okrenula ka njoj.
„Možeš početi sa svojim podučavanjem, sada.“ Rinejla se obraćala izbečenoj Aes Sedai. „Uz meredevine, ti ideš u moje odaje.“ Merilila se pobuni, ali se vetrotragačica gospe od brodovlja, iznenada hladnog lica, podboči pesnicama. „Kada ja izdam naređenje, Merilila Seandevin", ledeno je saopštila, „očekujem da svaka ruka na palubi poskoči. Sad, skači!“
Merilila nije baš skočila, ali se pokupila i krenula, dok ju je Rinejla bukvalno ćuškala, uz stepenice. Pošto je bila dala obećanje, ništa joj drugo nije ni bilo preostalo. Na Riejninom licu ocrtavao se užas. Alisa i punačka Sumeko, koja je još uvek nosila svoj crveni pojas, zamišljeno su ih posmatrale.
Narednih dana, bez obzira jesu li se na konjima probijale snegom prekrivenim putevima, hodale seoskim ulicama ili pokušavale da nađu mesta za sve na nekom seoskom imanju, Rinejla je držala Merililu uza se, osim kad bi je poslala nekoj drugoj vetrotragačici. Sjaj saidara je gotovo neprekidno okruživao Sivu sestru i njenu pratnju, a Merilila je neprestano pokazivala tkanja. Bleda Kairhijenjanka je bila upadljivo niža od tamnoputih žena Morskog naroda, ali je u početku Merilili uspevalo da deluje viša čistom silom Aes Sedai ponosa. No, ubrzo je počela da deluje neprekidno unezvereno. Elejna je saznala da, kada bi sve imale krevete u kojima su spavale, što se nije baš uvek događalo, Merilila svoj mora da deli s Polom, svojom sobaricom, i dve učenice vetrotragačica, Talaan i Metarom. Šta je to govorilo o Merililinom položaju, Elejna nije baš bila sigurna. Očito, vetrotragačice je nisu stavile ni na nivo učenica. One su samo očekivale od nje da učini ono što joj je rečeno, kada joj je rečeno, bez odlaganja ili izvlačenja.
Riejna je ostala užasnuta razvojem događaja, međutim, Alisa i Sumeko nisu bile jedine među Srodnicama koje su to pažljivo posmatrale, niti jedine koje su zamišljeno klimale glavama. I odjednom, Elejna primeti novu poteškoću. Srodnice su videle kako je Ispan sve pokornija u svome zatočeništvu, ali ona jebila zarobljenica drugih Aes Sedai. Morski narod nisu bile Aes Sedai, a Merilila nije bila zatvorenica, pa ipak je počela da skače kada bi Rinejla izdala zapoved, ili kad je već do toga, ako bi to učinila Dorila, ili Kajra, ili Kajrina rođena sestra Tibrajla. Svaka od njih bila je vetrotragačica gospe od talasa klana, i mada ni zbog ijedne druge nije tako revnosno skakala, i ovo je bilo dovoljno. Sve je više Srodnica sa užasnutog buljenja prešlo na zamišljeno posmatranje. Možda Aes Sedai i nisu bile baš toliko drugačije, na kraju krajeva. Ako su Aes Sedai bile samo žene poput njih, zašto bi se one ponovo podvrgavale strogosti Kule, premoći Aes Sedai i njihovim pravilima ponašanja? Nisu li one sasvim lepo preživljavale i same, neke i više godina nego što je ijedna od starijih sestara bila spremna da poveruje? Elejna je i bukvalno mogla da vidi kako im se te misli stvaraju u glavama.
